Tamo gde nema turista: 600 km peške po Kamčatki

Bistrinski park je najveći i najmanje posećeni park prirode na Kamčatki. U naučnim krugovima je poznat po gazdinstvima uzgajivača irvasa koji žive i rade u tundrama centralne Kamčatke. Tu nema aktivnih vulkana, gejzira i ogromnih reka u kojima se mreste lososi, ali ima takvih mesta kakva se ne mogu naći drugde u Rusiji i svetu.

U samom srcu poluostrva

Počeli smo sa radom u oblasnom centru Eso. Prvi zadatak je bio da se pronađe staza prema jezeru Bljudce na jednom vrhu Kozirevskog planinskog lanca. Pet dana smo se neprekidno pentrali po planinskim stenama gde duva snažan vetar, gde se ne može proći kroz šiprag sibirskog patuljastog bora, gde ima mnogo strmina i provalija... Kretali smo se medveđim stazama, tako da su i susreti sa medvedima bili neizbežni. 

Ilustracija: Tatjana Morina

Kozirevske planine, kao i svi planinski grebeni Kamčatke, bukvalno su istisnute iz zemlje usled aktivnosti vulkana. One nisu mnogo visoke, u proseku 1.500 i 2.000 metara nadmorske visine, ali je teren oko njih znatno niži. Sa vrhova se čoveku čini da vidi celu Kamčatku od zapada do istoka – i Ključevsku grupu vulkana kraj obala Tihog okeana, i Središnji planinski venac bliže Ohotskom moru, i vulkan Anaun, koji je geografski gledano u samom centru poluostrva.

Ilustracija: Tatjana Morina

Navijačkom trubom protiv medveda Posle pohoda na Bljudce naša grupa je prebačena u jugozapadni deo parka, gde nam je kao baza služila šumarska kućica. Tamo smo proveli dva meseca u gotovo neprekidnim pohodima. Vraćili smo se u bazu na par dana i ponovo se otiskivali u pohod. Formirali smo kružnu putanju oko Ičinskog vulkana sa prelaskom preko Zapadnog lednika, obeležili smo stazu prema jezeru Ketačan i otkrili novu znamenitost – minijaturno tirkizno jezero unutar drevnog skamenjenog toka lave. Od sredstava za vezu imali smo samo GPS treker, od hrane samo palentu i mesni narezak, od orijentira stare sovjetske vojne karte, a od sredstava za zaštitu od medveda – navijačke trube i samo jedan raketni signalni pištolj.

Ilustracija: Tatjana Morina

Šumarsko domaćinstvo Ketačan udaljeno je 120 km od najbližeg naselja i svega 16 km od nalazišta zlata na reci koja se zove Aga. To je područje močvara, gigantskog rastinja i planinske tundre koje leti obiluju pojedinim vrstama bobičastog voća i pečuraka. Jedan od naših najupečatljivijih utisaka bio je uspon do jezera u podnožju neaktivnog Ičinskog vulkana, odakle smo se dalje popeli na bočni vulkan Severni Čerpuk. Sa ivice njegovog kratera vidi se crveno-zelena tundra bez vode, koju je pre 300 godina presekao moćni tok lave.

Ilustracija: Tatjana Morina

U jednom pohodu smo otkrili potok prepun staklastog crnog opsidijana. U drugom smo rukama hvatali losose koji su iskakali iz vode, i odmah smo priredili vanrednu prazničnu večeru. U trećem umalo nismo izgubili nekoliko članova ekipe prilikom prelaska brze planinske reke, a kasnije smo jedva oterali od šatora jednog preterano znatiželjnog medveda. U poslednjem pohodu smo naišli na uzgajivače irvasa i odmorili se uz čaj i zanimljiv razgovor sa gazdaricom koja u tundri tokom cele godine hrani i greje svoju porodicu – tri odrasla čobanina i šestoro unučadi. Najmlađi među njima još nijednom nisu sišli sa planine među ljude.

Ilustracija: Tatjana Morina

Kako organizovati odmor u divljini na obali Tihog okeana? Posle Ketačana smo upućeni u sedište parka blizu Ključevskog vulkana da pomažemo inspektoru u razmeštanju turističkih grupa. Lepo vreme je ovde retkost i zato većina turista stigne da vidi samo jedan deo kratera Ploski Tolbačik, na kome je bila erupcija pre tri godine, i da se prošeta u magli po obeleženoj stazi preko svežeg polja lave. Mi smo imali više sreće. Uspeli smo da dočekamo lep dan, da se popnemo na vrh i približimo fumarolama, pećinama od lave i mestima gde izlazi užarena lava, da izbliza vidimo erupciju Ključevskog vulkana i da se vratimo u bazu preko šljake. Tek tada smo postali potpuno svesni da su detaljne karte i sloboda kretanja velika privilegija kamčatskog volontera.

Ilustracija: Tatjana Morina

Nekoliko dana pre povratka rukovodstvo parka mi je dalo odrešene ruke da se krećem po parku po sopstvenom nahođenju. Tako sam sa saputnicom iz Belorusije, koja je po struci zoolog, autostopom stigla do naselja Ust Kamčatsk. To je takođe mesto koje turisti retko posećuju. Naselje se nalazi blizu Šiveluča, jednog od najaktivnijih vulkana Kamačtke. On redovno zasipa ceo okrug tonama pepela. Kretale smo se obalom okeana prema Kamčatskom rtu, gde se spajaju Tihi okean i Beringovo more. Tri dana u lovačkoj kućici na obali okeana bile smo okružene sibirskim fokama, morskim lavovima, stotinama kraba i, neizbežno, medvedima. Bio je to zaista efektan završetak moje kamčatske avanture.

Ilustracija: Tatjana Morina

Tatjana Morina,
Ruska reč