Gergijev: Srbi su junački narod sa slavnom prošlošću

U velikoj dvorani Sava centra 31. januara je održan dugo očekivani koncert Marijinskog teatra pod rukovodstvom Valerija Gergijeva. Naša dopisnica Katarina Lane priča o tome kako je Beograd dočekao dirigenta svetskog renomea.

Koncert Valerija Gergijeva napunio je dvoranu. Među ljubiteljima klasične muzike su primećeni i poznati gosti: reditelj Emir Kusturica, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, šef Radikalne stranke Vojislav Šešelj, podpredsednica vlade Zorana Mihajlović i članovi porodice Karić. Velika umetnost, međutim, ne pravi razliku među ljudima. Svi su sa punom pažnjom pratili virtuozni nastup.



Čuveni orkestar i još čuveniji dirigent

Vredelo je doći na ovaj koncert. Orkestar Marijinskog teatra počeo je sa radom još u 18. veku. Daleke 1847. godine orkestrom je dirigovao francuski kompozitor Ektor Berlioz, a 1978. je orkestar prvi put nastupio pod dirigentskom palicom Valerija Gergijeva.

Za Gergijeva se može reći da je „mirovni“ muzičar. Njegovi koncerti u razorenom, ali nepobeđenom Chinvalu i bombardovanoj Palmiri bili su kao neka poruka mira upućena celom svetu.

„Kad bih znao da će moja pojava zaštititi od rušenja divni spomenik kulture, ja bih sve učinio da organizujem koncert na Kosovu“, rekao je Gergijev na koncertu u Sava centru. „Ali ne stvaraju muzičari situaciju u kojoj se ruše svetinje. Nju stvaraju političari. Koncerti muzičara, čak i najpoznatijih, uvek su krajnji scenario i nose u sebi određeni rizik. Išli smo u Palmiru da bi svet video šta je ostalo od tog spomenika. Posvetili smo koncert uspomeni na čoveka koji je bio čuvar te svetinje. Zajedno sa nama, sa orkestrom Marijinskog teatra, tamo je bio direktor Ermitaža Mihail Piotrovski. Hteli smo svetskoj javnosti da pokažemo da ćemo činiti sve što je u našoj moći kako bismo pomogli sirijskom narodu da obnovi taj spomenik. Tamo je bilo mnogo razaranja. Međutim, umesto obnavljanja sada se nanose još veći gubici, jer političari ne mogu da rade zajedno. Meni i violinisti Romanu Simoviću treba pet sekundi da se uskladimo i niko nikada neće pomisliti da mi ne možemo zajedno da sviramo. A političarima nisu dovoljne decenije da se dogovore. Kroz sto godina će biti zaboravljena imena predsednika i premijera, ali će svi pamtiti koje godine je razorena Palmira. To su najstrašnije greške koje se najteže ispravljaju. Ako političari ništa ne mogu da učine kako bi sačuvali spomenike, pa i spomenike srpske kulture, onda ćemo mi ponovo održavati takve koncerte. Ali bolje je da ne bude potrebe za tim koncertima. Ja sam spreman da nastupim u Palmiri kada je obnove, ali nije stvar u tome gde će nastupiti violončelista ili dirigent, nego kuda ide ovaj svet.

Rusko-srbski koncert

Orkestar „Marijinke“ nikada nije gostovao u Beogradu, tako da je koncert u Sava centru veliki događaj i za srpske gledaoce, ali i za muzičare.

Video. „Popodne jednog Fauna“ Kloda Debisija u izvođenju orkestra Marijinskog teatra pod rukovodstvom Valerija Gergijeva.

„Srbi su naš bratski narod. Rusi veoma poštuju i vole Srbe. To je hrabar, junački narod sa veoma slavnom prošlošću, koji je nedavno prošao kroz teška iskušenja“, rekao je Valerij Gergijev na početku kncerta. „Ovo je nastup posebno za ljude koji žive u Srbiji. Došli smo da nastupimo svom dušom, da ovdašnja publika i ljubitelji muzike čuju čuveni ruski orkestar, da čuju svoje izvanredne umetnike koji predstavljaju Srbiju: pijanistkinju Aniku Vavić i violinistu Romana Simovića. Zajedno ćemo prirediti lep poklon ljubiteljima muzike.

„Nestašne poskočice“ Rodiona Ščedrina u izvođenju orkestra Marijinskog teatra.

Pijanistkinja Anika Vavić nastupa u najprestižnijim dvoranama Beča, Frankfurta, Londona, Vašingtona i Moskve, ali priznaje da joj ovaj koncert u Beogradu čini veliku čast i da ga ona doživljava kao veliku odgovornost. Zajedno sa ruskim gostima izvela je Klavirski koncert br. 2 Dmitrija Šostakoviča.

Ilustracija: Katarina Lane

Violinista Roman Simović je izrazio svoje oduševljenje publikom i istakao da srbskoj prestonici, nažalost, nedostaje dobra sala za izvođenje klasične muzike.
„Ja sam siguran da će instrument koji sviram, a to je Stradivari iz zlatnog perioda, pomoći da to dobro zvuči“, dodao je on.

Valerij Gergijev je podržao srbskog muzičara:

„Ja znam da je Romanu mnogo stalo do njegovog ’rodnog’ Kolarca, gde je akustika veoma dobra, ali toj sali je potrebno renoviranje. Mladim muzičarima je veoma bitno da imaju filharmonijsku dvoranu. Nadam se da ćemo svi mi zajedno moći nekako da pomognemo, ako zatreba.

Publika je pozvala Simovića na bis posle njegovog izvođenja koncerta Aleksandra Glazunova.

Neskriveno oduševljenje

U drugom delu koncerta izvedena je peta simfonija Gustava Malera. Posetioci su napuštali dvoranu sa neskrivenim oduševljenjem.

„Ja sam 43 godine svirao valtornu u beogradskoj filharmoniji. Ovo je za mene veliki doživljaj što mogu da slušam Gergijeva. Pratim ga i na televiziji, ali ovo je prava retkost, pogotovo što diriguje Malera“, rekao je muzičar Rista Radojković.

Nastavnica Svetlana Nenadić kaže da je bila opčinjena nastupom orkestra „Marijinke“: „Za mene je ovo retka mogućnost da prisustvujem čudu!

„Jako svečani trenutak! Svakako je čast čuti u Beogradu nekoga ko je toliko poznat i značajan u klasičnoj muzici. Mi ovde imamo određeni broj muzičara, a on je ipak svetska klasa. Ovo je vrlo svečan osećaj“, podelila je sa nama svoje utiske Ivana Mitrović, filolog.

Svetlana Nenadić. Ilustracije: Katarina Lane

Rista Radojković

Ivana Mitrović

 

1/4

 

Sam maestro Gergijev je rekao da već razmišlja o novom dolasku u Srbiju.

Koncert Valerija Gergijeva i orkestra Marijinskog teatra održan je zahvaljujući dobro koordiniranom radu Ministarstva kulture Srbije, ambasade Ruske Federacije u Srbiji, rukovodstva Sava centra, Ruskog doma i kompanija „Lukoйl“ i „NIS Gazpromneftь“.

Katarina Lane,
Ruska reč