Otkrivena tajna žutih dijamanata

Ruski naučnici su pronašli ogromno nalazište retkih žutih dijamanata koje će omogućiti da se odredi sastav i evolucija dubinskih slojeva Zemlje u koje se ne može dospeti na drugi način.

Kako su se pojavili dijamanti žute boje? Na to pitanje su pokušali da odgovore sibirski naučnici. Takvi dijamanti su retki u prirodi. Najčešće se pronađu u Južnoj Africi i Jakutiji, jednom od najhladnijih regiona Rusije.

Po mišljenju naučnika, žuti dijamanti su se kristalisali od ostataka organske supstance koja se nekada nalazila na površini Zemlje u okviru stare okeanske ploče.

„Mi proučavamo dijamante iz nalazišta severnih područja Jakutske provincije bogate dijamantima“, kaže profesor Ruske akademije nauka Dmitrij Zedgenizov. „Takvi dijamanti ne liče na lepo, sjajno, prozirno drago kamenje koje smo navikli da zovemo tim imenom. To su okrugli kristali sa zakrivljenim ivicama kockastog oblika jarko žute boje. Sreću se takođe i žuto-zeleni i tamno-narandžasti“.

Žuta boja iz Zemljine mantije

Žuti dijamanti na svetskom tržištu koštaju najmanje 4.500 dolara po karatu. Cijena im zavisi od tehnike brušenja i intenziteta boje. Pojedini izrazito žuti brilijanti na aukcijama kuća Sotheby's i Christie's koštaju nekoliko stotina hiljada dolara po karatu.

Žuti dijamanti imaju ogromnu vrednost i za naučnike. Pomoću njih se mogu odrediti osobenosti sastava i građe najdubljih sfera naše planete. Zahvaljujući ovim dijamantima mogu se objasniti mnogi procesi u Zemljinoj mantiji, koji, između ostalog, prouzrokuju i formiranje nalazišta dijamanata.

Žuti dijamanti su tako neobične boje jer u svojoj strukturi sadrže atome azota. To znači da su se pre izbijanja na površinu nalazili u mantiji u izuzetno hladnim uslovima, i taj period je bio vrlo kratak po geološkim merilima.

Naučnici su detaljno proučili kristale kako bi shvatili u kojim uslovima i u kom delu mantije su oni nastali. Geolozi su istraživali defekte i primese, kao i izotopni sastav ugljenika. Analizirali su prisustvo drugih minerala, koji su dospeli u dijamante u procesu kristalizacije.

U potrazi za glavnim nalazištem

Analiza je pokazala da su se žuti dijamanti kristalisali od ostataka organske supstance, tj. živih organizama koji su se nalazili na površini zemlje u okviru stare okeanske ploče. Kasnije se ta okeanska ploča sudarila sa kontinentom i počela da tone u dubinu Zemlje. I kako je tonula, tako su pod uticajem visokih temperatura i pritisaka ostaci organskih supstanci pretrpeli promene i negde na dubini od 150-250 kilometara mogli su se kristalisati u obliku dijamanata.

„Žuti dijamanti u prirodi su veoma retki. Međutim, u nalazištima severnih područja Jakutije ima ih dosta“, objašnjava Zedgenizov.

„I to su krupni kristali. Sreću se komadi od preko 10 karata. Zbog toga mi pretpostavljamo da oni imaju svoj dubinski izvor, i to mora biti neko ogromno nalazište žutih dijamanata koje se razlikuje od većine industrijalizovanih nalazišta Jakutije. Dokle god taj glavni izvor nalazišta nije pronađen, mi ne možemo odrediti koliko su dijamanti zaista stari“.

„Dubinski izvor“ žutih dijamanata zajedno sa naučnicima traže i kompanije koje se bave eksploatacijom rudnog bogatstva, a među njima je i „Alrosa“ („Almazы Rossii“), koja u tom cilju sprovodi industrijalizaciju nalazišta severnih područja Jakutije.

Marina Moskaljenko,
Ruska reč