Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 14.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 13.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 14.02.
 



Diverzanti kijevskih snaga nagazili na sopstvene mine - Diverzantska grupa 8. puka kijevskih snaga koja je imala zadatak da izvršava diverzije na teritoriji donbaskih republika, a koja je nedavno nestala, nagazila je, kako se ispostavilo na sopstvene mine, u rejonu Pervomajska u LNR, saopštili su ageniciji "Njuz front" u 6. kozačkom puku koji je raspoređen u rejonu Pervomajska.

«Uhvatili smo ukrajinsku radio vezu gde su se diverzanti izgubili i tražili evakuaciju na «dve stotine» i «tri stotine» ali ukrajinska komanda ih je očigledno već bila odbacila. Onda su pokušali samostalnu evakuaciju i tom prilikom su nagazili na sopstvene mine» - rekao je izvor.

Podsetimo da je tokom vikenda vrhovni štab tzv. «ATO» saopštio o gubitku svoje diverzione grupe.

«Grupa vojnika jedne od obaveštajnih jedinica Oružanih snaga Ukrajine koja je raspoređena u Luganskoj oblasti i koja je imala zadatak da prati neprijatelje iza naših položaja posle određenog vremena izgubila je kontakt sa nama»- navodi se u saopštenju.

Granatirana hemijska fabrika u Donjecku - 
Dogodila se eksplozija u blizini fabrike hemijskih proizvoda na severnoj periferiji Donjecka, saopštila je gradska uprava.

Uzrok eksplozije je granatiranje, prema preliminarnim podacima jedna osoba je poginula, rekao je novinarima predstavnik Ministarstva odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike.



„Prema preliminarnim informacijama, oko 10 časova ujutru došlo je do eksplozije u oblasti remontnog pogona Donjecke državne fabrike hemijskih proizvoda“, saopštili su u pres-službi administracije Donjecka.



„Oružane snage Ukrajine pucale su iz artiljerijskog oružja kalibra 152 mm na Donjecku državnu fabriku hemijskih proizvoda. Granatiranje je došlo iz pravca sela Neveljsko, ima poginulih. Najverovatnije je poginuo jedan civil“, rekao je predstavnik administracije.

Nema pretnji o oslobađanju hemikalija u atmosferu nakon eksplozije u fabrici, rekao je predstavnik Ministarstva za vanredne situacije DNR.

Donjecka državna fabrika hemijskih proizvoda specijalizovana je za proizvodnju municije i industrijskih eksploziva. U ovom trenutku fabrika ne radi.




Kijevske snage 509 puta napale teritoriju DNR - Kijevske ne prestaju sa napadima na teritoriju Donjecke Narodne Republike. Za protekla 24 sata kijevske snage su 509 puta napale teritoriju DNR, saopštio je zamenik načelnika uprave Narodne vojske DNR Eduard Basurin.



«Tokom neprestanog napada od strane ukrajinske vojske imali smo i gubitke. Poginuo je jedan pripadnik vojske DNR», rekao je Basurin.

On je rekao da se napadi vrše na celoj teritoriji duž linije razgraničenja i da je pod vatrom okolina Donjecka, Gorlovke, Jasinovate, Dokučaevska, kao i Novoazovski rejon na jugu DNR.

Predstavnik Narodne milicije LNR je saopštio da su kijevske snage dovukle teško naoružanje na liniju razdvajanja.





Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 14.02.

Bela kuća: Tramp očekuje da Rusija vrati okupirani Krim Ukrajini -  "Predsednik SAD Donald Tramp je bio principijelan o Rusiji i očekuje da Moskva "vrati" poluostrvo Krim Ukrajini", rekao je portparol Bele kuće Šon Spejser novinarima.

Obraćajući se povodom ostavke savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina, zbog kontakata sa ruskim diplomatama pre Trampove inauguracije, Spejser je istakao da je Rusija "okupirala" Krim pod Obaminom administracijom i da je novoimenovani ambasador u SAD u UN Niki Halej "snažno osudila rusku okupaciju."

"Predsednik Tramp je veoma jasan i on očekuje da će ruska vlada raditi na de-eskaliciji nasilja u Ukrajini i da će vratiti Krim", rekao je Spejser na dnevnoj pres konferenciji za novinare.

"U isto vreme, on u potpunosti očekuje, i želi dobre odnose sa Rusijom", dodao je Spejser.

"Krim je deo Ukrajine. Našnj sankcije Rusiji zbog Krima će ostati na snazi sve dok Rusija ne vrati Ukrajini kontrolu nad poluostrvom", rekla je Hejli na sednici Saveta bezbednosti UN 2. februara.

Ruski izaslanik u SB UN Vitalij Čurkin je odgovorio pozivajući se na američki ustav i istakao da su Krimljani velikom većinom glasali da se priključe Rusiji, nakon što su SAD podržale državni udar u februaru 2014. godine kada je zbačena legitimna vlada u Kijevu.

U nacionalnom i ekonomskom interesu SAD je da imaju dobre odnose sa Rusijom, objasnio je Spejser, ali je rekao da Hejli "govori u ime predsednika" po pitanju Krima.

Stoltenberg: NATO još nije doneo konačnu odluku o održavanju sednice Saveta NATO-a u Ukrajini - NATO još uvek nije doneo konačnu odluku o održavanju sednice Saveta NATO-a u Ukrajini, njen datum još nije određen, izjavio je Stoltenberg.

„Upravo smo dobili poziv za održavanje sastanka Severnoatlantskog saveta u Ukrajini i zahvaljujemo se za ovaj poziv. Razmatramo naš raspored da bismo odredili datum. Za sada nije doneta konačna odluka, ali razmatramo mogućnost takve posete“, rekao je Stoltenberg uoči sastanka ministara odbrane 28 zemalja-članica NATO-a.

Generalni sekretar NATO-a sastaće se sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini i merama za sprečavanje eskalacije napetosti i boljeg razumevanja i predvidljivosti, rekao je on novinarima.

„Sastaću se sa ministrom spoljnih poslova Lavrovim na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu. To će biti korisna platforma za nastavak dijaloga sa Rusijom. I radujem se ovom susretu“, rekao je Stoltenberg.

Ukrajina bi se mogla suočiti sa nestašicama električne energije - Ukrajinsko Ministarstvo energetike pripremilo je projekat uvođenja vanrednog stanja u energetici zbog nedostatka antracita, najkaloričnijeg uglja, koji se koristi u tamošnjim energetskim stanicama.

Prema rečima ukrajinskog ministra energetike Igora Nasalika, trenutno se u skladištima nalazi oko 927.000 tona tog uglja, dok se pri maksimalnom energetskom opterećenju dnevno koristi oko 40.000 tona.

Na taj način, istakao je, Ukrajina bi mogla da se nađe u velikom problemu, kada je reč o snabdevanju električnom energijom, u periodu od 15 do 45 dana.

Sa druge strane, šef kompanije „Ukrenergo“ Vsevolod Kovaljčuk rekao je da će u slučaju da se uvede vanredno stanje početi da se primenjuju restrikcije u snabdevanju strujom po čitavoj teritoriji zemlje.

Takođe, dodao je, raspored mogućeg isključivanja struje već je sačinjen.

„Reč je o apsolutno celoj teritoriji Ukrajine, osim pojedinih regiona koji funkcionišu autonomno.“

Zbog konflikta u Donbasu Ukrajina je izgubila dostup nalazištima uglja koji se nalaze na jugoistoku zemlje, zbog čega je bila primorana da antracit kupuje od Južnoafričke republike, SAD i Rusije.

Zašto je pisac Prilepin formirao svoj bataljon u DNR? - Pisac Zahar Prilepin formirao je u Donjeckoj Narodnoj Republici sopstveni bataljon, u kome on sam obavlja dužnost „političkog komesara“. To je saopštio list „Komsomolьskaя pravda“, čiji je dopisnik Aleksandar Koc tim povodom razgovarao sa Prilepinom.

Poslednjih par godina Zahar Prilepin je obavljao dužnost savetnika lidera DNR. Pored toga, pisac je redovno organizovao dostavljanje humanitarne pomoći u Donbas i pisao o konfliktu u Ukrajini u svojim člancima i knjigama. Sada je odlučio da uzme neposrednog učešća u vojnim operacijama. Prilepin već ima odgovarajuće iskustvo. Služio je u specijalnoj jedinici MUP-a „Omon“ i boravio u Čečeniji tokom rata. Sada je major Prilepin zamenik komandira bataljona za specijalne namene zadužen za rad sa ljudstvom u armiji DNR. 

Za budućnost Rusije

Prilepin ovako objašnjava svoju odluku da se pridruži armiji Donbasa: „Donbas je zona naše odgovornosti, ali ne za žitelje Donbasa ili Ukrajine, nego za budućnost Rusije. Ako ovde uspemo nešto da postignemo, znači da ćemo uspeti svuda, u svim pravcima“. Prema piščevim rečima, on ima određene mogućnosti i ne bi želeo da ostane po strani. Njegova jedinica će, kako je sam izjavio, težiti da „na belom konju uđe u neki obližnji grad, koji smo napustili sticajem raznih okolnosti“.

U Prilepinovom bataljonu su uglavnom meštani, ljudi koji su već učestvovali u borbama. On kaže da u Rusiji sada ima mnogo onih koji žele da dođu u Donbas i pridruže se ustanicima. Zaleđina Prilepinovog bataljona su „specijalne jedinice ruske književnosti“. Tako pisac govori o junacima svoje nedavno objavljene knjige „Vod“, tj. o ruskim piscima koji su učestvovali u različitim ratovima i konfliktima. Po njegovim rečima, spisak tih pisaca je ogroman, a sada im se i on pridružio. Istina, u Donbasu Prilepin ne doživljava sebe kao pisca, nego kao oficira, i nije mu problem da uzme oružje u ruke i puca: „Sva ta prenemaganja da pisac ne sme ništa drugo da radi uopšte me ne zanimaju. Ako hoću, ja pišem, ako neću – ne pišem. Ovde se vodi rat. To je kao u vreme Velikog otadžbinskog rata. Svi oni izvanredni ljudi poput Simonova i Dolmatovskog su pisali, ali su svi nosili oružje“.

Zablude ruske aristokratije

Govoreći o jednom delu ruskog društva koji podržava Ukrajinu Prilepin podseća da su u Otadžbinskom ratu 1812. godine pojedine ruske aristokrate takođe pozivale da se „problem sa Napoleonom reši mirnim putem“. Isto se dešava i sada: „Jedan deo ruske aristokratije, inteligencije i takozvanog naprednog društva štiti interese tuđinskih sila“, kaže pisac. Po njegovom mišljenju, „sav taj famozni humanizam ruske inteligencije je čisto farisejstvo“. Niko od tih „intelektualaca“ ne kaže da je za poslednje dve nedelje na Donjeck palo preko 10.000 projektila. U takvoj situaciji čovek jednostavno mora da odluči na čijoj je strani, tvrdi Prilepin.

Zalutali Ukrajinci i sveta Rusija

U intervjuu za list „Komosomolьskaя pravda“ Prilepin kaže da voli ukrajinski jezik i ukrajinsku kulturu, ali ne kao nešto ukrajinsko, nego „kao svoje“ (piščeva prababa je bila Ukrajinka). Pisac kaže da ne treba govoriti kako ne postoje nikakvi Ukrajinci i kako je njih izmislio Lenjin. Takođe ne treba ponižavati Ukrajince i ukrajinsku kulturu. „Treba ih zagrliti i reći da su Rusi jedini koji će sačuvati i istinsko ukrajinstvo, i vaše-naše vezene košulje, i vaša-naša jela kao što je boršč, i vašu-našu poeziju i književnost. Mi smo čuvari vašeg ukrajinstva“, tvrdi pisac.

Prilepin kaže da ustanici u Donbasu ne ratuju protiv Ukrajine, nego protiv nacističkih bandi. On otvoreno govori da je krajnji cilj tog rata Kijev i cela Ukrajina. „Kijev je ruski grad. Ruski ukrajinski grad. Naše delo je sitno. Sve se rešava na vrhu. Ali ja mislim da ne sme biti grešaka koje su napravljene sa Janukovičem. <…> Mislim da će oni gore imati dovoljno pameti da tako nešto više ne rade. Cilj je cela Ukrajina. Nikakav drugi cilj ne može postojati“, kaže on.

„Ja iskreno verujem da je Rusija sveta zemlja. <…> Mi smo spasioci sveta. I toga treba biti svestan“, kaže pisac. „Mi nismo čuvari tradicije. Ta reč može da sadrži šta god hoćete. Mi smo čuvari zdravog razuma, čuvari onoga što čoveka čini čovekom“. A Ukrajinci su, po njegovom mišljenju, zalutala i prevarena deca koja ne znaju elementarne stvari. Njima treba govoriti istinu, smatra Zahar Prilepin.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima