Ratni dnevnik francuskog lekara

Visoke planine prekrivene crnim jelama zatvarale su horizont. Mesec je bacao na vrhove prekrivene snegom bledo svetlucanje koje je dopunjavalo veličanstvenu čar ove divlje slike, dok je ne istoku nebo boje škriljevaca obasjavalo zelenim nijansama pre nego što sunce grane... To nam je jedna pod poslednjih slika naše nesrećne saveznice Srbije.”

Ovako je pisao u svom ratnom dnevniku lekar Luj L. Tomson, koji se odazvao javnom pozivu vlade Francuske da kao medicinski radnik krene u pomoć Srbiji, koja se već na početku Velikog rata, posle teških i krvavih bitaka na Ceru, Gučevu, Mačkovom kamenu i Kolubari, suočila sa još jednim užasom koji su joj doneli austrougarski zarobljenici – pegavim tifusom. Podmukli neprijatelj, po procenama, odneo je blizu 300.000 života.

– Francuski lekar stigao je zajedno sa svojom suprugom preko Soluna u Srbiju, u kojoj je boravio od aprila do decembra 1915. godine, i povlačio se sa njenom vojskom ka Albaniji. Najviše vremena proveo je u Šapcu, o kojem je ostavio veoma upečatljive i korisne zapise, koji nam omogućavaju da još preciznije rekonstruišemo događaje u gradu koji je od svih srbskih gradova podneo najveću žrtvu u Velikom ratu, pretvorivši se iz Malog Pariza u Srbski Verden. Za svoja stradanja Šabac je posle rata odlikovan sa tri ordena: Ratnim krstom Francuske, Ratnim krstom Čehoslovačke i Karađorđevom zvezdom sa mačevima – kaže Branislav Stanković, kustos Narodnog muzeja u Šapcu.

Od prvog dana Luj Tomson vodi dnevnik. Počinje ga još u Dižonu, gde se nalazi po ratnom rasporedu. Veoma slikovito, iz dana u dan, svedoči i o povlačenju srpske vojske od Šapca do Skadra i Svetog Jovana Medovskog. On je odstupao sa delom vojske koja je išla preko Crne Gore, pišući o vremenskim neprilikama, razorenim putevima, nabujalim rekama i lošim mostovima, neuslovnim hanovima, susretima sa drugim stranim misijama...

Sa dirljivom pažnjom, Tomson piše i o svojim saputnicima iz Šapca – maloj Milici, čiča-Dragomiru, okružnom načelniku Laziću: „U trenutku polaska videli smo poslednji put našeg dragog prijatelja iz Šapca, načelnika Lazića, koji je došao da se pozdravi s nama. Do ponovnog viđenja, a ne zbogom, stvarno se nadam. Pouzdan u budućnost njegove otadžbine, ja želim da se ponovo nađemo u okolnostima u kojima ćemo moći da se zajedno radujemo uspesima naših udruženih armija”.

– Uz uspomene na ratne dana i dane stradanja, Luj Tomson daje razne detalje o srbskoj istoriji, o mestima kroz koja prolazi, o manastirima... I pored pojedinih netačnih podataka, ti opisi su čitaocima u Francuskoj davali prilično realnu sliku stanja u Srbiji, pružajući im priliku da nešto nauče o srbskoj prošlosti – navodi Stanković.

Svoje dnevničke zapise iz Srbije Luj Tomson je po povratku u domovinu pretočio u knjigu „Povlačenje iz Srbije”, koju je objavio u Parizu 1916. godine. Prvi put pred čitaocima u Srbiji njegova knjiga se našla ove godine, na 100-godišnjicu njenog pojavljivanja u Francuskoj, zahvaljujući priređivačima – Branislavu Stankoviću, Mirku Petkoviću i Gordani Bulović.

Srbsko izdanje Tomsonove knjige, koju je autor posvetio svojoj majci, deo je projekta „Nemojte nas zaboraviti”, koji Narodni muzej u Šapcu, Vojni muzej u Beogradu i Muzej grada Novog Sada realizuju kroz razne sadržaje od 2014, svake godine po jedan. U okviru ovog projekta najpre je otvorena izložba „Nemojte nas zaboraviti” u Galeriji SANU, a 2015. izložba „Srbski sanitet 1914–1918” u Vojnom muzeju u Beogradu, a 2016. troje kustosa navedenih muzeja odlučilo je da objavi svedočanstva francuskog lekara.

„Gospodin Tomson ne skriva vrlo iskrene i vrlo duboke simpatije koje mu pobuđuju Srbi. On nam pomaže da ih delimo s njim, jer ih ne ideališe. Ne predstavlja ih ukrućenim u svetim pozama, i ne čudi se što se, tu i tamo, desi da ponešto nestane. Ako neko od njegovog osoblja lakomisleno proda jedno od njegovih ćebadi, ili pak jednog od njegovih konja, i pored toga što u venama ima britansku krv, njegova puritanska strogost ne otresa blato sa đonova po lakomoj i pljačkaškoj sorti. Kada mu se veoma skupo naplaćuje nešto malo hrane, ili kada se na njegova pitanja grubo odgovara – Nema! Nema ništa! – on ne uzvraća pogrdama i progovorima”, napisao je, između ostalog, povodom prvog izdanja knjige „Povlačenje iz Srbije” Ernest Deni, profesor na Sorboni, istoričar i autor dela o Slovenima (od Čehoslovačke do Južnih Slovena).

Miroljub Mijušković,
Politika