„Šumski čovek“: Kako izgleda život daleko od gradske vreve?

Najveći problemi u životu „podmoskovskog Hobita“ su nepogoda i hladnoća, a ne saobraćajne gužve i visoki krediti.

Ranije je Jurij živeo u Moskvi i radio kao pravnik, a sada već pet godina živi 100 km od Moskve (106 km od Jaroslavskog auto-puta), u šumi, u poluzemunici koju je sam napravio i za koju ne mora da plaća dažbine.

Blizu prolazi auto-put, postoji benzinska pumpa gde se može natočiti benzin za agregat. Drva za peć Jurij nalazi u šumi, a vodu donosi iz šumskog izvora.

On ne izbegava ljude. Naprotiv, ima dosta kontakata na internetu. Dešava se da mu u goste svraćaju obični ljudi koji su u prolazu. On od toga i živi: neko mu ostavi namirnice, neko novac za internet, a neko mu natoči malo benzina.

Jurijevo „pustinjaštvo“ je njegov protest protiv sadašnjeg sistema vrednosti. On se sada uhvatio u koštac sa silama prirode. Umesto problema sa parkiranjem ili isplatom kredita, koje imaju obični žitelji gradova, Jurij razmišlja kako će se grejati, kako će otići po drva i vodu kada je napolju nevreme. 

Pavel Volkov

Za hranu i svakodnevne potrebe Jurij donosi vodu iz izvora u šumi, blizu zemunice. Zimi, međutim, mora da razbija led sekirom.
 


„Otšelnik“ priprema hranu u kuhinji koju je sam napravio. Ima dva fenjerčeta pomoću kojih osvetljava prostor: jedan nosi na svom čelu, a drugi je obesio o tavanicu.


S njim živi pitomi zec Petruša. On voli da jede banane i kašu „Herkules“.
Pavel Volkov

Jurij, opet, voli grašak, koji priprema na peći, kao i svu ostalu hranu.


Život je spokojan daleko od civilizacije, tako da ceremonija ispijanja čaja protiče u potpunom miru.

Jurij u zemunici ima mnogo knjiga. Ima i razna sredstva za vezu, na primer stari računar. Elektronika mu se napaja od solarnih baterija.


„Podmoskovski hobit“ nije potpuno odsečen od civilizacije. On pomoću ajfona izlazi na internet i ima stranicu na Fejsbuku, a muziku i filmove nalazi na vk.com – najvećoj ruskoj društvenoj mreži.


Nedavno je pored svoje zemunice napravio i rusko parno kupatilo („banju“).


Ulazak u zemunicu je napravljen u obliku kruga, tako da je mnogi upoređuju sa hobitovom jazbinom.


Za grejanje, pripremanje hrane i parno kupatilo Jurij koristi drva iz šume. Seče ih motornom testerom.


Zatim cepa drva i priprema ih za nekoliko dana unapred.


Zimi Jurij svaki dan loži peć da bi temperatura u zemunici uvek bila pogodna za boravak.


Nove knjige za svoju biblioteku dobija od putnika-namernika. To je svojevrsni „usputni bukkrosing“.

Zimi posle parnog kupatila on istrčava napolje i trlja se snegom. Može čak i ceo da se zatrpa u smet.

Čak ni snežna vejavica ga ne može u tome sprečiti.

Autor: Anastasija Karagodina
Ruska reč