Zapadni mediji u svemu u svetu što ne odgovara Anglosaksoncima nalaze „ruku Moskve“

Piše: Tamara GUZENKOVA, zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja

Činjenica da se protiv Rusije u poslednje vreme vodi planski informativni rat postaje već toliko očigledna da je nije potrebno posebno dokazivati. Dovoljno je izmeriti indeks agresivnosti svetskih medija i videti medijske sadržaje.

Za šta sve ne optužuju Rusiju. I za opasnost od napada Rusije na baltičke zemlje, i za podržavanje separatizma u Ukrajini, i za vođenje hibridnog rata, sada već i za pretnju po olimpijski pokret. Ako je verovati svetskim medijima, praktično u svemu što se događa u svetu i što ne odgovara Anglosaksoncima nalazi se „ruka Moskve“.

U podgrevanju antiruskog raspoloženja prednjače SAD, Nemačka, Švedska, Austrija, Japan, Velika Britanija i, naravno, Poljska i Litvanija.

O čemu, na primer, pišu nemački ili britanski mediji vidi se iz najsvežijih naslova vodećih evropskih medija. „Kako Rusija može da napadne baltičke zemlje?“, „Plaši ravnodušnost NATO prema Istočnoj Evropi“, „Govor Angele Merkel u Bundestagu: Zastrašivati Rusiju i voditi dijalog sa njom“, „Kameron obećao NATO 650 britanskih vojnika za suprotstavljanje ruskoj pretnji u baltičkim zemljama“, „Obama računa da će Britanija zaštiti Evropu od Rusije“ - i tako dalje i tome slično.

Sve to deluje u najmanju ruku čudno. Hajde male zemlje, koje u svetskoj politici neretko igraju pomoćne uloge i koje su sklone preteranom strahovanju za svoj opstanak. Ali, da se pred Rusijom „tresu od straha“ vodeće zemlje EU - to deluje neistinito.

Međutim, u poslednje vreme i to se može objasniti. Jer, i njihov glavni partner i saveznik - SAD - takođe izražava krajnju zabrinutost zbog „ruske pretnje“.

Još krajem 2014. godine Barak Obama je u svom govoru na Generalnoj skupštini UN označio glavne „neprijatelje celog čovečanstva“ po mišljenju SAD. Tada je Obama na prvo mesto stavio virus Ebola. Drugo mesto među najvećim pretnjama dodeljeno je Rusiji i njenoj spoljnoj politici! I tek na trećem mestu našli su se džihadisti Islamske države.

Od tada su se medijske strasti malo stišale kada je u pitanju virus Ebola. A što se tiče Rusije - nimalo.

Sada predsednik SAD Barak Obama optužuje Rusiju - ni manje ni više - da pokušava da utiče na ishod izbora u SAD, o čemu je ceo svet izvestila američka televizija NBC. A priče da je „ruka Kremlja“ dosegla do američkih izbora, i da su ruski hakeri čak hakovali servere Nacionalnog komiteta Demokratske stranke, postale su česta tema u američkim medijima.

Barak Obama na Generalnoj skupštini UN

Zabrinutost Zapada zbog političkog i informativnog uticaja Rusije dostigla je takve razmere da je u skladu s odlukom Evropskog saveta 2015. godine formirana Operativna radna grupa za strateške komunikacije (East StratCom Task Force).

Osnovni cilj grupe je reagovanje na kontinuiranu kampanju dezinformisanja u „prokremaljskim edijima“. U svojstvu „uzvratnih mera“ predložen je novi informativni proizvod - nedeljni „Pregled Dezinformacija“ (Disinformation review), usmeren na otkrivanje - pažnja! - „evidentno lažnih tvrdnji u materijalima ruskih medija, kao i na prikupljanje najsvežijih primera prokremaljske propagande protiv evropskih zemalja i SAD“.

Čitajući te redove, nemoguće je oteti se utisku da čitaš antiutopiju „1984“ Džordža Orvela. Ili je njen pisac-genije, ili je svet poludeo. Verovatno i jedno i drugo.

Sada sve postaje jednostavno. Velika Britanija je na referendumu glasala protiv članstva u EU - kremaljska propaganda. Izbeglička kriza i unutrašnji politički problemi EU - intrige Moskve. Sukob na istoku Ukrajine - Putinove dezinformacije. I sve je tako elegantno i sofisticirano.

Autori ističu da nisu učesnici bilo kakvih kampanja informativnog rata, već da samo prikupljaju i ukazuju na „slučajeve dezinformisanja koje primete dobrovoljci i volonteri“. Treba samo istaći da dobrovoljce pre toga detaljno instruišu i obučavaju na odgovarajućim seminarima i treninzima.

Prikupljene informacije o „prokremaljskoj propagandi u ruskim medijima“ se spajaju, sistematizuju i objavljuju u tekstualnom formatu uz vizuelnu pratnju i distribuiraju medijima radi daljeg korišćenja. Da li je potrebno napomenuti da je u ogromnoj većini materijala Rusija predstavljena kao totalni (informativni, vojni, politički) agresor, a ruski novinari, televizijski voditelji i javne ličnosti nazivaju se isključivo propagandistima.

Sva ta informativna podmetanja su namenjena naivnim i ne preterano opterećenim racionalnim razmišljanjem čitaocima, slušaocima i gledaocima. Možda neko i poveruje, nikad se ne zna. Cilj je slabljenje konkurenta i predstavljanje savremene Rusije svetskom javnom mnjenju u lošem svetlu, radi sprečavanja rasta njene popularnosti i autoriteta.

Pa ipak, čitajući te antiruske falsifikate, stiče se utisak da su se zapadni mediji malo zaigrali sa informativnim ratom.

Oni bi po zamisli Zapada trebalo da se tresu od „nepredvidljive i agresivne“ Rusije, ali, da ne bude drugačije?

Jer, ako je ona udarila na Amerikancima „sveto“ - na ishod izbora u SAD u „svoju korist“ - možda je s Rusijom bolje ne ratovati, već biti u prijateljskim odnosima?

Fakti