Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 04.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 04.12.


Izveštaj sa linije razgraničenja 

Kijevske snage 1205 puta napale teritoriju DNR  -  Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 1205 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Gorlovku sa naseljima Zajevo i Široka Balka, Jasinovatu sa naseljem Vasiljevka, Dokučaevsk, Staromihajlovku, Aleksandrovku i Trudovski u okolini Donjecka, kao i naselja Sahanka, Lenjinskoe i Bezimenoe na jugu DNR. Tokom napada oštećene su 22 kuće.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 6 puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Hristovoe, Kalinovo, Rajevka i spomenika Knezu Igoru.



Lokalne vlasti u Gorlovki saopštile su da su kijevske snage tokom prethodne noći napadale područje rudnika Gagarina u okolini ovog grada. Tokom napada oštećeno je 16 kuća i gasovod.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 04.12.

Timošenkova: Ako postanem šef države vratiću sve što je ukradeno naciji  - Predsednica partije Batkivščina (Domovina), bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko izjavila je da smatra pozitivnom inicijativu o likvidaciji funkcije predsednika Ukrajine.

„Pozitivno. Smatram da je taj ’ikonostas‘, osim prvog predsednika (Leonida Kravčuka), praktično takav da Ukrajina treba da izvuče zaključke“, rekla je Timošenkova televiziji „122 Ukrajina“, odgovarajući na pitanje kako se ona odnosi prema mogućnosti ukidanja funkcije predsednika Ukrajine.

Zajedno s tim, liderka Batkivščine nije direktno odgovorila na pitanje da li ona sama želi da postane predsednik. Timošenkova je samo rekla da će iskoristiti sve instrumente kako bi promenila zemlju. Odgovarajući na pitanje šta bi ona uradila ako bi postala šef države, Timošenkova je izjavila da bi promenila ustav, uspostavila efikasnije funkcionisanje države i vratila sve što je ukradeno naciji.

Prema podacima poslednjih istraživanja, ako bi u Ukrajini uskoro bili održani predsednički izbori, Timošenkova bi pobedila.

Karter: Saradnja sa Rusijom tamo gde se interesi dve zemlje poklapaju  - Sjedinjene Države treba da podržavaju mogućnost saradnje sa Rusijom tamo gde se interesi dve zemlje poklapaju, izjavio je američki ministar odbrane Ešton Karter.

Govoreći na forumu o bezbednosti u Kaliforniji, Karter je kritikovao akcije Rusije u Ukrajini i Siriji i optužio Moskvu za sajber-napade. Prema njegovim rečima, „to nisu akcije koje se mogu očekivati od odgovorne države“.

Sa druge strane, on je naglasio da Vašington ne želi „niti hladni niti vreli rat“ sa Moskvom.

Ministar je uverio da SAD „ne žele da u Rusiji vide neprijatelja, ali će štititi svoje saveznike“.

U vezi s tim, Karter je podsetio na širenje vojnog prisustva NATO-a u Evropi i obuzdavanja navodno „agresivnih akcija“ Moskve.

„Međutim, treba držati otvorena vrata za saradnju sa Rusijom, tamo gde se naši interesi poklapaju“, rekao je on. Ovakav pristup, Karter je nazvao „uravnoteženim“.

Klincevič: Zabrana saradnje Pentagona s Moskvom zbog Ukrajine neće uticati na dejstva Rusije u Siriji  - Zabrana vojne saradnje Pentagona s Moskvom koju je usvojio Kongres SAD neće uticati na dejstva Rusije u Siriji, izjavio je prvi zamenik predsednika Odbrambenog komiteta Saveta Federacije Franc Klincevič.

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u petak nacrt budžeta za odbranu za 2017. godinu, koji sadrži zabranu da se izdvajaju sredstva za bilateralnu vojnu saradnju američke i ruske vlade. Zabrana će biti na snazi dok Rusija „ne prekine okupaciju teritorije Ukrajine i agresivna dejstva koja ugrožavaju teritorijalnu celovitost Ukrajine i njen suverenitet, kao i članice NATO-a“.

Jedan od uslova je i da Rusija poštuje Minski sporazum o prekidu vatre na istoku Ukrajine.

„Ova odluka Kongresa SAD praktično neće uticati na dejstva naše vojske u Siriji. Navikli smo na to — Rusija će se izboriti sama. Utoliko pre što je i bez ove zabrane saradnja naših dveju zemalja u vojnoj sferi, blago rečeno, bila daleko od željene“, rekao je Klincevič.

Prema njegovim rečima, američki zakonodavci nisu tako naivni da to ne bi shvatali. 

„Njihovu odluku treba posmatrati, pre svega, kao signal budućem predsedniku Donaldu Trampu kao svojevrsni novi tabu“, rekao je Klincevič. Rusiju ne interesuje sama ova odluka „u kojoj nema apsolutno ničeg novog, nego reakcija Trampa“, rekao je ruski senator i dodao da će se ta reakcija teško čuti pre 20. januara, za kada je zakazana inauguracija novog predsednika.

„U svakom slučaju, već sad je jasno da će Tramp biti prinuđen da savlada mnoštvo prepreka, da slomi mnogo stereotipa ako je zaista zainteresovan za saradnju s Rusijom“, dodao je Klincevič.

Ukrajina preko Interpola traži zlato Skita  -  Oblasni sud Kijeva poslao je dokumente u Interpol radi objavljivanja međunarodne poternice za skitskim zlatom.

„Na zahtev tužioca Pečerskog oblasnog suda Kijeva naložena je zaplena muzejskih eksponata. Odluka istražnog suda je poslata Interpolu sa ciljem da se osigura međunarodna potraga za otetom imovinom“, navodi se u saopštenju.

Prema podacima pres-službe kijevskog suda, tužilaštvo sprovodi predsudsku istragu po predmetu odbijanja holandskih muzeja da vrate eksponate izložbe „Krim — zlatno ostrvo Crnog mora“.

Početkom februara 2014. godine iz krimskog muzeja je u Holandiju na izložbu poslata kolekcija skitskog zlata. Izložba je završena 31. maja 2014. godine. Neodređena situacija sa kolekcijom nastala je nakon priključenja Krima Rusiji. Eksponate sa poluostrva traže i Rusija i Ukrajina.

Sudbina kolekcije Kolekcija skitskog zlata već dve godine se nalazi u arheološkom muzeju Amsterdamskog univerziteta (muzej Alarda Pirsona). Holanđani rešavaju ovo pitanje preko suda, argumentujući to time što kome god da se vrate vrednosti — jedna od strana će se smatrati oštećenom.

Ako se zlato vrati na Krim, Ukrajina će tužiti, jer je objavila da je kolekcija deo njenog nacionalnog muzejskog fonda, a ako je predaju Kijevu, stići će mnogobrojne tužbe od muzeja Krima, jer su kolekciju odneli upravo iz krimskog muzeja. Petog oktobra 2016. godine sudija Dudok van Hil na sednici Okružnog suda Amsterdama saopštio je da će odluka po predmetu o skitskom zlatu biti doneta 14. decembra.

Lavrov: Krim nije problem, Krim je teritorija Rusije  -  Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov odbio je da prizna postojanje problema zvanog Krim, saopštila je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.


 
„Na konferenciji u Rimu, na pitanje kako se može razrešiti problem Krima, Lavrov je odgovorio: ’Taj problem ne postoji. Krim je teritorija Ruske Federacije‘“, napisala je na Fejsbuku Marija Zaharova.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima