Padaju „Niklovane“ maske: Ko opstruiše zakon i obmanjuje građane Srbije

Za istraživače rude nikla u Srbiji, sudeći po njihovoj najezdi koja ne jenjava, uskoro bi se mogao otvoriti poseban šalter u Ministarstvu rudarstva.

A, dijalog stranke i činovnika – mogao bi biti ovakav:

– Molim vas, dajte mi formulare za istraživanje rude nikla.

– Koje ćete? Sa ministrom, njegovim pomoćnikom, državnim sekretarom kao partnerom ili obične?

Ovo je šala – zasnovana na zbilji koja govori da su sve do sada izdate dozvole za istraživanje rude nikla u Srbiji izdate uz permanentno i flagrantno kršenje nekoliko zakona! Državni funkcioneri i činovnici, čak i kada su suočeni sa dokazima o kršenju zakona – to ignorišu, a ”krivicu” za sprečavanje nezakonitog istraživanja rude nikla – svaljuju na ”javnost i lokalne zajednice” i ”njihov negativan stav i protivljenje istraživanju i eksploataciji rude nikla”.

Neki ministri, kao bivši ministar rudarstva – Milan Bačević, otišli su i korak dalje, optužujući stručnu i građansku javnost za ”neznanje”, jer ”eksploatacija nikla apsolutno je bezbedna”, a Bačevićev ”korak najdalje” bio je  – izmena Zakona o rudarstvu kojom je ”lokalna zajednica” potpuno razvlašćena i eliminisana iz odlučivanja – hoće li se na teritoriji na kojoj živi i kojom upravlja otvoriti neki rudnik ili ne!

Da prethodne tvrdnje ne bi ostale samo ”priča bez dokaza” ili ”zasnovane na ličnim stavovima protivnika eksploatacije nikla”, čitaocima ”Iskre” predočavamo niz dokumenata. Njihova hronologija i sadržaj – prilično su ”suvoparni”, kako i dolikuje pravnim dokumentima, ali je upoznavanje sa njihovim sadržajem – neophodno za potpuno razumevanje državno-privatnog marifetluka koji traje i koji za ishod može imati ukidanje zakonskih odredbi koje onemogućuju spregu ličnih interesa i korporativnog kapitala, a na štetu zdravlja i budžeta građana Srbije.

Primer prvi: odustajanje pred tužbom

    Interesovanje za rudne zalihe nikla u Srbiji u ovom veku prvi put je ispoljeno 2004.godine, kada je ”Evropa nikl” iz Velike Britanije u Beogradu registrovala firmu ”Dinara nikl”. Ova firma odmah je dobila dozvolu za istraživanje rude nikla na dva lokaliteta: u Mokroj Gori, kod Užica, i Lipovcu, kod Aranđelovca.

Negativna reakcija stanovništva Mokre Gore i Emira Kusturice, tada direktora Parka prirode ”Mokra Gora” – kojeg je osnovala Vlada Srbije da bi  upravljao zaštićenim prirodnim dobrom ”prve kategorije”, kao i šire javnosti, učinili su da Ministarstvo rudarstva ubrzo ”povuče dozvolu” koju je izdalo ”Dinara niklu”.

To je obrazloženo ”negativnim reakcijama javnosti” – pa je ostavljen utisak da je Ministarstvo ”brižno izašlo u susret građanima”.

Takvim ponašanjeim i stvaranjem takvog utiska, Ministarstvo je uspešno odvratilo pažnju javnosti sa nesumnjivog kršenja zakona, zbog kojeg je neko morao da odgovara. U čemu je kršen zakon?

Po Zakonu o rudarstvu, Ministarstvo je pre izdavanja dozvole moralo tražiti saglasnost lokalne samouprave na čijoj teritoriji bi se vršila geološka istraživanja. Drugim rečima, dozvoli prethodi saglasnost SO Aranđelovac (Lipovac) i SO Užice (Mokra Gora). Ta saglasnost niti je tražena – niti je Ministarstvo rudarstva obavestilo dve opštine o izdatim dozvolama. Užičani su za dozvolu saznali iz novina, pa su tek nakon upornih, dvomesečnih urgancija, od Ministarstva dobili dozvolu na uvid!

Prekršen je i Zakon o zaštiti prirode – jer se, prema njegovim odredbama, dozvola za istraživanje rude nikla na teritoriji zaštićenog ili prethodno zaštićenog prirodnog dobra (što je slučaj sa Mokrom Gorom), ne može izdati bez prethodne saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode. Tu saglasnost Ministarstvo je tražili tek posle izdavanja dozvole, a nakon ”prozivki” u medijima i Vladi Srbije.

Dokazi?

Prvu dozvolu za istraživanje rude nikla u Mokroj Gori potpisao je Dejan Rajković, pomoćnik tadašnjeg ministra rudarstva Radomira Naumova (DSS), 16.novembra 2004.godine. Dozvola nije dostavljena ni Skupštini opštine Užice (iako na kraju rešenja, pod naslovom ”Dostavljeno”, piše da jeste), a ni Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

To je samo ”vrh ledenog brega” kršenja zakona u ovom slučaju.

Dva meseca kasnije, kada je Užičanima konačno omogućeno da dobiju dozvolu kojoj su prethodno trebali da daju saglasnost,  javni pravobranilac Užica je 21.januara 2005.godine protiv Ministarstva rudarstva i energetike podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije!

Osim na već pomenuta kršenja odredbi Zakona o rudarstvu i Zakona o zaštiti prirode, Javno pravobranilaštvo u tužbi navodi da ”nije uvažen ni važeći Prostorni plan Srbije, kojim je područje Tare, Zlatibora i Zlatara u planska dokumenta uvršteno kao regija nacionalnog ranga, odnosno kao turistička regija prvog i drugog ranga”.

U ne kao rudarski basen!

Ignorisan je i Zakon o planiranju i izgradnji, navodi se u tužbi,  odnosno ovim Zakonom ustanovljen Prostorni plan posebne namene Nacionalnog parka ”Tara” u kojem su Mokra Gora i Šargan sastavni deo.

Tužba ukazuje Vrhovnom sudu  da su Prostornim planom Srbije vršena i planirana osnovna geološka istraživanja, te da u Planu istraživanja (na karti br.5) nema Mokre Gore ni kao zone sa perspektivnim pojavama i uslovima za razvoj novih kapaciteta.

Užičani su Vrhovnom sudu ukazali i na kršenje odredbi Zakona o  opštem upravnom postupku  (čl. 184, stav 1) kojim se propisuje da se rešenje pred jednim organom – ako je predviđeno donošenje prethodnog rešenja pred drugim organom – ne može doneti bez prethodnog rešenja (u ovom slučaju: SO Užice i Zavod za zaštitu prirode). Sudu su predočeni dokazi da je Ministarstvo naknadno tražilo saglasnost Zavoda za zaštitu prirode – tek na insistiranje SO Užica i da je rešenje koje je doneo Zavod bilo odbijajuće!

Prema Javnom pravobranilaštvu, najdrastičnije je kršenje Zakona o rudarstvu: ”U rešenju (dozvoli) nije precizirano da li se radi o osnovnim ili detaljnim geološkim istraživanjima. Ova činjenica je od izuzetnog značaja, jer u zavisnosti da li se radi  osnovnim ili detaljnim geološkim istraživanjima propisan je poseban postupak. Članovima 40-44 Zakona propisano je da se osnovna istraživanja vrše na osnovu dugoročnih i godišnjih programa… Dugoročne donosi Skupština Srbije, a godišnje Vlada Srbije, dok radove, po tim planovima, ustupa Ministarstvo rudarstva i to putem javnog konkursa”.

U praksi, Ministarstvo rudarstva je uvelo ”Dinara nikl” u posao  – bez ikakvog konkursa.

U tužbi se ukazuje i na izbegavanje javnih nabavki i koncesija:

”Ukoliko se radi o detaljnim geološkim istraživanjima – doneto Rešenje (dozvola) je u suprotnosti sa  Zakonom o sredstvima u javnoj svojini Republike Srbije, što prirodna bogatstva jesu, a  u tom slučaju rešenje se izdaje kada saglasnost da Vlada Srbije, po postupku propisanom Zakonom o javnim nabavkama  i Zakonom o koncesijama istraživanja i eksploatacije svih mineralnih sirovina, uz obavezno sprovođenje javnog konkursa. Na javnom konkursu mogu da učestvuju domaća i strana pravna lica pod uslovima i na način propisan Zakonom o geološkim istraživanjima, a to znači da ispunjavaju uslove iz člana 12. Zakona  u pogledu broja i strukture zaposlenih”.

Foto: Google earth,

Epilog 1: Tužba je podneta vrhovnom sudu Srbije 21.januara 2005.godine. Istog dana SO Užice dopisima je od Vlade Srbije tražila poništenje rešenja Ministarstva rudarstva, a od Ministarstva je traženo odlaganje izvršenja rešenja.

Epilog 2:  Vlada nije razmatrala zahtev i nije ukinula rešenje, niti je Vrhovni sud razmatrao tužbu, jer su Ministarstvo rudarstva i ”Dinara nikl” odustali od  istraživanja, samo četiri dana nakon podnošenja tužbe!

Rešenje o ukidanju svog rešenja potpisao je pomoćnik ministra Dejan Rajković, a zvanično obaveštenje o odustajanju potpisao je ministar Radomir Naumov, 25.januara 2005.godine i poslao ga Skupštini opštine Užice:     ”Obaveštavamo vas da je Ministarstvo rudarstva 25.januara 2005.godine ukinulo rešenje o izvođenju istražnih radova rude nikla… Naime, posle razgovora predstavnika Ministarstva i predstavnika ”Dinara nikla” – piše ministar Naumov – a imajući u vidu negativne reakcije koje su u javnosti i kod lokalne samouprave prouzrokovane donošenjem rešenja kojim se odobrava izvođenje geoloških radova na području Mokre Gore, obe strane došle su do zaključka da je u ovom trenutku u obostranom interesu da preduzeće ”Dinara nikl” odustane od geoloških istraživanja na području  Mokre Gore”.

    Tog 25.januara 2005.godine, poznatom i kao ”tri odustajanja u jednom danu”, ”Dinara nikl” zaista je zvanično odustala od istraživanja u Mokroj Gori.

Foto: Project for Serbia

Konačan epilog:

    Posle svega – zaista nije došlo do istraživanja rude nikla u Mokroj Gori, ali niko nije niti smenjen niti je odgovarao za kršenje zakona i   ”marifetluk u pokušaju”.

Istraživanja su sprečena reakcijom Parka prirode sa Emirom Kusturicom i građanima Srbije, a ne prethodnom primenom zakona koja ne bi ni dozvolila izdavanje dozvole.

Izostala je i ”post primena” zakona, jer nijedan pojedinac niti institucija nisu procesuirani, uprkos tužbi Skupštine opštine Užice.

Umesto svega pobrojanog, a podrazumevajućeg u pravnoj državi, konačan epilog je da se izašlo u susret nezadovoljnim lokalnim zajednicama i građanima koji misle da će istraživanje nikla i njegova eksploatacija ugroziti njihovo zdravlje.

    Naravno da bi ogrozilo njihovo zdravlje, ali odustajanje od istraživanja rude nikla nikako nije ”milosrdni čin” vlasti, nego zakonska premisa koju bahato i krajnje neodgovorno ignoriše vlast, sramno potcenjujući inteligenciju sopstvenog naroda.

Istog naroda kome se ”niklovano kukavičje jaje” ponovo pokušalo podmetnuti 2012.godine, pa 2017.godine, sa novom vlašću, novim ministrima, novim partijama – ali sa svima njima samo  jednom zajedničkom osobinom: nikl i novac ne razlikuju njihove stranačke boje, niti njih interesuje cena  zdravlja kojim će narod platiti njihovo bogatstvo.

U nastavku: Primer drugi, pokušaj ”niklovanja Šumadije”

Radoje Andrić,
Iskra