SPC prikuplja podatke o srbskim žrtvama u 20. veku

Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve trebalo bi u narednom periodu da prikupi podatke o Srbima stradalim u Drugom svetskom ratu i tokom ratova devedesetih godina prošlog veka.

Prikupljanje podataka iniciralo je Društvo za podizanje memorijalnog centra srbskim žrtvama genocida u dvadesetom veku, koje se obratilo SPC s molbom da im pomognu u sastavljanju spiskova stradalih. Pismo upućeno SPC potpisali su predsednik Upravnog odbora Društva, akademik Vasilije Krestić i predsednik Skupštine Društva, Aleksandar Matanović. Kako je juče saopšteno iz ove organizacije, na njihovu molbu Sinod je odgovorio pozitivno i odlučio da im pruži podršku u sastavljanju spiskova stradalih.

Društvo je predložilo Sinodu srpske crkve da preko sveštenstva organizuju prikupljanje ovih podataka u njihovim parohijama. Kako nam je objašnjeno u ovoj organizaciji, ideja je i da se za ovaj posao koriste knjige crkava, tamo gde su one vraćene nakon privremenog preuzimanja od države posle Drugog svetskog rata, ali i da sveštenici na terenu prikupljaju podatke od svojih parohijana. Društvu za podizanje srbskog memorijala dostavljena je sinodska odluka, doneta 31.maja, u kojoj se eparhijski arhijereji umoljavaju da preko područnog sveštenstva prikupe podatke o postradalim Srbima sa parohija koje su im poverene. Ti podaci biće dostavljeni Sinodu, koji će ih onda staviti na raspolaganje Društvu, navodi se u odluci.

Do danas ne znamo koliko je žrtava ubeleženo u zvaničnim spiskovima, koje su sastavljale različite državne komisije, a koliko ih je ostalo van njih, zbog čega je potrebna i pomoć Crkve

Milivoje Ivanišević, član Društva za podizanje srbskog memorijala, kaže da se ni decenijama posle završetka oružanih sukoba ne zna broj stradalih Srba, da se podaci veoma razlikuju, zbog čega je neophodno uraditi što precizniji popis.

– Od kad je stvren sajt, svakodnevno nam se javljaju ljudi  i šalju podatke o svojim stradalima za koje pretpostavljaju da ih nema u zvaničnim evidencijama. Uglavnom se radi o periodu Drugog svetskog rata i on će nam, za sad, i biti u fokusu. Ni dan-danas ne znamo koliko je žrtava ubeleženo u zvaničnim spiskovima, koje su sastavljale različite državne komisije, a koliko ih je ostalo van njih, zbog čega smo se i obratili crkvi za pomoć u prikupljanju ovih podataka – kaže Ivanišević.

On dodaje da, osim popisa žrtvava, Društvo radi i na izradi bibliografije radova o srbskim stradanjima u dvadesetom veku i da je pri kraju izrada one objavljene na srbskom jeziku. U planu im je da sastave bibliografije radova i na stranim jezicima.

SPC je, takođe, predložila uspostavljanje saradnje Društva i Odbora za Jasenovac pri Svetom arhijerejskom Sinodu. Ivanišević dodaje da će se rado odazvati ovom pozivu i pomoći da se izuči obim srbskog stradanja u Jasenovcu, dodajući da to smatraju veoma važnim budući da se istorija na teritoriji NDH sve više iskrivljuje i postoje revizije.

Kako za Politiku objašnjava vladika slavonski Jovan (Ćulibrk), dugogodišnji predsednik Odbora za Jasenovac, Srbska pravoslavna crkva već je bila angažovana na sličnom poslu. Naime, 1983/84. godine prikupljala je podatke o srbskim žrtvama tokom Drugog svetskog rata. Podaci tad prikupljeni tek treba da budu stručno obrađeni. Između ostalog, potrebno ih je uporediti i sa drugim izvorima.

– Odbor za Jasenovac izvršiće uvid u popis i sačiniti bazu podataka na osnovu njih – kaže vladika Jovan.

J.Čalija
Politika