Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.11

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 20.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.11.



Izveštaj iz Zajceva

Kijevske snage 911 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 911 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Zajcevo, Jasinovatu sa naseljem Vasiljevka, Jasnoe u okolini Dokučaevska, Aleksadrovku, Trudovski, Spartak, Staromihajlovku u okolini Donjecka, kao i naselja Sahanka, Kominternovo i Lenjinskoe na jugu DNR. Tokom napada poginula su dva vojnika DNR dok je jedan ranjen.



Narodna milicija LNR saopštila je da su ukrajinske snage tokom prethodnog dana tri puta napale pozicije NM u području Kalinova i Kalinovke.

Od 18:00 do 02:00 kijevske snage su napadale Zajcevo u okolini Gorlovke, Novu Tavriju, Bezimenoe, Sahanku i Kominternovo, Staromihajlovku, Spartak i aerodrom, Jasinovatu i industrijsku zonu u njenoj okolini. U okolini Jasinovate uništena je jedna kuća.

Kijevske snage izvršile napad VRB-om  - Posmatrači specijalne posmatračke misije OEBS-a, oficiri Zajedničkog centra za kontrolu i koordinaciju i predstavnici komande snaga DNR-a zabeležili su narušavanja primirja u naselju Stila, koje su granatirale kijevske snage.

U toj oblasti pronađeni su delovi municije za raketni sistem, saopštio je dopisnik agencija RIA Novosti iz Donjecka.



Ranije je Ministarstvo odbrane DNR-a saopštilo da su ukrajinske snage bezbednosti u noći između subote i nedelje iz raketnih sistema „Grad“ granatirale selo Stila u Starobeševskoj oblasti. Trenutno posmatrači OEBS-a razgovaraju sa lokalnim stanovništvom i obeležavaju mesta pada municije. Zajedno sa njima radi i oficir Zajedničkog centra za kontrolu i koordinaciju. Svi podaci evidentiraju se u posebne formulare.

Na tom mestu nađeni su delovi municije karakteristični za višecevne raketne sisteme. 

„Noćas u 2.30 granatirano je selo Stila raketnim sistemom ’Grad‘. U tom naseljenom mestu izbrojano je 16 kratera, a takođe je radila i artiljerija… Možda je Ukrajina odlučila da nam čestita praznik Dan artiljerije ili je odlučila da intenzivira ratna dejstva, jer u je u poslednjih 24 časa zabeleženo oko hiljadu narušavanja“, izjavio je novinarima zamenik komandanta operativne komande DNR-a Eduard Basurin i naglasio je da je u oblasti Stile ispaljeno oko 60 projektila.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.11.

Putin: Praksa donošenja odluka u NATO-u izaziva zabrinutost  - Praksa donošenja odluka u NATO-u izaziva zabrinutost, i Rusija je prinuđena da preduzima kontramere, izjavio je predsednik Vladimir Putin. On je naveo da zapadni partneri namerno traže spoljnog neprijatelja kako bi održali disciplinu u svojim državama.

Komentarišući događaje u Ukrajini i priključenje Krima Rusiji, Putin je izjavio da bi posledice u slučaju pojave SAD i NATO-a u vojnoj bazi u Sevastopolju mogle biti veoma teške.

„Veoma teške, jer baza sama po sebi ništa ne znači. Međutim, želeo bih da primetim jednu nijansu. Zašto tako oštro reagujemo na širenje NATO-a? Nas brine praksa donošenja odluka. Znam kako se donose odluke. Kada zemlja postane članica NATO-a, veoma joj je teško da se odupre pritisku tako velikih država, lidera NATO-a, kao i SAD. Tamo se lako može pojaviti bilo šta: sistemi protivraketne odbrane i nove baze, a ako zatreba i novi udarni kompleksi. Šta mi da radimo? Zbog toga treba da preduzmemo kontramere, tj. stavimo pod udar naših raketnih sistema one objekte koji, prema našem mišljenju, počinju da nam prete. Situacija se napreže“, rekao je predsednik Rusije u intervjuu u filmu Olivera Stouna „Ukrajina u vatri“.

„Ne razumem uvek logiku naših partnera. Nekad se stvara utisak da žele da drže u stanju potčinjenosti i discipline svoj sopstveni zapadni tzv. atlantski kamp. Zato je potreban spoljašnji neprijatelj“, dodao je Putin.

Izbor stanovnika Krima koji su želeli da to poluostrvo postane deo Rusije treba da se uvažava, a ne da se međunarodno pravo i principi demokratije prilagođavaju geopolitičkim interesima, smatra predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Želeo bih da pitam, šta je demokratija? Demokratija je politika zasnovana na volji naroda. Kako se izražava volja naroda? U savremenom svetu — glasanjem. Ljudi su izašli, više od 90 odsto, i više od 90 odsto je glasalo za priključenje Rusiji. Treba poštovati izbor ljudi. Ne prilagođavati svaki put međunarodno pravo i principe demokratije svojim geopolitičkim interesima. Nismo imali nikakve borbene akcije, niti je tamo neko pucao. Niko nije nikoga ubijao“, zaključio je ruski predsednik.

EU bi mogla produžiti sankcije Rusiji na još pola godine  - Evropska unija bi mogla da produži sankcije protiv Rusije još na pola godine, prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje izvore.

Prema podacima američke agencije, razlog za produženje sankcija je, navodno, nepoštovanje Minskog sporazuma.  Ranije su aktuelni predsednika SAD Barak Obama i lideri EU izjavili da će antiruske sankcije biti produživane sve dok Rusija ne počne da se pridržava Minskog dogovora.

Međutim, mnogi evropski političari se zalažu za ukidanje antiruskih sankcija. Tako je lider italijanske „Lige Severa“, poslanik Paolo Grimoldi izjavio je da su zbog izbora Donalda Trampa za predsednika SAD italijanske vlasti optimisti i obećali su da će napisati Trampu sa molbom da ukine antiruske sankcije.

Kitarović: NATO bio prespor u odgovoru Rusiji oko Krima i Ukrajine  - „Greška koju smo napravili sa Krimom i Ukrajinom je bila u tome što smo bili prespori u svojem odgovoru“, smatra Kitarovićeva i poručuje da „Rusija nije smisao postojanja, neprijatelj ili suparnik NATO-a“, već da sa njom treba sarađivati.

Putin i Obama razgovarali o situaciji u Siriji i Ukrajini  - Predsednik Rusije Vladimir Putin na kratko se sastao sa svojim američkim kolegom Barakom Obamom na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, potvrdio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je rekao da su se Putin i Obama uoči početka zasedanja sreli, pozdravili i kratko porazgovarali.

Prema saopštenju Bele kuće, predsednici su razgovarali o mogućnostima pronalaska rešenja za Siriju i Ukrajinu.

„Obama je pozvao Putina da se pridržava svojih obaveza u okviru Minskog sporazuma potvrdivši još jednom stav SAD kada je reč o poštovanju suvereniteta Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Govoreći o Siriji, predsednici su ocenili da je neophodno da se razgovor nastavi na nivou šefova diplomatija, što će učiniti ministri inostranih poslova Sergej Lavrov i Džon Keri, kako bi se umanjilo nasilje u toj ratom zahvaćenoj zemlji.

Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je rekao da su se Putin i Obama dogovorili da naredna dva meseca posvete pronalasku rešenja za sirijski konflikt.

Kijev preti poskupljenjem tranzita gasa  - „Naftogas“ je izračunao da bi godišnja nadoknada „Gasproma“ za tranzit gasa kroz Ukrajinu mogla da bude povećana na četiri milijarde dolara ukoliko sud u Stokholmu presudi u korist ukrajinske kompanije, saopštio je komercijalni direktor „Naftogasa“ Jurij Vitrenko.

„Problem je u tome što će ’Gasprom’ (u slučaju odgovarajuće odgovarajuće odluke stokholmskog suda) biti prinuđen da nam plati desetine milijardi dolara kompenzacije, da prodaje gas po mnogo nižoj ceni, da nam svake godine plati četiri milijarde dolara više za tranzit i da ne sprečava našu integraciju na evropsko tržište“, napisao je Vitrenko na svojoj fejsbuk stranici.  Ukrajina je od početka godine jednostrano povećala cenu tranzita za „Gasprom“ više od 1,5 puta, na 4,5 dolara za transport hiljadu kubnih metara gasa na 100 kilometara.

U avgustu je ruska gasna kompanija saopštila da su njeni troškovi za tranzit gasa porasli za 33 odsto u poređenju sa istim periodom 2015. godine (na oko 2,55 milijardi dolara).  Predstavnik „Naftogasa“ je naveo da će odluka Stokolhomskog arbitražnog suda biti test za Evropsku uniju kada je reč o privrženosti pravnim normama i evropskim vrednostima. „Verujem da će, bez obzira na sve teškoće, ovaj test Evropa proći dostojno“, zaključio je on.

„Gasprom“ i „Naftogas“ sude se pred Stokholmskim arbitražnim sudom od juna 2014. godine. Predmet parnice su ugovori o isporuci gasa iz Rusije u Ukrajinu i tranzit gasa kroz teritoriju Ukrajine od 2009. godine. Rasprave o ugovoru o tranzitu počinju 21. novembra, a odluka se očekuje do juna 2017. godine, saopštio je Vitrenko.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima