Loši izgovori za nekorišćenje ćirilice na internetu

Najčešći mitovi su da je upotreba našeg nacionalnog pisma odraz nacionalizma, da je lakše pisati „ošišanom” latinicom, da ne možemo sa ćirilicom u Evropu, da ne radi u mejlovima…

Korišćenje ćiriličkog pisma u komunikaciji na internetu nije odraz nacionalizma, već poštovanja svog jezika, onako kako svi narodi širom sveta cene svoj identitet, zaključili su učesnici panel diskusije koja je nedavno održana u „Startit” centru u Beogradu u organizaciji Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).

Razbijajući jedan od mitova, da je lakše pisati „ošišanom” latinicom (bez dijakritičkih znakova), lingvista Vlado Đukanović je rekao da je problem možda u nepoznavanju tehnologije jer mnogi ljudi ne znaju kako da na pametnim telefonima uključe ćiriličko pismo i da je zato važno informisati narod.

Tijago Fehejra, Brazilac koji se zbog ljubavi pre pet godina preselio u Srbiju, naučio je vrlo dobro da govori srbski i da koristi ćirilicu, koju smatra „egzotičnom” ali i jedinstvenom, i nije mu jasno zašto se naš narod odriče svoje autentičnosti.

„Ako Brazilac može da nauči i da upotrebljava ćirilicu, onda ne razumem zašto bi nekome sa srbskog govornog područja bilo teško da je koristi”, prokomentarisao je Fehejra, direktor marketinga udruženja „Srbija za mlade”.

Brazilac je kroz rad i druženje sa turistima u Srbiji zaključio da pismo može da nam bude i komercijalni adut jer većina stranaca voli da se fotografiše sa tablama na egzotičnim jezicima koje potom deli posredstvom društvenih mreža. Turistima naravno treba prilagoditi table sa obaveštenjima, ali uz očuvanje našeg pisma, kao što to radi veliki deo razvijenog sveta.

Ne stoji ni mišljenje da se sa ćirilicom ne može u Evropu i svet. Evropska unija uvažava nacionalne raznolikosti te su pisma raznih naroda našla svoje mesto i na zajedničkoj valuti – evru.

Nije tačno ni da su po Ustavu oba pisma ravnopravna, jer se u njemu kaže da je u službenoj upotrebi ćirilica, dok se službena upotreba drugih pisama uređuje zakonom. Na pitanje zašto se onda ponekad ni u službenoj upotrebi ne koristi ćirilica, advokat Uroš Nedeljković odgovara da iako je ona predviđena Ustavom, za kršenje ove odredbe nisu predviđene sankcije:

„Zato što nema ni kazne ni podsticaja, svako može da radi onako kako želi, a kod nas se to često izvitoperi pa iz straha da ne budemo označeni kao nacionalisti mi koristimo uglavnom latiničko pismo.”

Mnogi odustaju od ćirilice zbog toga što ne radi u mejlovima. Dušan Stojičević, predsedavajući u grupi „Cyrillic Generation Panel” pri Ajkanu (ICANN), vodećoj organizaciji za upravljanje internetom, naglasio je da je najveći napredak u korišćenju nelatiničkih slova na internetu postignut u oblasti domena i podsetio da kod nas domen .SRB funkcioniše veoma dobro.

„Još uvek ima određenih problema kada se radi o imejlovima na drugim pismima, ali na tome se već godinama radi. Indija, Rusija i Kina imaju mejlove koji sa obe strane znaka @ imaju svoje pismo, i koji funkcionišu i van lokalnih mreža. Mi imamo funkcionalne mejlove koji na levoj strani od znaka @ imaju ćiriličko pismo, ali cilj nam je da uspostavimo standard koji bi omogućio da cele imejl adrese budu na ovom pismu. U tom procesu svi moraju uzeti aktivno učešće – ne samo oni sa nelatiničkog govornog područja već i primaoci ovih mejlova iz inostranstva, a za to je potrebno vreme”, rekao je Stojičević.

Jelena Kavaja,
Politika