Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 15.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 15.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 15.09.



Dejstvo kijevskih snaga

TV ekipa italijanskog kanala Rai 2 na liniji fronta

Kijevske snage 585 puta napale teritoriju DNR - Sinoć su kijevske snage započele napad na gradove i naselja u DNR koji se nalaze neposredno uz liniju razgraničenja. Napadi su trajali do duboko u noć. Napadi su vršeni na punkt kod Jasinovate, okolinu Donjecka, severno u pravcu Jasinovate. Eksplozije su se čule i u Makejevci, Debaljcevu i Jenakijevu.



Operativna komanda DNR saopštila je da su kijevske snage pokušale da probiju liniju fronta u okolini Avdejevke. Neprijatelj je krenuo na pozicije vojske DNR sa ciljem da probije liniju fronta i potisne jedinice vojske DNR sa položaja. Nakon pretrpljenih gubitaka kijevske snage su krenule u povlačenje. Tokom napada poginuo je jedan pripadnik vojske DNR.

Ministarstvo odbrane DNR saopštilo je da su ukrajinske snage tokom prethodna 24 sata 585 puta napale teritoriju DNR uprkos primirju koje je stupilo na snagu u noći 1. septembra 2016 godine.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana tri puta napale naselje pozicije Narodne milicije u rejonu naselja Kalinovo. Gubitaka nije bilo.

DNR i LNR danas uvode režim prekida vatre - Donjecka Narodna Republika će od danas uvesti režim prekida vatre i poziva Kijev da se ozbiljno odnosi prema toj izjavi, saopštio je lider DNR Aleksandar Zaharčenko.

„Možemo da najavimo da od ponoći 15. septembra prekidamo svako granatiranje teritorije, vođenje bilo kakvih borbenih dejstava i pozivamo ukrajinsku stranu da se prema tome ozbiljno odnosi i zaista pokaže da je spremna da to radi, a ne samo da to deklarativno tvrdi“, rekao je Zaharčenko na televiziji „Rusija 24“.

Luganska Narodna Republika takođe uvodi jednostrani režim tišine u Donbasu od 15. septembra i poziva Kijev da sledi taj primer, navodi se u saopštenju lidera LNR Igora Plotnjickog. „Dao sam odgovarajući nalog da od ponoći 15. septembra 2016. godine bude ustanovljen režim prekida vatre.

Svim jedinicama Narodne milicije Luganske Narodne Republike strogo je zabranjeno da otvaraju vatru kao odgovor na napade i provokacije ukrajinske vojske i Nacionalne garde. Nadamo se da će taj korak biti primer za rukovodstvo Ukrajine i da će Kijev slediti naš primer“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Luganskog informacionog centra.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 15.09.



Kijev optužio Moskvu da narušava pravila STO -  Ukrajina je započela proceduru postupka osporavanja u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) ograničavanja tranzita u treće zemlje kroz Rusiju, saopštila je pres-služba Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu Ukrajine.

U sredu je Ministarstvo za ekonomski razvoj saopštilo da je Kijev tražio od Moskve konsultacije u STO, koje predstavljaju obavezu u pretpretresnoj fazi rešavanja spora. Ukoliko u roku od 60 dana strane ne postignu sporazum, Ukrajina bi mogla da zahteva osnivanje arbitražne grupe. Ruski predsednik je ranije uneo promene u ukaz o pružanju ekonomske bezbednosti i nacionalnih interesa Rusije na tranzit robe iz Ukrajine u Kazahstan, proširujući zahtev na Kirgiziju. Ukrajinska roba u ove zemlje kreće se preko teritorije Rusije samo po određenim rutama i prolazi kroz određene kontrolne punktove.

Peskov: Rusija nije strana u sukobu u Donbasu i ne može da garantuje primirje -  Moskva ne može da obeća potpuno poštovanje režima prekida vatre u Donbasu, pošto nije strana u sukobu, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Moskva nije mogla da obeća potpuno poštovanje režima prekida vatre u Donbasu, jer nije strana u sukobu“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li je Rusija obećala Nemačkoj da će obezbediti poštovanje primirja u Donbasu, o čemu je u Kijevu govorio nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Režim prekida vatre stupio je na snagu u subotu 1. septembra, u ponoć po lokalnom vremenu. O njemu su se strane dogovorile na sastanku Kontakt grupe u Minsku 26. avgusta. Prekid vatre vremenski se poklapa sa početkom školske godine.

„Normandijska četvorka“ nema smisla bez realnih pitanja

Sastanak u „normandijskom formatu“ na najvišem nivou biće održan u oktobru ukoliko na dnevnom redu budu realna pitanja za raspravu, izjavio je Peskov.

„Radi se o tome da, ukoliko se zaista pojave perspektive za razmatranje bitnih pitanja vezanih za realizaciju Minskog sporazuma, onda ima smisla da se održi sastanak ’normandijske četvorke‘ na najvišem nivou, ali je za to potrebna situacija sa realnim pitanjima koja bi mogla da se razmatraju“, rekao je Peskov novinarima. On je dodao da se „o tome govorilo prilikom susreta predsednika Rusije Vladimira Putina sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom u Kini“. 

Moskva ne podržava odluku MMF-a o dodeli naredne tranše Ukrajini, istakao je Peskov. 

„Mi ne podržavamo takvo rešenje i protivimo mu se. To je dosledna pozicija Rusije i, u stvari, ovde se ništa nije promenilo“, rekao je Peskov novinarima. Ranije je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila nakon sastanka MMF-a da je doneta odluka da se za Ukrajinu izdvoje sredstva za narednu tranšu u iznosu od jedne milijarde dolara. Ona je dodala da ukrajinska ekonomija pokazuje znake oporavka, ali da stabilan rast zahteva završetak restrukturiranja suverenog duga.

Zaharova o Ukrajini -  Rusija nije dobila obaveštenje od Ukrajine o tužbi protiv Rusije u okviru Konvencije UN o pomorskom pravu, izjavila je Zaharova. „Čuli smo izjave da nam je Ukrajina predala obaveštenje o podizanju pitanja u arbitražnom sudu o navodnom kršenju obaveza Rusije prema Konvenciji UN o pomorskom pravu, međutim, mi takvo obaveštenje nismo dobili“, istakla je predstavnica Ministarstva.



„Moskva je više puta izražavala volju da se konsultuje sa Kijevom o pitanjima koja se tiču Konvencije UN o pomorskom zakonu. Međutim, Ukrajina je odbila da sa nama razgovara“, rekla je Zaharova na konferenciji za medije.

„Kao što smo već govorili, Rusija, kao odgovorni učesnik navedene konvencije, u dobroj veri ispunjava obaveze po tom dokumentu. Naravno, ovo se odnosi i na more oko Krimskog poluostrva“, dodala je ona. U sredu je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo da je Kijev pripremio arbitražnu tužbu protiv Rusije u okviru Konvencije UN o pomorskom pravu iz 1982. godine i da je već poslao obaveštenje u rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Nakon prisajedinjenja Krima Rusiji, Ukrajina više nije obalska zemlja.

MMF odobrio Ukrajini milijardu dolara -  Ukrajini je odobrena nova tranša kredita MMF-a. Rusija je glasala protiv izdvajanja tranše u iznosu od jedne milijarde dolara Ukrajini u okviru četvorogodišnjeg programa pomoći na savetu direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), izjavio je direktor Fonda iz Ruske Federacije Aleksej Možin.

„Svi članovi, osim Rusije, glasali su za izdvajanje sredstava Ukrajini“, rekao je Možin. Rusija je i ranije bila protiv izdvajanja ove tranše, jer Ukrajina ne ispunjava svoje obaveze vraćanja duga Rusiji. Pre toga kašnjenje suverenog duga nije davalo mogućnost MMF-u da izdvoji sredstva zemlji-dužniku. Međutim, prema novim pravilima, takva mogućnost postoji, ali samo u slučaju da je dužnik pokušao da pregovara sa zemljom-poveriocem, a poverilac, zauzvrat, nije odbio da pregovara o restrukturiranju. Razloge zbog kojih je Fond zanemario ovu činjenicu Možin nije komentarisao. Međutim, poznato je da objašnjenja moraju da budu u pregledu koji će Fond uskoro objaviti. Čitajte više

Kijev pokreće sudski postupak protiv Moskve po morskom pravu -  Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je da je izradilo nacrt za arbitražni postupak protiv Rusije zbog navodnog kršenja Konvencije Ujedinjenih nacija o morskom pravu i prosledila ih Ministarstvu inostranih poslova Rusije.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko naložio je ranije Ministarstvu da pokrene proceduru za zaštitu morskog prava, gotovo mesec dana nakon najave ukrajinskog ministra spoljnih poslova Pavla Klimkina.

„Ukrajina je pokrenula arbitražni postupak protiv Rusije u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o morskom pravu 1982. godine, kako bi zaštitila svoja prava kao obalske države koja se graniči sa pomorskom oblašću Krima u Crnom moru, Azovskom moru i Kerčkom moreuzu“, saopštilo je Ministarstvo. Ministarstvo je dodalo da je u vezi sa slučajem o zaštiti svog morskog prava Ministarstvu spoljnih poslova Rusije uputilo zvanično obaveštenje o arbitraži sa pismom.

Krim je postao deo Rusije nakon što je u martu 2014. godine sproveden referendum na kojem je 96,77 odsto izašlih građana Republike Krim i 95,6 odsto izašlih stanovnika Sevastopolja glasalo za ulazak u sastav Ruske Federacije. Krimske vlasti održale su referendum nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine. Ukrajinske vlasti ne prihvataju rezultate referenduma i optužuju Rusiju za aneksiju poluostrva.

Rusija predala Holandiji tehničke karakteristike PVO sistema „buk“ -  Rusija je napravila korak bez presedana radi objektivnosti istrage o katastrofi „boinga 777“ u Donjeckoj oblasti, predavši holandskoj istražnoj grupi realne tehničke karakteristike raketa kompleksa „buk“, piše „Nova gazeta“.

Prema podacima lista, tekst je sastavljen na osnovu zaključaka specijalista korporacije „Almaz Antej“ — proizvođača sistema „buk“ i „najverovatnije će se nalaziti u osnovi zvanične reakcije Rusije na rezultate istrage holandskog tužilaštva. „Holandski tehnički specijalisti su često koristili pogrešne ili nepravilne podatke o raketama ’buk‘ dobijene iz različitih izvora, uključujući i otvorene. Korišćenje takvih podataka neminovno je dovodilo do pogrešnih rezultata i zaključaka“, navodi „Nova gazeta“.

Upravo da bi se pokušale izbeći greške, bila je doneta odluka o predaji realnih tehničkih karakteristika raketa „buk“ specijalistima Saveta bezbednosti Holandije. Prema podacima lista, to je „bio korak bez presedana — skidanje odgovarajućeg tajnosti sa tehničkih i konstruktorskih dokumentacija“. Sve informacije o raketama 9M38 i 9M38M1, koje su zatražili holandski eksperti bile su predate stručnjacima komisije, navodi list. „Boing 777“, koji je iz Amsterdama leteo za Kuala Lumpur, pao je 17. jula 2014. godine u Donbasu. Tada je poginulo 298 ljudi.

Gerasimov: Crnomorska flota sposobna da se suprotstavi potencijalnom neprijatelju -  Ruska Crnomorska flota je sposobna da odbrani granice zemlje zahvaljujući sredstvima za obaveštavanje i praćenje i modernom oružju, izjavio je načelnik Generalštaba general Valerij Gerasimov.

Crnomorska flota sposobna je da se suprotstavi potencijalnom neprijatelju koji se kreće iz svojih baza, izjavio je general Gerasimov.

„Crnomorska flota ima sve što je potrebno: sredstva za obaveštavanje koja otkrivaju ciljeve na udaljenosti do 500 kilometara i oružje. Samo obalski raketni sistem ’Bastion‘ se prostire na 350 kilometara sve do Bosfora, uključujući i taj moreuz“, rekao je Gerasimov novinarima.

On je dodao da bi podmornice naoružane krstarećim raketama „kalibar“, pomorska avijacija, strateški i taktički avioni sprečili desantne trupe potencijalnog neprijatelja „da stignu do crnomorske obale Krima odakle god da bi došli“. „Crnomorska flota mogla bi, i tu svoju sposobnost je i pokazala, samostalno da se suprotstavi napredovanju desantnih jedinica“, istakao je Gerasimov.

Francuska: Kijev treba da usvoji zakon o izborima u Donbasu -  Kijev treba da usvoji zakon o izborima u Donbasu i predstavi specijalan status regionu. To je politički uslov sastanka u „normandijskom formatu“ izjavio je šef diplomatije Francuske Žan Mark Ejro, koji se sa šefom nemačke diplomatije Frank Valterom Štajnmajerom nalazi u poseti Kijevu.

„Mi smo govorili danas o svojoj prednosti minskom procesu koji nema alternativu. Nema ’plana B‘ i treba govoriti o realizaciji ’Minska 2‘. Mi pokušavamo da oživimo minski format i nakon nekoliko meseci njegove stagnacije pokušavamo da ga pokrenemo ponovo, što znači da je potrebno sve pripremiti i dovesti na viši nivo „normandijskog formata“, rekao je Žan Mark Ejro. On je izjavio da postoji niz uslova da se postigne ovaj cilj. Među njima — osiguranje bezbednosti u zoni konflikta. Za to, prema računima francuskog diplomate, potrebno je „priložiti zajedničke napore kako bi se konsolidovali rezultati“. „Frank Valter Štajnmajer je nagovestio poruku iz Moskve, ali treba sve konkretizovati“, rekao je diplomata nakon sastanka sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom. „Drugi uslov političkog karaktera je priprema za usvajanje ukrajinskog zakona koji se odnosi na lokalne izbore u Donbasu, kao i davanje posebnog statusa ovom regionu“, rekao je on.

On je naglasio i da će naredne nedelje biti važna etapa tog puta, koji istovremeno može da konsoliduje ova dostignuća i daju mu nadu za održavanje samita. Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer izjavio je da je Ukrajina garantovala poštovanje primirja u Donbasu od 15. septembra kojem su ranije objavile narodne republike Donjecka i Luganska. Po njegovim rečima, ako obe strane uspeju da sačuvaju primirje, pojaviće se mogućnost daljeg povlačenja vojske u jednom broju regiona u Donbasu.

Nadamo se da će se narednog utorka trostrana kontakt grupa upravo o tome i dogovoriti“, zaključio je Štajnmajer. Štajnmajer planira da obiđe i Donbas, izjavila je danas portparolka nemačkog ministarstva spoljnih poslova Zavsan Čebli. Ona je dodala da Štajnmajer planira da otputuje u Donbas sutra ujutro i da poseti grad Kramatorsk.

Moskva: Odluka DNR i LNR o prekidu vatre važan korak za stabilizaciju situacije -  Odluke Donjecke i Luganske narodne republike da jednostrano proglase prekid vatre u Donbasu Moskva smatra važnim korakom u stabilizaciji situacije u regionu i poziva Kijev da reaguje na tu inicijativu, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Ranije su DNR i LNR izjavile da će od ponoći 15. septembra jednostrano uspostaviti režim prekida vatre. „To rešenje smatramo važnim, konkretnim korakom usmerenim na učvršćivanje režima prekida vatre koje su strane najavile u vezi sa početkom nove školske godine 1. septembra, na stabilizaciju situacije u zoni sukoba i na mirno rešenje na jugoistoku Ukrajine u skladu sa Minskim sporazumom“, navodi se u komentaru Ministarstva.

Ministarstvo je, takođe, pozvalo Kijev da pravilno reaguje na inicijativu Donjecka i Luganska „kako bi primirje na liniji razdvajanja dobilo čvrsti, dugoročni karakter, otvarajući put ka uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu“.

„Nadamo se da će naši partneri u ’normandijskom formatu‘ podržati taj korak, a specijalna posmatračka misija OEBS-a sa svoje strane dati praktičnu pomoć stupanju na snagu potpunog prekida vatre“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

 Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima