Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 15.03.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 14.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 15.03.
 


Pregled napada na DNR 15.03.

Pregled napada na LNR 15.03.

Kijevske snage napale 15 naseljenih mesta DNR - Kijevske snage danas su otvarale vatru na selo Sosnovskoe u Teljmanovskom rejonu na jugu DNR.  Pod vatrom su se našli i naselja Oktobar, Lenjinskoe i Naberežnoe u Novoazovskom rejonu. 

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata napadali 15 naseljenih mesta u DNR. Napadali su Petrovski i Kuibiševski rejon, Volvo Centar, Elenovku, Luganskoe i Aleksandrovku u okolini Donjecka, Spartak, Krutu Balku i Jasinovatu, Zajcevo i Široku Balku u okolini Gorlovke, Dokučaevsk i Jasnoe, kao i naselja Sahanka, Oktobar i Kominternovo na jugu DNR.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 16 puta napale pozicije Narodne milicije u području grada Pervomajsk i naselja Želobok, Krasni Liman, Kalinovo, Kalinovka,Lozovoe, Logvinovo i Sokoljniki.

Pregled napada na LNR 14.03.





Jutros oko 07:00 kijevske snage su otvorile i tenkovsku vatru na naselje Spartak severno od Donjecka.



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 15.03.

 

Ukrajina obustavila saobraćaj prema DNR i LNR  - 
"Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine u potpunosti je obustavio čitav saobraćaj prema teritoriji Donbasa koja se ne nalazi pod kontrolom Kijeva", saopštio je sekretar SNBO Aleksandar Turčinov na sednici resora posvećenoj sankcijama prema ukrajinskoj filijali Sberbanke.

Prema rečima Turčinova, odluka koju je predložio predsednik države Petro Porošenko je doneta zato što su ukrajinska preduzeća u Donbasu navodno bila oteta, kao i zbog situacije sa blokadom regiona, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SNBO.

Turčinov je naveo da će zabrana važiti „do realizacije tačaka 1 i 2 (prekida vatre i povlačenja teškog naoružanja) Minskog sporazuma od 12. februara 2015. godine, kao i do povratka otetih preduzeća pod ukrajinsku jurisdikciju“.

On je naglasio da će Ukrajina zatvoriti sve drumske i železničke puteve 15. marta do 14 sati.

Sa svoje strane, lider DNR Aleksandar Zaharčenko izjavio je da Donjecka Narodna Republika ne namerava da ukine zabranu izvoza proizvoda i sirovina na teritorije pod kontrolom Kijeva sve dok Ukrajina ne ispuni Minski sporazum.

Ranije je u DNR i LNR uvedena spoljnja uprava u preduzećima koja se nalaze pod ukrajinskom jurisdikcijom zbog blokade koju su pokrenuli ukrajinski ekstremisti.

Zaharčenko: Ne nameravamo da ukidamo blokadu dok Kijev ne ispuni obaveze iz Minskog sporazuma  - Donjecka Narodna Republika ne namerava da ukine zabranu izvoza proizvoda i sirovina na teritorije pod kontrolom Kijeva sve dok Ukrajina ne ispuni Minske sporazume, izjavio je lider DNR Aleksandar Zaharčenko.

„Odluka Porošenka i Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu je unutrašnja priča bivše Ukrajine. Tačnije, to je činjenica unutrašnje borbe za prevlast u Kijevu, koju Porošenko, izgleda, gubi. To više nema veze sa nama“, prenela je Donjecka novinska agencija Zaharčenkovu izjavu.

Lider DNR je istakao da je u odgovoru na blokadu Donbasa uvedena zabrana „izvoza naših proizvoda i sirovina na teritoriju bivše Ukrajine“.

„Mi sa naše strane nismo ukidali tu blokadu i ne nameravamo da je ukinemo sve dok Kijev ne ispuni svoje obaveze iz Minskih sporazuma, pre svega njihov politički deo“, istakao je Zaharčenko.

Ranije je Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine saopštio da će svi transportni putevi u samoproglašenoj DNR i LNR biti blokirani.

Takođe je navedeno da je Savet odlučio da prekine promet robe preko linije razgraničenja u Donbasu.

Porošenko namerava da inicira usvajanje zakona o obnovi teritorijalnog integriteta zemlje  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da namerava da inicira usvajanje zakona o obnovi teritorijalnog integriteta zemlje, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika.

Taj dokument odgovara nacionalnim interesima Ukrajine, istakao je Porošenko na zasedanju Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. Međutim, detalji te inicijative još nisu otkriveni.

Porošenko je optužio neke političke snage za pokušaj da se „oslobode od dela Donbasa i gurnu u Rusiju nekoliko miliona Ukrajinaca“.

„Pravno legalizovanje predviđeno je zakonom o okupiranim teritorijama. Takav zakon uništiće Minski proces. Sahraniće međunarodne sankcije Rusiji, jer su one vezane za Minsk“, rekao je ukrajinski predsednik.

Osim toga, Porošenko je rekao da će saobraćajne veze sa DNR i LNR biti u prekidu sve dok se preduzeća u DNR i LNR ne vrate pod nadležnost Ukrajine. Preko linije razgraničenja biće dozvoljeno da se prenosi samo humanitarna roba.

Kremlj ne razume odbijanje Ukrajine da spreči akcije protiv ruskih banaka  - Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da Kremlj ne razume odbijanje Ukrajine da spreči akcije protiv ruskih banaka.

„Ne razumemo nesposobnost ili nespremnost ukrajinskih organa da spreče ekstremističke elemente slične vandalizmu protiv naših banaka. Još se nadamo da će imovina, a pre svega radnici tih finansijskih institucija biti bezbedni“, istakao je Peskov.

On je objasnio da Rusija pažljivo i sa zabrinutošću prati dešavanja u Kijevu.

Ranije su u Kijevu članovi ukrajinske partije Nacionalni korpus postavili šatore kod centralne filijale ruske Sberbanke.

Kremlj nema informacije o isporukama uglja iz Donbasa  - Kremlj nema informacije o isporukama uglja iz Donbasa, rekao je portaparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Ranije je lider DNR Aleksandar Zaharčenko rekao da je više od 90 vagona uglja probne serije iz samoproglašene republike u utorak prvi put poslato u Rusiju.

Na pitanje novinara da komentariše tu informaciju, Peskov je odgovorio:

„Ne, ja, nažalost, ne mogu (da komentarišem), jer nemam informacije. To je, ipak, ekonomsko pitanje. Mi nemamo tu informaciju.“    

Sapsen: Sankcije EU prema Rusiji nanele štetu francuskoj poljoprivredi - Sankcije EU prema Rusiji i ruski embargo na prehrambene proizvode naneli su štetu francuskoj poljoprivredi, priznao je francuski ministar finansija i ekonomije Mišel Sapsen.

Saradnja poslovnih krugova Rusije i Francuske u različitim sferama se nastavlja i zemlje treba da se spremaju za povratak na raniji nivo saradnje nakon ukidanja uzajamnih sankcija, izjavio je on na plenarnoj sednici 22. Rusko-francuskog saveta za ekonomska, finansijska, industrijska i trgovinska pitanja.

„U poslednjih nekoliko godina politički problemi u odnosima između naših zemalja naneli su štetu poljoprivredi Francuske“, navodi list „Komsomoljska pravda“ Sapsenovo saopštenje nakon razgovora sa ministrom za ekonomski razvoj Rusije Maksim Oreškinom u Parizu.

Ministar je naveo da je saradnja potrebna bez obzira na postojeća ograničenja, koristeći postojeće mogućnosti. Kao primer Sapsen je naveo industrijsko partnerstvo između „Totala“ i „Novateka“.

Francuski političar je naveo da su za sve učesnike pregovaračkog procesa najvažnije efikasnost i saradnja.

„Treba priznati da kada postoje problemi, ispred njih ne treba zatvarati oči, već se treba pripremati za povratak na normalne odnose“, naveo je Sapsen i izrazio nadu da će u tom pravcu biti napravljeni politički koraci.

Zaharčenko: Prvih 95 vagona sa ugljem otišlo u Rusiju - Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko obavestio je javnost o početku izvoza uglja u Rusiju.

„Danas je prvih 95 vagona sa ugljem otišlo u Rusiju“, citira Zaharčenka Donjecka informativna agencija.

Ukrajinski ekstremisti su u januaru uveli trgovinsku blokadu Donbasa, a zvanični Kijev je 15. februara uveo vanredno stanje u oblasti energetike zbog nedostatka uglja.

Specijalni predstavnik ukrajinskog Fonda za energetsku strategiju Dmitrij Marunič izjavio je 2. marta da Kijev ima uglja maksimalno za 40 dana.

Intervju sa predsednikom Krima Sergejem Akjonovim - Glavni zakon je želja ljudi, građana. Tačno je kada kažu da je svaki ustav odraz volje naroda. Tog 16. marta pre tri godine, narod je doneo odluku, uz podršku čitave Rusije pod rukovodstvom našeg predsednika Putina, da uđe u proces i da Krim vrati u okvire domovine, govori u intervjuu predsednik Republike Krim Sergej Aksjonov.

„U poslednje tri godine smo imali toliko mnogo posla, ali smo i mnogo toga uradili“, dodaje Aksjonov.

Na šta prvo pomislite kada se govori o toj zimi, odnosno proleću pre tri godine?

— Mislim da je najznačajnija uspomena taj plemeniti odnos, želja, emotivni poriv stanovnika Krima koji nas je doveo do pobede i vratio poluostrvo u sastav njegove domovine. Zato je verovatno najveće dostignuće zapravo to unutrašnje osećanje euforije i sreće.

Stanovnicima Krima želim da se zahvalim za podršku, strpljenje i razumevanje. Bez takvog saveza, bez elementa poverenja, sve što smo postigli do ovog trenutka, ne bi se dogodilo tako brzo. Naš je zadatak danas da se izaberu odgovarajući instrumenti, kako bi zadaci, koje je pred nas postavio predsednik Putin, bili realizovani na vreme. 

Svi pamte 16. mart pre tri godine i Vaš izlazak na scenu i objavljivanje rezultata referenduma….

— Hvala svim stanovnicima Krima i svima onima koji su radili u raznim oblastima, uključujući novinare. Pobeda na referendumu je bila jedna velika zajednička pobeda. Meni je samo pripala čast da se nađem na čelu ovog procesa u toku kojeg i nad kojim su radili svi. Svi su radili tako brzo, da smo u hodu sarađivali sa ljudima čija imena čak nismo ni znali, jer su dolazili sa raznih strana, iz raznih gradova. Sve odluke su se donosile u trenutku, nismo imali vremena za razmišljanje, za neka kolebanja. Niko nije očekivao da za tako kratko vreme možemo da ostvarimo efikasan sistem koji bi doveo do održavanja referenduma, a koji ne bi protivrečio ukrajinskim zakonima i međunarodnom pravu. Naravno, glavni zakon kojim smo se rukovodili je bila želja većine ljudi.

Kako može doći do priznanja rezultata referenduma u međunarodnim okvirima? Da li Vi radite na tome, imate li takve planove?

— Mislim da međunarodna zajednica svakako nema kud, jer je Rusija u ovom slučaju sve pošteno i pravilno uradila. Što je najvažnije, Rusija je, što se tiče povratka Republike Krim u okvire Federacije, uradila sve u skladu sa međunarodnim pravom. Po mom mišljenju, ničija prava nisu narušena. U ovom trenutku, naš predsednik Putin čini maksimalne napore na međunarodnoj sceni kako bi Krim bio priznat kao legitimni deo Ruske Federacije. Naše Ministarstvo spoljnih poslova radi vrlo sistematično na rešavanju tog pitanja preko ambasada i naših izaslanika.

Za nas, stanovnike Krima i sve Ruse, taj pravni deo procesa je završen, nema ni sumnje ni kolebanja. Nas ne dotiče mnogo kako nas doživljava svet.

Mi, stanovnici Krima, u potpunosti smo integrisani u pravni sistem RF. Svi građani Republike Krim su Rusi u svakom pogledu, jer smo svi dobili pasoše, lične legitimacije, koristimo rublju, grivnu više niko ni ne pominje. Takođe, imamo ruske registarske tablice na automobilima. Više ništa ne govori da je Krim bio deo Ukrajine.

Koji su glavni rezultati Republike Krim do sada? Postoje li i koji su strateški zadaci, odnosno dugoročni i kratkoročni ciljevi?

— Glavni rezultat je to što smo očuvali mir i uvažavanje, narodno jedinstvo na teritoriji Republike Krim i u gradu Sevastopolju. Imali smo goruće probleme u vezi sa snabdevanjem vodom i električnom energijom. Hvala Bogu, oba pitanja su rešena, mada ne u potpunosti. Za osnovne potrebe stanovništvo ima dovoljno struje i vode i to je važno, a ostalo su nijanse, i na tome intenzivno radimo. Ako uporedimo periode snabdevanja vodom i strujom sada i pod Ukrajinom, to su nebo i zemlja.

Danas se sve promene mogu uočiti već na prvi pogled. Sa druge strane, slažem se sa stanovnicima Krima koji se žale vlastima zbog neefikasnog i nesistemskog rada u određenim sferama. Zaista podržavam njihove žalbe i želim da poručim da radimo na tim pitanjima.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima