Na krovovima Sankt Peterburga – kao na „sedmom nebu”
Fotografija: Grigorij Kubatjan
Kuća sa unutrašnjim dvorištem u Gorohovoj ulici. „Rufer” (pripadnik supkulture ljubitelja krovova) po imenu Sergej vadi svežanj ključeva, bez greške iz njega izvlači odgovarajući magnetni ključ i prislanja ga na bravu domofona. Vrata zapište i mi ulazimo u prostrani oronuli ulaz zgrade iz doba pre revolucije. Ovde nema lifta, zato su stepenice niske i uspinjanje na vrh nije suviše naporno.
Vrata na tavan su zapečaćena, ali zaštitne trake su odlepljene i stoje samo radi privida. Ulazimo u tavanski mrak. Ekranom mobilnog telefona osvetljavamo grede na plafonu, stare cevi i krpe. Kroz jedan prozorčić izlazimo napolje.
– Evo, ovo je Krov Sveta! – svečano objavljuje Sergej. Pred nama se pruža zaslepljujući pogled na Isakijevsku crkvu i Admiralitet. Vidi se Dvorski trg sa Aleksandrijskim stubom, a u daljini dizalice brodogradilišta. Sav centar grada je kao na dlanu.
Sergej ima 40 godina, a njegov prijatelj Konstantin 27. Oni su u dogovoru sa ovdašnjim stanarima napravili ključeve i postavili daske da im lim na krovu ne bi zvečao pod nogama. Koračamo po drvenim stazama, držeći se za ogradu, a zatim se gvozdenim stepenicama penjemo na vidikovac, koji je takođe u potpunosti renoviran.
Krov Sveta sopstvenim rukama
Za vreme opsade grada u Drugom svetskom ratu ovakve kule su se koristile za osmatranje neprijateljske avijacije. Odatle su đaci i mlade devojke pratili gde padaju zapaljive bombe, a zatim preko telefona postavljenih na kulama prenosili uputstva brigadama koje su gasile požare. U Peterburgu ima oko stotinu ovakvih kula. Sve one su uglavnom u lošem stanju. Prozori su im izbijeni, zidovi oljušteni, a metalne ograde polomljene.
Sergej i Konstantin su okrečili zidove kule, zamenili prozore i vrata, popravili podove i drveni ležaj, na kojem se može i sedeti i udobno spavati, okačili su zavese i uveli struju. Čak su postavili cveće u saksijama. Ispala je udobna kućica od 4 kvadratna metra. Pravo mesto za uživanje uz šolju čaja ili nargile.
Tokom dana se čuju zvona, a u podne pucanj iz topa sa Petropavlovske tvrđave. Ovamo dolaze ekskurzije za mlade i za fotografe, a može se tu organizovati i romantična večera sa voćem i šampanjcem. Na tavanu se nalazi čak i kompostni toalet.
Polulegalna zabava
Naravno, sve ovo nije sasvim legalno. Ali stanari se ne bune. Osim toga, teško je utvrditi koja je institucija nadležna za ove kule koje propadaju.
Prema rečima dvojice entuzijasta, oni su se obraćali i komunalnim službama, i Ministarstvu za vanredne situacije, i gradskoj vlasti. Pokušali su da utvrde ko je nadležan za kule i mogu li oni da legalizuju svoj boravak na krovu, na primer, tako što bi uzeli ovu ili druge kule u zakup i pretvorili ih u kafić, mikrohotel ili u vidikovce. Ali nisu dobili nikakav odgovor.
Odnos vlasti prema šetanju po krovovima je ambivalentan. One se čas aktivno bore protiv „prekršilaca”, čas i same planiraju da krovove otvore za javnost.
U gradu postoje legalni kafei na krovovima i popularni vidikovci, kao što su zidovi Petropavlovske tvrđave ili kolonade Isakijevske crkve. Ali sve to nije dovoljno da bi moglo zadovoljiti interesovanje za lepotu grada koje postoji u turističkoj sezoni. Krovovi su najpopularniji u letnjoj sezoni. Zimi i tokom kišnih perioda tamo je suviše hladno i klizavo.
– Trudimo se da ne pravimo buku i da se ponašamo kulturno. Jednom sam vodio grupnu ekskurziju. Ljudi su već silazili niz stepenice, kad odjednom iz jednog stana izlazi čovek sa čekićem i psuje. Pomislio je da su to neki huligani ušli u zgradu. Ja ga snažno zgrabim za rame i kažem mu: „Šta to radiš, čoveče?! Turisti su došli da pogledaju lepotu grada. A ti na njih sa čekićem mašeš?!” Bilo ga je sramota – kaže Sergej.
Silazim držeći se za ogradu od livenog gvožđa, sličnu onima koje krase gradske mostove. Prilazim ivici i nalazim se iznad Isakijevskog trga okupanog svetlošću. Ispunjava me dvojako osećanje oduševljenja i uznemirenosti, kao da radim nešto zabranjeno.
– Sve je u redu! – kaže Sergej. – Ovde se možete opustiti. Gradska vreva je ostala tamo dole. A ovde na visini vlada mir.
Grigorij Kubatjan,
Ruska reč
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....
Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...
Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
