Mandat Trampa najverovatnije neće uneti drastične promene u Pentagon ili NATO

Predsednički mandat Donalda Trampa najverovatnije neće uneti neke drastične promene u Pentagon ili NATO, smatra politički analitičar Aleksandar Hroljenko.

S obzirom na to da su glavne države prilično geopolitički inertne i da je za promene u strategijama potrebno dosta vremena, pogrešno je očekivati bilo kakve dramatične promene u programima finansiranja i razvoja Pentagona i NATO-a, ističe analitičar Aleksandar Hroljenko. U svom članku pod nazivom „Kako će se Pentagon i NATO promeniti tokom mandata novog američkog predsednika“, Hroljenko je podsetio da američki sistem državne uprave ne može da se svede na jednog čoveka koji vlada. On smatra da sistem ne propisuje neke značajne promene u bezbednosnim agencijama i različitim obaveštajnim službama. Predizborni slogani predsedničkog kandidata ne pretvaraju se uvek u punopravne državne odluke, podsetio je Hroljenko na prethodne izjave Donalda Trampa o jačanju odnosa između Moskve i Vašingtona.

„S obzirom na to da je razvoj oružanih snaga i implementacija strategija u skladu sa ekonomskim interesima države, Pentagon i NATO će ostati prioritetni instrument SAD. Uprkos snažnoj želji 45. američkog predsednika za promenama, nacionalna vojna strategija sukoba sa Rusijom neće se promeniti“, smatra Hroljenko.

U tom smislu, on je podsetio na trenutne vojne i političke krize američke posebnosti i izborni skepticizam Donalda Trampa u vezi sa „zastarelim“ sistemom NATO-a. I pored toga, može se sa sigurnošću pretpostaviti da je „Bela kuća poslednje mesto na planeti gde bi mogli da se kuju planovi o ukidanju Alijanse“. Što se tiče veza Vašingtona i NATO-a sa Rusijom, one su se znatno pogoršale nakon istočnog širenja Alijanse, kaže Hroljenko i upozorava da je popravljanje odnosa sa Moskvom nerealno dok se istovremeno NATO trupe razmeštaju duž granice Rusije.

U tom smislu, on je skeptičan u vezi sa eventualnim vojnim i političkim previranjima u Evropi kada Tramp sedne na vruću stolicu u Sjedinjenim Američkim Državama, za koje Hroljenko kaže da bi sada mogle da razmotre smanjivanje svojih vojnih baza u inostranstvu. „Međutim, američki pragmatizam će na kraju prevladati, i Vašington će nastaviti da podržava saveznice NATO-a, dok će SAD nastaviti da povećavaju njihovo snabdevanje oružjem“. Isto tako, Hroljenko je istakao da su se proteklih nekoliko godina videli dodatni napori Vašingtona da poveća svoju moć na Bliskom istoku i u azijsko-pacifičkom regionu, gde su, između ostalog, koncentrisane ogromne rezerve nafte i gasa.

Osim toga, Hroljenko navodi da Bela kuća planira da rasporedi elemente američkog protivraketnog sistema odbrane u Južnoj Koreji, što bi moglo da dovede do ozbiljnih sukoba sa Pjongjangom i Kinom. „U ovoj oblasti Tramp bi takođe mogao da se suoči sa geopolitičkom inertnošću i enigmom na istoku“, smatra Hroljenko. On je citirao francuskog politikologa Pjera Pikara koji je rekao da je „politički kurs Trampa da zaključi ugovore sa velikim silama, uključujući Kinu i Rusiju, i da se sporazume sa njihovim liderima u cilju razmene geopolitičkih uloga, kao i da održi mir u SAD pod novim svetskim balansom, što značajno smanjuje rizik od sukoba“. Međutim, uprkos ličnoj harizmi Donalda Trampa, ekonomski interesi Vašingtona i njegova dugoročna strategija „proširenog zastrašivanja“ neće dozvoliti 45. predsedniku Sjedinjenih Američkih Država da suštinski promeni vojne i političke temelje američke moći, zaključuje analitičar.