Tajna dva kapetana

Ruski naučnici su sada bliži odgonetki tajne jedne od najtragičnijih polarnih ekspedicija 20. veka - ekspedicije Georgija Brusilova. 1912. godine na jedrilici Sveta Ana on je krenuo u Arktik da bi prvi plovio Severnim pomorskim putem pod ruskom zastavom. Brod je bio priklješten ledom, te je njegova sudbina sve do sada nepoznata. Samo dva člana posade se izvuklo. Oni su sačuvali za nauku materijale skoro dvogodišnjih hidrološkim posmatranja u neistraženim rejonima Krajnjeg Severa. Grupa ruskih istraživača Arktika danas sledi maršrutu te ekspedicije.
 

Ruski polarni istraživači su se pet godina pripremali za taj pohod, proučavajući retke dokumente,  povezane sa sudbinom Svete Ane. Pre svega je to dnevnik jednog od  članova posade koji je ostao živ, navigatora Valerijana Aljbanova, koji je bio objavljen 1917. godine i postao osnova za veoma popularan u Rusiji roman pisca Veniamina Kaverina "Dva kapetana".
 

 Zahvaljujući tom dnevniku je poznato da je 11 članova posade Svete Ane napustilo brod koje je bio nošen talasima da bi peške prošli obalom. Polarni istraživači su odlučili da ponove  njihov put da bi saznali šta se desilo učesnicima tog pešačkog pohoda, koji su nestali bez traga.
 

Ekspedicija je počela 19. jula, te je tokom dve prve nedelje izvršila neka važna otkrića. Verovatno će ona pomoći da se shvate događaji od pre skoro sto godina, - kaže predstavnik Ruskog geografskog društva Ekaterina Popova.

Citiraću dnevnik naše ekspedicije. Veoma obazrivo, s očitim nepoverenjem, Arktik pomalo otkriva skoro stogodišnju tajnu. Uspeli smo da nađemo ostatke čoveka, komade odeće i delove opreme. Smatramo da je to čovek iz grupa Aljbanova koji je nestao bez traga  pre 96 godina. Pored posmrtnih ostataka nađeni su džepni sat, kašika sa inicijalima P.S.. svojeručno izrađene naočare  od stakla polomljene flaše, ostaci  vrste smučaka, meci za pušku koji datiraju iz 1910.-1911. godine, krigla, nož i ostaci kante. Ti se predmeti pominju u dnevniku Aljbanova. Te stvari  omogućuju pretpostavku da su one pripadale Pavlu Smirennikovu, jednom od četiri nestala  bez traga člana posade.

Taj zaključak potvrđuje i još jedan nalaz - strane iz dnevnika datirane iz 1913. godine. Na njima piše o životu na brodu  Sveta Ana. Ko je to pisao za sada nije uspelo da se sazna.
 

Čekaju svoje vreme i druge zagonetke ekspedicije Brusilova. Zašto se posada podelila, jedan deo je odlučio da krene sa navigatorom Aljbanovim obalom peške, a drugi ostao na brodu nošenom vetrom i morskim talasima? Prema jednoj verziji, razlog je bila svađa između kapetana i navigatora zbog jedine žene na brodu, medicinske sestre Jerminije Ždanko. Sudbina broda i ostalih na njemu  članova  ekspedicije takođe nije poznata. Više puta se pretpostavljalo da brod  nije bio zgnječen santama leda već se izvukao 1915. godine u slobodne vode gde ga je torpedirala nemačka podmornica.
 

Pretpostavki ima mnogo, a sve je to zbog manjka informacija šta se dešavalo na brodu. Učesnici današnje ekspedicije se nadaju bar delimično da nadoknade taj nedostatak. Paralelno su oni uspeli da nađu tragove engleske ekspedicije iz 1895. godine i norveške iz 1930. godine.