Deklaracija o ćirilici

Kako su vera, odnosno duhovnost, jezik i pismo osnovne karakteristike i načelo nacije, neophodno je doneti obavezujući zakon o zaštiti ćiriličnog pisma – srpske ćirilice, koja je pred nestajanjem.

A nepoštovanje ćirilice je nepoštovanje sebe, svojih predaka i svoje tradicije, koja je gotovo sva ćirilična, poruka je sa naučno-političkog skupa „Govori srbski – piši ćirilicom”, održanog u subotu, 4. marta, u Trebinju, u hotelu „Leotar”.

Skup je bio naučno-politički, jer mu je cilj bio da se ujedine politika i struka kako bi rešenja u vezi sa jezikom bila nacionalno valjana. Učesnici skupa, eminentni srbski lingvisti i političari, usvojili su takozvanu Trebinjsku deklaraciju o ćirilici, koju će uputiti političkim strankama i nadležnim državnim organima u Republici Srbskoj, Republici Srbiji i Crnoj Gori u cilju izmene i dopune zakona o srbskom jeziku i pismu. U pogledu zaštite ćirilice i srbskoga jezika neodložno je sledeće: 1. Da političari i lingvisti usvoje upravo napravljene Izmene i dopune Zakona o jeziku i pismu u Republici Srbiji. 2. Da se u Crnoj Gori obezbedi Ustavom zagarantovani status ćirilice. 3. Da ćirilica kod Srba u Republici Srbskoj, kao i u Srbiji, mora imati status jedinog službenog pisma, što treba obezbediti donošenjem zakona o službenoj upotrebi ćirilice u RS. 4. Prva aktivnost u sprovođenju službenog statusa ćirilice u celini srbskog jezika mora biti izrada zajedničkog bukvara.

Na celodnevnom skupu, posle pozdravnog govora vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija i gradonačelnika Trebinja Luke Petrovića kao domaćina, svoje radove je izložio 21 učesnik.

Akademik Slobodan Remetić je, govoreći o jeziku i pismu pod plaštom struke u službi politike, rekao: „Pitanje pisma i jezičke politike u celini integralni su deo opšte nacionalne i državne politike. Za regulisanje statusa pisma, u ovom slučaju ćirilice, sve zapostavljenijeg amblema srbskog nacionalnog i etničkog identiteta i kontinuiteta, neophodan je konsenzus svih pozvanih (i prozvanih) naučnih i državnih institucija na srbskom jezičkom prostoru.” Kao primer dobre upotrebe jezika i pisma naveo je list „Politika” u poslednje dve-tri godine i pozvao sve Srbe da je slede i krenu njenim putem.

Novica Đurić je rekao da slogan „Kad kažem novine, mislim ’Politika’” treba proširiti i dodati mu: „Kad kažem ’Politika’, mislim ćirilica”.

Prof. dr Miloš Kovačević, govoreći o zakonskoj zaštiti ćirilice u Srbiji i Republici Srbskoj, ocenio je da status ćirilice treba regulisati ne u okviru posebnog zakona o ćirilici, nego zakona o jeziku i pismu.

„Status ćirilice direktno je povezan sa statusom samog srbskoga jezika, kako na zakonskom nivou, tako i na nivou obrazovnog sistema. Ukoliko zakonska rešenja ne zahvate i obrazovni sistem, službena upotreba srbskog jezika i ćirilice ostaće mrtvo slovo na papiru, kako to najbolje pokazuje sadašnje stanje srbskog jezika i ćirilice u Srbiji, bez obzira na član 10. Ustava Srbije, koji glasi: ’U Republici Srbiji u službenoj upotrebi je srbski jezik i ćiriličko pismo’”, rekao je Kovačević, dodavši da je u Srbiji završen Nacrt zakona o jeziku i pismu, koji je već prošao vladine odbore i uskoro treba da uđe u skuštinsku proceduru za usvajanje.

Prof. dr Milanka Babić je kazala da je ćirilica kao temelj srpske kulture u savremenom srbskom jeziku, „u njegovoj upotrebi, u govornoj praksi, latinizacijom potisnuta na marginu do te mere da se odavno otvorilo pitanje njene zaštite i očuvanja”.

„Ćirilica je zabranjivana i proterivana već nekoliko vekova, a naročito od 19. veka, upravo zato što je izraz srbskog jezika”, rekla je prof. dr Jelica Stojanović.

„Zaštita nasleđa pisanog srbskom ćirilicom treba da bude dužnost i obaveza srbskih institucija, intelektualaca, nauke i politike”, poručila je Stojanovićeva.

Za Gradimira Aničića „Politika” je redak primer da „od prvog dana do danas neguje ćiriličko pismo i čuva ga”.

„Devedesetih godina prošlog veka, kao i danas, ’Politika’ je često napadana za nacionalizam i zato što izlazi ćirilicom”, dodao je on. „Kao stub srpske kulture, zajedno sa drugim našim najstarijim institucijama, meta je svih onih koji bi da unište srpsku kulturu i identitet.”

Prof. dr Mihailo Šćepanović poručio je sa trebinjskog skupa da su za „status ćirilice u ovom vremenu najviše krivi Srbi, odnosno oni intelektualci koji su, u poslednji vek i po, odlučivali o mestu i ulozi srbskog pisma kao jednog od glavnih obeležja srbskog identiteta”.

Ovaj značajan skup organizovali su Asocijacija „Stvaraoci Republike Srpske”, Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Srbski nacionalni savet Crne Gore, Srbsko prosvetno i kulturno društvo „Prosvjeta” i Srbsko udruženje „Ćirilica” iz Trebinja.

U pauzi između dve sesije, u Muzeju Hercegovine, u susret jubileju povodom dvestagodišnjice štampanja prvih dela Vuka Stefanovića Karadžića, direktorka Ivana Grujić otvorila je izložbu o Vukovom životu i radu.

Novica Đurić,
Politika