Rusija namerava da odbrani svoja prava na arktički epikontinentalni pojas

 Hladni Arktik može da postane žarište. Rusija, SAD i Kanada traže obrazloženja za podršku svojih pretenzija na ogromne teritorije arktičkog epikontinentalnog pojasa. Protekle nedelje je u Severno Ledeno more na naučno-istraživačkom  brodu Akademik Fjodorov  krenula  ruska naučna ekspedicija. Posle toga su u taj isti rejon krenuli američki ledolomac obalske straže Hili i ledolomac kanadske obalske straže Lujis Sen-Loran.

Države na obali Severnog Ledenog mora su zabrinute u vezi sa problemom određivanja nacionalnih granica epikontinentalnog pojasa. To su pre svega Velika Britanija, Danska, Kanada, Norveška, Rusija i SAD.
 

U Severnom Ledenom moru Akademik Fjodorov će u toku sto dana sprovoditi geološko i sejzmičko istraživanje, kao i druga naučna istraživanja. Rezultati tih istraživanja moraju da pruže naučne dokaze za  obrazloženje ruskog upita u UN, - kaže poslanik Državne dume, učesnik niza arktičkih ekspedicija Vladimir Gruzdev.
 

Postavlja se zadatak prikupljanja dokaza  uz one koji su već dobijeni ranije, između ostalih u okviru dubinske ekspedicije, izvršene 2007. godine. Danas se država bavi tim pitanjima detaljnije. Nadamo se da ćemo prikupiti više dokaza za potvrđivanje naših prava.
 

 Američki i kanadski ledolomci nameravaju da sastave kartu dna Severnog Ledenog mora i saznaju na koje regione okeana i prirodna bogatstva oni mogu da pretenduju.
 

Pretpostavlja se  da se blizu Severnog pola nalazi četvrtina svetskih zaliha nafte i gasa, verovatno, tamo ima i nalazišta zlata, dijamanata, platinoida. Globalno otopljavanje i topljenje arktičkog leda moglo bi da rezultira  razradom tih nalazišta.
 

Svaka od arktičkih zemalja je počela da razrađuje sopstveni program osvajanja teritorija  posle otopljavanja. Postalo je jasno da u tim planovima  vojna strana igra znatnu ulogu.
 

Naprimer, u julu 2009. godine Kanada je zvanično predstavila vladin referat o svojoj severnoj strategiji. U njemu se otvoreno govorilo o stvaranju armijskog centra za vežbe u gradu Rezolut Bej, povećanju broja jedinica kanadskih arktičkih rejndžera, o projektu izgradnje novog ledolomca za kanadsku obalsku stražu. Norveška je stvorila štab operativne komande iza Polarnika. U SAD-u su počeli da govore o neophodnosti da se što pre pristupi izgradnji sopstvene flote ledolomaca. SB RF je protekle godine razmotrio projekat Arkitičke doktrine u kojoj je predviđao, između ostalog, stvaranje u perspektivi arktičkih snaga.
 

 Razumljivo je da niko ne želi ozbiljne konflikte u tom regionu. Zainteresovane strane efikasno sarađuju u okviru Arktičkog saveta i nameravaju  da rešavaju sve sporove putem pregovora. Međutim, mnogi političari smatraju da će pregovori biti uspešnije, a diplomatska i naučna obrazloženja ubedljivija ako  će se iza diplomata  i naučnika jasno videti vojnički kačketi.