Opšta klimatska mobilizacija

Priroda se pobunila. Neviđene suše u Rusiji i Evropi, poplave u Pakistanu i Kini, nesreće u drugim krajevima sveta primoravaju čovečanstvo da konsoliduje napore u borbi protiv klimatskih anomalija.
 

Ceo niz ruskih regiona - među kojima Moskovska, Nižegorodska, Voronješka, Rjazanska oblasta - sudarili su se sa velikim šumskim požarima, koji su u nekim slučajevima prešli i na naselja. Vatra ostavlja ljude bez krovom nad glavom, a smog nad gradovima svedoči i razmerama stihije. Desetine ljudi je poginulo. Federalne i regionalne vlasti preuzimaju sve moguće napore da se nesreća zaustavi.
 

Hiljade spasilaca se bore sa vatrom, stotine jedinica tehnike, vojne jedinice. Čim se stihija uzme pod kontrolu vlasti planiraju hitnu izgradnju novih  stanova za  one koji su ostali bez krova nad glavom i isplatu novčane kompenzacije za izgubljenu imovinu. Kako izjavljuju ruski rukovodioci do zime će svi imati svoje domove, a za svakog je predviđena materijalna pomoć od skoro 3,5 hiljade dolara iz federalnog i regionalnog budžeta za izgubljeno imanje i takođe po 100 hiljada dolara za izgradnju domova. Prve isplate se ostvaruju već sada. Da pomognu žele i najbliži partneri Rusije - Ukrajina i Nemačka.
 

Globalna promena klime je izazvala ne samo prirodne i ekološke nesreće. Pod znakom pitanja je ekonomski razvoj celih regiona i namirnice za milione ljudi. O tome svedoči neviđeni rast cena žita, koji je izazvala suša u Rusiji i drugim zemljama proizvođačima žita. I pored toga što su klimatske promene poslednjih godina postale tema aktivne diskusije na različitim svetskim scenama, nekakvi globalni međunarodni mehanizmi u borbi protiv stihija nisu izrađeni. Poslednji klimatski samit u Danskoj su svi bez izuzetka ocenili kao fijasko.
 

Danas je sasvim očigledna neophodnost međunarodne kooperacije: čak  najjače zemlje mogu da ostanu bez naprednih tehnologija za borbu protiv stihija, smatra rukovodilac programa „Klima i energetika" Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin:
 

Osnovni format takve saradnje je Konvencija OUN za klimu, ali aktivni Kjotski protokol je nedovoljan za efikasno partnerstvo u klimatskoj sferi. Potreban je nov sporazum koji će biti efikasniji i u okviru njega moraju biti dogovorene zajedničke akcije razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.
 

Ekolozi govore o tome da su velike suše, poplave, odroni zemljišta bili i ranije, ali postali su češći. Danas pred čovečanstvom stoji zadatak da se ostave po strani politički i ekonomski nesporazumi i da počne da se dogovara. Priroda nas požuruje. I iako nije uspeo dogovor u Kopenhagenu, to je sasvim moguće na sledećoj konferenciji za klimu u Meksiku.