Avganistan: bekstvo sa broda?

 Prema saopštenjima medija, ovih dana Holandija povlači poslednje jedinice iz Avganistana. Time se završava četvorogodišnje učešće  kontingenta od skoro 2 hiljade holanskih vojnika u sastavu snaga međunarodne koalicije.  Komanda alijanse je molila vladu Holandije da produži rok službe kontingenta bar za još godinu dana, ali nije dobila pozitivan odgovor. Sa svoje strane, nesuglasice po tom pitanju u holanskoj vladi vodili su političkoj krizi koja je rezultirala raspadom  vladajuće koalicije.

Holandija, kako ističu eksperti, postala je prva članica NATO-a, čiji vojnici napuštaju Avganistan  ne čekajući prenos odgovornosti za situaciju u toj zemlji  nacionalnoj vladi i mesnim strukturama bezbednosti. Kako piše u vezi sa time  nemački list Junge Welt, taj korak jednog od najpouzdanijih saveznika SAD u međunarodnoj koaliciji, u NATO-u je dočekan bez oduševljenja, jer se holanski kontingent  uvek smatrao jednim od najefikasnijih u sastavu snaga koalicije. Generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen je čak nazivao njegove akcije uzorom za ostale učesnike Međunarodnih snaga  pomoći bezbednosti u Avganistanu.
 

Kao što je uobičajeno u takvim slučajevima, rukovodstvo NATO-a se trudi, a da ne pridaje veliki značaj  odluci holanskog saveznika. Već je objavljeno da se kontrola nad provincijom Uruzgan, koja je sve do sada spadala u zonu odgovornosti vojnog kontingenta Holandije, prenosi  na Amerikance i Australijance. Inače, sve je kao u ratu, gde se rupe u liniji odbrane krpe na račun suseda. Međutim, u Hindukušu  se teško uzdati u susede. Iduće godine će se povući Kanađani. Vode se sporovi u Nemačkoj o produžetku avganistanske misije bundesvera. Prema izjavi novog premijera Velike Britanije Dejvida Kemerona, 2011. godine će početi povlačenje britanskih snaga, koje mora da se završi 2014. godine. Prema rečima  britanskog nedeljnog lista Spectator, Kemeron je već digao ruke od Avganistana. Njegovu odluku o povlaćenju snaga sa Hindukuša taj list naziva poniznom kapitulacijom.
 

Na pozadini nedavno potpisanog od strane Barake Obame zakona o finansiranju vojnih  pojačanja za Avganistan kao i ofanzive britanskih  i avganistanskih snaga  u provinciji Gilmend na položaje Talibana, odluka Kemerona bi mogla zaista da se učini kapitulacijom. Međutim, i stariji partner u koaliciji - SAD, kako smatra poznati politikolog i glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici Fedor Lukjanov, spreman je  ustvari da napusti Avganistan.
 

Napori američke i NATO-ove koalicije, usmereni na stabilizaciju situacije uoči budućeg odlaska i želji da Avganistan bar spolja izgleda stabilno, za sada  nemaju pozitivan rezultat, - kaže ekspert. - Američka strategija se okreće na mestu. Ne uspeva ni ozbiljna vojna šteta za talibane, ni priprema smene na koju je moguće preneti  upravu posle odlaska.  Imam osećaj da talibani samo čekaju, jer su svesni da Amerika tamo neće ostati. Sudeći po svemu, Amerikanci će otići nezavisno od tamošnje situacije. Mislim da će ova godina biti odlučujuća.
 

Svakako, za sada nema povoda da se govori o brodu koalicije na Hindukušu, koji tone. Međutim, činjenica da deo posade počinje da napušta brod, a sam je kapetan zbunjen, pruža povod za ozbiljna razmišljanja.