Putin: Rusija ne trguje teritorijama

Iako potpisivanje mirovnog sporazuma sa Japanom ostaje ključno pitanje, teritorijalni spor zbog Kurilskih ostrva, nastao kao rezultat Drugog svetskog rata, ne podleže reviziji, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, upozoravajući da bi se time mogla otvoriti „Pandorina kutija“.

Uoči početka Istočnog ekonomskog foruma (IEF) predsednik Rusije je dao intervju međunarodnom informativni holdingu „Blumberg“. Tokom razgovora u Vladivostoku šef države dotakao se tema razvoja teritorije Dalekog istoka, saradnje sa Kinom, kao i pitanja spornih Kurilskih ostrva.

Odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti predaje Kurilskih ostrva Japanu, Putin je odgovorio da Rusija ne trguje teritorijama. „Mi ne trgujemo teritorijama, iako je problem zaključivanja mirovnog sporazuma sa Japanom, naravno, ključan, i mi bismo veoma želeli da sa našim japanskim prijateljima pronađemo rešenje za ovaj problem. Još 1956. godine je potpisan ugovor i, što začuđuje, njega su ratifikovali i Vrhovni savet SSSR-a i japanski parlament. Ali zatim je japanska strana odbila da ga ispunjava, a potom je i Sovjetski Savez anulirao sve dogovore u okviru ovog sporazuma“. „Pre nekoliko godina japanske kolege su zamolile da se vratimo na razmatranje ove teme i mi smo to uradili, izašli smo im u susret“, rekao je ruski predsednik.

On je dodao da se ne govori ni o kakvoj razmeni niti prodaji. „Govorimo o pronalaženju rešenja tako da se nijedna strana ne oseti poraženom niti kao gubitnik“, istakao je Putin. Pri tome je predsednik prokomentarisao dogovor o predaji Kine dela teritorije ostrva Tarabarov, koji je kao primer naveo novinar „Blumberga“. „Mi ništa nismo davali, to su bile sporne teritorije i u vezi sa kojima smo vodili pregovore sa Kineskom Narodnom Republikom tokom 40 godina. Želim to da naglasim — 40 godina — i na kraju našli kompromis. Deo teritorije konačno je postao ruski, a deo teritorije konačno je postao deo Kineske Narodne Republike“, odgovorio je Putin.

Putin je, takođe, naglasio da je to bilo moguće isključivo zbog veoma visokog nivoa poverenja između Rusije i Kine. „I ako postignemo isti visok nivo poverenja sa Japanom, onda ćemo i tu naći neki kompromis“, uveren je Putin.

Putin je skrenuo pažnju na ključnu razliku između pitanja vezanog za japansku istoriju i sa pregovorima Rusije i Kine. „Ona leži u činjenici da je japansko pitanje nastalo kao rezultat Drugog svetskog rata. A naši pregovori sa kineskim prijateljima oko pograničnih pitanja nemaju nikakve veze sa Drugim svetskim ratom i sa bilo kakvim vojnim sukobima“, naglasio je ruski predsednik. „Ako neko želi da počne da revidira rezultate Drugog svetskog rata, hajde da pokušamo da prodiskutujemo na tu temu. Ali onda ne treba diskutovati o Kalinjingradu, već i o istočnim zemljama Nemačke, o Lavovu, koji je bio deo Poljske i tako dalje, i tako dalje. Tu su i Mađarska i Rumunija. Ako neko želi da otvori ovu ’Pandorinu kutiju‘ i počne sa njom da radi, molim vas, izvolite i počnite“, zaključio je Putin.

Putin je istakao da je, pre svega, Istočni ekonomski forum (IEF) način da se privuče pažnja partnera Ruske Federacije i potencijalnih investitora na Daleki istok. „Obično kada govorimo o Dalekom istoku imamo u vidu i upravo Daleki istok — Primorski kraj i Habarovski kraj, to su Kamčatka, Čukotka, ali to je i takozvani Istočni Sibir. Sve ukupno, cela ova teritorija sadrži neverovatne resurse: naftu, gas, to je 90 odsto rezervi ruskog kalaja, 30 odsto rezervi ruskog zlata, 35 odsto rezervi šume, u ovim vodama je 70 odsto ruske ribe“, rekao je predsednik Rusije u intervjuu za „Blumberg“.

Putin je, takođe, istakao potencijal Dalekog istoka za razvoj vazduhoplovne i svemirske industrije. „Mi smo u jednom od regiona Dalekog istoka pokrenuli novi ruski kosmodrom. Ovde se tradicionalno razvija avijacija, uključujući i borbenu avijaciju. Širom sveta poznati avioni Su proizvode se upravo na Dalekom istoku Rusije. Na kraju, mi ovde obnavljamo proizvodnju morskih brodova, pre svega za civilne potrebe“, istakao je Putin. Vladimir Putin govorio je i o planovima za razvoj pozorišne i sajamske aktivnosti u regionu.

„Ovde otvaramo ogranak peterburškog Marijinskog pozorišta. Planiramo da ovde otvorimo filijale peterburškog Ermitaža i Vaganovske baletske škole“, dodao je predsednik. „Ali postoji još jedan pravac koji je za nas veoma zanimljiv i perspektivan pored svega što sam naveo. To je biologija mora“, naglasio je Putin. „Tradicionalno i dugi niz godina ovde se nalazi jedan od vodećih instituta Akademije nauka Rusije upravo za proučavanje biologije mora. Znate, ovde pokrećemo novi centar. U okviru njega smo izgradili okeanarijum, koji neće biti samo platforma za javnost, kojoj će se, mislim, svideti komunikacija sa živom prirodom, već i deo samog Instituta za biologiju mora. Ovde se razvija zanimljiv, perspektivni klaster i veoma bismo želeli da naši potencijalni investitori, naše kolege iz inostranstva, pre svega iz zemalja Azijsko-pacifičkog regiona, više znaju o njemu“.