Severna Šambala: Među „kamenim ljudima” Jakutije

Litice u vidu stubova na planini Kisiljah u istočnom delu Verhojanskog rejona Jakutije su nešto poput muzeja zemlje i neba. Na jakutskom jeziku se ovo mesto zove „Kisileh”, što u prevodu znači „sa čovekom”. Te zagonetne figure, nastale eolskom erozijom, zovu se još i „kameni ljudi” i „duhovi planina”.

Turisti i vodiči sami daju imena najupečatljivijim figurama ove prirodne znamenitosti. Na primer „čovek koji čita”, „glava sa Uskršnjih ostrva”, „svod-pudlica”, „kameni grad”, itd.

Foto: Ivan Dementijevski

Stubovi Kisiljaha su uvek bili obavijeni velom mistike. Stolećima su ovdašnji žitelji verovali da se tu nalazi kapija koja vodi u svet viših božanstava, i zato je samo šamanima bilo dozvoljeno da se penju na vrh Kisiljaha, da bi se tamo mogli obratiti „bogovima gornjeg sveta”, tj. dusima predaka Aji, napuniti se njihovom energijom i izmoliti za svoj narod zdravlje, sreću i puno dece.

Foto: Ivan Dementijevski

Teritorija severoistoka Jakutije, gde su sada litice na Kisiljahu, u praistoriji je bila morsko dno. Stubovi su stari oko 60 miliona godina. Danas je to područje karakteristično po subarktičkoj klimi i najnižoj temperaturi vazduha na svetu, ne računajući Antarktidu. U februaru 1892. godine u gradu Verhojansku je zabeležena temperatura -67,8 stepeni Celzijusa. Verhojansk i selo Ojmjakon, gde je zabeležen minimum od -64,3 stepena Celzijusa, bore se za titulu najhladnije tačke na severnoj polulopti naše planete.

Foto: Ivan Dementijevski

Legenda kaže da klima u Jakutiji nije uvek bila tako surova, da su dani u godini bili većinom sunčani, te da su u okolini Kisiljaha živeli ljudi. Ali, klima se postepeno menjala, iz godine u godinu je postajalo sve hladnije, i kada su uslovi postali potpuno nepodesni za život, ljudi su odlučili da se odsele na jug. I dok su prelazili preko Kisiljaškog grebena, mnogi su se smrzli i pretvorili u kamene skulpture.

Foto: Ivan Dementijevski

Istraživač jakutskih prostora Gergard Majdelj zapisao je u 19. veku svoje utiske od prvog susreta sa „kamenim ljudima” na Kisiljahu: „Bilo je čak i takvih da se čovek, prolazeći pored njih na konju, nehotice zapita da nije možda bolje zaobići ih, jer su stubovi stajali na tako tankom ’postolju’ da su mogli, čini mi se, svakog trenutka pasti. Pojedini stubovi su stajali na tako lepo zakrivljenim i glatko zaobljenim postoljima, da ih ni skulptor ne bi bolje isklesao”.

Foto: Ivan Dementijevski

Ako neko želi da poseti Jakutiju i svojim očima vidi Kisiljah, najbolje je da to učini u periodu od juna do septembra. Do „sveštenih planina” se stiže iz Jakutska u organizovnim grupama sa vodičem. Čeka vas putovanje lokalnim avionskim linijama, drumskim i rečnim prevozom, kao i pešačenje po 10 kilometara na dan. Više informacija na sajtu ru.visityakutia.com