Kako Rusi slave „srpsku novu godinu“

U Rusiji se smatra da je januar praktično izgubljen mesec za poslove i ozbiljne aktivnosti. Najpre većina ruskih građana, od najmlađih do najstarijih, slavi Novu godinu i Božić, i uživa u spojenim novogodišnjim neradnim danima. A već u prvoj radnoj nedelji posle svih proslava u Rusiji se obeležava praznik koji se zove „stara Nova godina“. I sam njegov naziv mnogim strancima deluje kao apsurd, ali braća Srbi dobro znaju o čemu se radi, jer i oni slave „srpsku Novu godinu“. To je još jedan u nizu običaja tipičnih, pre svega, za naša dva naroda.

Kada se u Rusiji pojavila druga Nova godina?

Ovaj omiljeni narodni praznik se u Rusiji pojavio posle Oktobarske revolucije. Naime, 1918. godine nova sovjetska vlast je donela odluku da pređe na novi, grigorijanski kalendar, umesto julijanskog (starog) kalendara. Ruska pravoslavna crkva je odlukom Sveruskog pomesnog sabora (1917-1918.) odbila da pređe na novi kalendar i danas funkcioniše po starom kalendaru (isto kao i Srbska pravoslavna crkva). Prelazak na novi kalendar je realizovan „u cilju usklađivanja računanja vremena u Rusiji sa gotovo svim kulturnim narodima“ (većina zemalja Zapadne Evrope počela je da koristi grigorijanski kalendar u 16-18. veku). Razlika između ova dva kalendara je 14 dana i zbog toga se Nova godina „po starom kalendaru“ slavi noću između 13. i 14. januara.

Tajna popularnosti stare Nove godine je, sa jedne strane, u tome što ona pada posle Božića, za razliku od „obične“ Nove godine koja pada u vreme Božićnog posta, tako da pravoslavni hrišćani koji poste ne mogu da je obeleže kao što je uobičajeno. Međutim, „staru“ Novu godinu vole i oni Rusi koji ne poste. Taj praznik im omogućava da produže novogodišnje raspoloženje i da se još jednom okupe za trpezom sa porodicom ili prijateljima.

Kako je Nova godina obeležavana pre 1918?

14. januara po novom kalendaru hrišćanska crkva slavi svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, i zbog toga se taj dan od davnina naziva u Rusiji Vasilijevdan, a veče uoči tog dana, koje se podudara sa starom Novom godinom, naziva se Vasilijevo veče. U Staroj Rusiji se verovalo da Vasilijevo veče i Vasilijevdan imaju odlučujući značaj za celu narednu godinu.

Onaj ko je hteo da obezbedi blagostanje u nastupajućoj godini, te večeri i toga dana strogo je poštovao određena pravila ponašanja nastala kroz vekove, tj. proslavljao je Vasilijevdan u veselju i darežljivo, u najsvečanijem odelu, da posle tokom godine ne bi bilo siromaštva. Na trpezu je iznošena najbolja hrana koja se mogla pripremiti – pite, meso, palačinke i kaša. Smatralo se da su obavezna jela koljivo (činija sa koljivom se stavljala u ugao ispred ikona) i pečeno prase kao simbol plodnosti. Običaj je bio da se novac toga dana ne daje u zajam, ali je zato bio dobar znak ako neko dobije novac.

Ilustracija: Lori/Legion Media

Na Vasilijevo veče u Staroj Rusiji su se pojedinci bavili gatanjem, jer je prelazni period između stare i nove godine tretiran kao najpogodnije vreme za tako nešto. 14. januara su organizovane konjske trke, na ulicama je bilo puno naroda, seljani su odlazili jedni drugima u goste i čestitali praznik. Po ulasku u izbu gost bi se najpre pomolio pred ikonama, a zatim bi se obratio domaćinu, domaćici i drugoj čeljadi rečima: „Čestitam vam Novu godinu i novu sreću!“

Savremena stara Nova godina

Mnogi stari običaji su se sačuvali i u savremenoj Rusiji, ali se druga Nova godina danas proslavlja skromnije nego prva (31. decembra). Pa ipak, mnogi građani Rusije pripremaju prazničnu trpezu, prave uobičajenu novogodišnju salatu „olivije“, iznose šampanjac koji je ostao od prvog praznika i gledaju novogodišnji program koji se toga dana reprizira.

Novogodišnja jelka se ne uklanja pre stare Nove godine, ali se pokloni ispod nje najčešće ne stavljaju ponovo. Verovatno zato što porodični budžet građana Rusije posle svih proslava nije baš u najboljem stanju. I pored toga, više od polovine žitelja Rusije prema statistici proslavlja staru Novu godinu. Ovog običaja se pridržavaju i stanovnici zemalja koje istorijski gravitiraju prema Rusiji i do dana današnjeg pripadaju kanonskoj teritoriji Ruske pravoslavne crkve (Belorusija i Ukrajina), kao i mnogih bivših sovjetskih republika i drugih država gde živi veliki broj Rusa. Razume se, stara Nova godina se u vidu „srpske Nove godine“ slavi i svuda gde Rusi žive među Srbima, tj. u srbskim zemljama i srbskoj dijaspori po celom svetu.

Malo kome je, međutim, poznato da Novu godinu po starom kalendaru zajedno sa Rusima i Srbima proslavljaju, na primer, i žitelji severoistoka Švajcarske u pojedinim kantonima gde se govori nemački. Stanovnici kantona Apencel u 16. veku nisu prihvatili reformu pape rimskog Grigorija i još uvek praznuju Novu godinu u noći između 13. i 14. januara, s tim što 13. januara oni slave stari dan svetog Silvestra, koji je prema predanju 314. godine savladao strašno čudovište. Zanimljivo je da se Nova godina po starom kalendaru proslavlja i u Velsu, u jednoj maloj velškoj zajednici koja je 1752. godine odbila da pređe na novi kalendar. Taj praznik oni nazivaju Hen Galan – dan dobrosusedskih odnosa i otvorenih vrata.

Rina Bikova,
Ruska reč