Ruski naučnik planira da živi 150 godina

Biofizičar Aleksej Karnauhov hoće da zaustavi starenje pomoću genetičkih tehnologija i sopstvene koštane srži. Sredinom oktobra on je uspešno okončao prvi deo svog eksperimenta vezanog za produžetak života.

Aleksej Karnauhov, vodeći naučni saradnik Instituta za biofiziku ćelije Ruske akademije nauka ima 55 godina. On namerava da živi još punih 100 godina tako što će na samome sebi aprobirati tehnologiju koju je sam osmislio, a koja podrazumeva korišćenje ćelija koštane srži. Karnauhov ne sumnja u uspeh svog eksperimenta.

Sredinom oktobra je radi ostvarenja svog sna Aleksej podvrgnut složenoj operaciji. Naime, uzeto mu je oko 100 mililitara koštane srži, koja je zatim zamrznuta u epruvetama. Kroz nekoliko godina Karnauhovu će operacionim putem ponovo biti vraćene njegove sopstvene ćelije sačuvane u kriobanci.

„Osećam se dobro, s obzirom na moj uzrast i na izvršenu operaciju“, rekao je Karnauhov za „Rusku reč“.

Aleksej Karnauhov / Facebook.com

Podmlađivanje pomoću sopstvenih ćelija

Karnauhov smatra da se u poznim godinama može produžiti život tako što se čoveku usade njegove sopstvene ćelije koje nisu mnogo oštećene usled različitih spoljnih uticaja. To je dovoljno, na primer, da se spase čovek koji je podvrgnut smrtonosnoj dozi radioaktivnog zračenja.

Ova tehnologija ne omogućava da se vrati mladost. Karnauhov kaže da će se on u budućnosti osećati kao pedesetogodišnjak. Po mišljenju ruskog biofizičara, veštačko „podmlađivanje“ sopstvenih ćelija je rizično.

„Veštački aktivirane ćelije sa velikim brojem genomnih grešaka mogu odigrati negativnu ulogu i upropastiti čoveka. Na primer, mogu izazvati tumor“, kaže Karnauhov. „Međutim, ako mi jednostavno unesemo u organizam mlade matične ćelije sa smanjenim brojem grešaka, onda će one same moći da pronađu svoje mesto u organizmu i da stvore neophodnu količinu zdravog ćelijskog materijala, te će se na taj način čoveku u poznim godinama postepeno povratiti zdravlje“.

Život miševa duži za 34%

Ispitivanje ovog metoda je počelo pre desetak godina. Prvi rezultati su dobijeni 2013. godine, kada se pokazalo da je prosečna dužina života oglednih miševa povećana za 34%.

„Rezultat je veoma zanimljiv: produžen je reproduktivni period. Po ljudskim merilima ženke su rađale u šezdesetoj godini. Miševi su bili aktivniji i spolja su delovali kao da su mlađi – dlaka im je postajala sjajna i gusta. Treba reći da mi nismo eksperimentalnim miševima stvarali neke posebne uslove života. Živeli su u običnom vivarijumu i razmnožavali se isto kao i životinje iz kontrolne grupe“, priča naučnik.

Karnauhov je 2015. godine zajedno sa kolegama iz Prvog moskovskog medicinskog univerziteta „Sečenov“ pokrenuo projekat vezan za proučavanje uticaja ove tehnologije na produženi životni vek miševa. Eksperiment je još uvek u toku, ali već sada se može reći da je i u ovom slučaju životni vek eksperimentalnih životinja povećan najmanje za 30%.

Karnauhov smatra da ovaj metod nije nimalo štetan i već sada se može nuditi svima koji to žele.

Aram Ter-Gazarjan,
Ruska reč