Vašington gleda na jug Kirgistana sa geopolitičkim interesom

Nisu završile debate o ulasku policije OEBS-a na jug Kirgistana, a u zapadnoj štampi nove vesti. SAD objavljuju o nameri da se stvori druga vojna baza na teritoriji Kirgistana. Ona može biti u gradu Oš, u kojem su nedavno bili međuetnički neredi.
 

U novu bazu u Ošu SAD su spremne da ulože do 10 miliona dolara. Suma nije baš velika za budžet Pentagona. Zato novi objekat, kao govore autori ideje, treba da obezbedi američki til u slučaju destabilizacije situacije u regionu. Do toga mogu dovesti etnički konflikti između Kirgiza i Uzbeka, koji žive na teritoriji Kirgistana. Drugi zadatak nove baze je sprečavanje da u Kirgistan uđu teroristi talibana sa teritorije susednog Avganistana. Kako izjavljuju u Pentagonu i Beloj kući, na bazi u Ošu će biti smešteni vojnici i oficiri, koji će imati samo streljačko oružje, bacače mina i granata, te nikakva vojna tehnika. Ipak vojna baza je vojna baza, i nalazi se hiljada kilometara daleko od američke teritorije, zato pak u blizini Rusije, podseća ekspert Instituta za strateška istraživanja Aždar Kurtov:

Ma šta rekli, vojna baza Amerikanaca u Kirgistanu - to je baza koja teško da će pomoći stabilnosti u toj republici. Jer govori se da će ta baza biti namenjena još i za obuku predstavnika organa reda Kirgistana u borbi protiv terorizma. Ali Kirgistan je član organizacija kao što su ŠOS, ODKB, ZND, u kojima već postoje školski centri i drugi odgovarajući centri za borbu protiv terorizma. Prisustvo Kirgistana u tim organizacijama je logično, jer su regionalne, nalaze se u državama Centralne Azije, a baza Amerikanaca nije takva. I malo verovatno da je sama borba protiv terorizma razlog da se kirgistanski kadrovi obučavaju. Treba tražiti druge razloge, popravljati uslove koji teraju narod Kirgistana na put terorizma i borbu protiv vlasti. Po pravilu ti uslovi su u socijalno-političkoj ravni.
 

Kako kažu eksperti, postoji i druga opasnost. U slučaju vojnog konflikta sa Iranom nova baza Amerikanaca na jugu Kirgizije može da postane objekat za uzvratni udarac, a to će uvući u rat minimum deo Centralne Azije, jer sve zemlje regiona ovako ili onako ulaze u različite političke i vojne blokove, a znači dužne su da brane jedna drugu u slučaju spoljne agresije.
 

U samom Biškeku izbegavaju da komentarišu izjave SAD. „Šef države Roza Otunbajeva ne vodi nikakve pregovore o tome. Time će se baviti novi parlament i vlada", - izjavio je rukovodilac informativno-koordinacionog centra vlade Farid Nijazov. Sada se američko vojno prisustvo u Kirgistanu ograničava tranzitnim centrom na aerodromu Manas, preko kojeg se šalje roba vojnicima NATO-a u Avganistan. Baza u Ošu će osetno uvećati vojne mogućnosti SAD u Centralnoj Aziji, koju je Vašington već objavio za jednu od zona svojih interesa.