Hapšenje kao krajnja mera

Predsednik Dmitrij Medvedev je istupio sa inicijativom daljeg smanjivanja osnova prema kojim osumnjičeni za krivična dela može da bude uhapšen. „Doneli smo odluku o ekonomskim zločinima, ali postoji veliki broj drugih slabijih krivičnih dela, za koje ne postoji rezon zaključati čoveka" - rekao je predsednik.

Odgovarajući na tu misao, šef ministarstva pravde je predložio da se slučajevi hapšenja uopšte smanje, čak i za osumnjičene za teške zločine, „ne uzimajući u obzir slučajeve kada je ličnost kriminalca toliko odiozna da ne postoje druge mere kako da se on obuzda, a da se ne uhapsi".

Istina, u ovom slučaju tačnije bi bilo govoriti ne „kriminalci", već „osumnjičeni", piše list „Vremja novostej". Jer samo sud može da kaže ko je kriminalac. Ipak, čine se da ta „odioznost" pravi da neki ljudi budu jači od zakona, i proglašeni Ustavom princip jednakosti radi kako mu se prohte.

Osnivač društvene organizacije „Moskovski centar zaštite prava građana", pravnik Mihail Salkin govori o inicijativi predsednika da se hapšenje primenjuje što ređe:

U ovom slučaju se podrazumevaju takvi zločini za koje je maksimalna zatvorska kazna 5 godina. To je kategorija slabijih kriminalnih dela koja je propisana u našem krivičnom zakoniku. Ja smatram da je predsednik mislio još i na sledeće. Sada istraga koristi meru hapšenja i držanja pod stražom jer joj je tako udobno. Tako je lakše, recimo, pozvati čoveka na ispitivanje kad to želiš. Odnosno, ta se mera preterano koristi. I predsednik je skroz u pravu, posebno ako se ima u vidu pretrpanost naših istražnih zatvora. Donedavno nije bilo nikakvih ograničenja za hapšenje, i te norme, koje su predviđene krivičnim zakonikom, dozvoljavaju da se uhapsi bilo ko za bilo šta, - komentarisao je članak dana u ruskoj štampi Osnivač društvene organizacije „Moskovski centar zaštite prava građana", pravnik Mihail Salkin.