Transsibirska pruga spojila Kinu sa Velikom Britanijom

Zahvaljujući devalvaciji rublje i želji Kine da intenzivira dostavu robe u Evropu železnicom, tranzit tereta kroz Rusiju je 2016. godine porastao za 36%. Međutim, još uvek je daleko unosniji prevoz robe pomorskim putem.

Ne samo u London

Kina je 1. januara 2017. godine uspostavila direktnu liniju za prevoz tereta železnicom između svog istočnog grada Jivua i Londona, saopštava China Daily. Veći deo puta kojim se prevozi teret čini ruska železnička magistrala Transsib. Pored toga, put vodi preko teritorija Kazahstana, Belorusije, Poljske, Nemačke, Belgije i Francuske, i kroz tunel ispod La Manša. Put je dugačak ukupno 12.000 kilometara, a traje 18 dana.

Kompozicije sa odećom, galanterijom i drugom potrošačkom robom kreću u pravcu Londona jednom nedeljno. Prevoz organizuje kompanija Yiwu Timex Industrial Investment Co., koja već više od godinu dana prevozi teret na liniji Jivu – Madrid.

Preko Transsiba vode i teretne linije koje spajaju kineske industrijske gradove i saobraćajne čvorove (Harbin, Vuhan, Urumći i dr.) sa konačnim odredištima u Španiji, Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Ove linije funkcionišu u okviru inicijative Ekonomskog pojasa „Puta svile“, koji je 2013. godine predložio kineski predsednik Si Đinping, i čiji je cilj da spoji Kinu, Srednju Aziju i Evropu.

Rusija na dobitku

Danas se preko 3% tereta u robnom prometu Kine i Evrope prevozi preko Rusije i Kazahstana, rekao je za „Rusku reč“ Aleksej Bezborodov, generalni direktor istraživačke agencije InfraNews. On je dodao da je taj procenat u stalnom porastu. Na primer, prema podacima kompanije RŽD, tranzitni protok tereta kroz Rusiju 2016. godine je porastao za 36% i iznosi 205.000 TEU [TEU je orijentaciona jedinica kapaciteta kontejnera dužine 20 stopa, odnosno 6,1 m, i širine 8 stopa, odnosno 2,44 m]. Interesovanje za prevoz tereta kroz Rusiju podstaknuto je i niskim cenama izazvanim devalvacijom rublje, dodaje Bezborodov.

Zasada se najveći deo robe iz Kine u Evropu prevozi pomorskim putem. „Međutim, ako Transsib uspe da koliko-toliko preuzme deo tog protoka, ruska ekonomija će imati koristi“, smatra Mihail Blinkin, direktor Instituta za ekonomiju saobraćaja i saobraćajnu politiku Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“.

„Železnički prevoz je u prednosti u odnosu na pomorski jer kraće traje, u ovom slučaju gotovo dvostruko kraće, budući da prevoz pomorskim putem može da traje 30-45 dana“, komentariše Aleksej Kalačov, analitičar kompanije „Finam“. Međutim, po količini robe pomorske linije su i dalje izvan konkurencije. Naime, jedna železnička kompozicija može da preveze najviše 200 TEU, a kontejnerski brod čak 20.000 TEU, kaže Kalačov.

Železnički prevoz je i skuplji od pomorskog. „Prevoz jednog kontejnera od kineskog grada Jivu do Londona može da košta oko 1.500-1.700 dolara, dok je pomorskim putem cena prevoza dvostruko manja“, kaže Kalačov. Sve u svemu, tranzit Transsibirskom magistralom od ulaska iz Kine u Rusiju, u Primorskom kraju, do Bresta može koštati oko 2.200 dolara.

Kineska „računica“

I pored prednosti pomorskih linija, kineske vlasti nameravaju da intenziviraju železnički prevoz robe u Evropu. „Kinezi su zainteresovani za izdiferencirani pristup saobraćajnom obezbeđenju svoje spoljne trgovine, i zato oni veštački stimulišu korišćenje železničkih pruga preko čitavog kontinenta“, komentariše za „Rusku reč“ Ivan Zujenko, naučni saradnik Centra za azijsko-tihookeanska istraživanja Ruske akademije nauka.

Na primer, radi povećanja obima prevoza robe železnicom kineske vlasti su 2015. godine otvorile železničku liniju prema Evropi koja zaobilazi Rusiju. Teretni put pod nazivom „Svileni vetar“ ide preko Kazahstana, Azerbejdžana, Gruzije i Turske. Do 2020. godine tim putem u Tursku i Evropu može biti dostavljeno od 300-400 hiljada kontejnera, saopštava rusko izdanje RBK. 

„Kini je bitno da ima na raspolaganju raznovrsne linije za dostavu robe jer se time smanjuje zavisnost od pojedinih teritorija preko kojih te linije idu“, objašnjava strategiju kineskih vlasti Aleksej Kalačov.

Kira Kalinjina,
Ruska reč