Moskva i Ankara zajedničkim snagama žele da potisnu EU sa Balkana

Moskva i Ankara zajedničkim snagama žele da potisnu EU sa Balkanskog poluostrva, tvrdi bugarski politikolog Ivan Krastev. Ako Brisel uskoro ne preduzme odlučne korake, rizikuje da izgubi uticaj u regionu, upozorava ekspert u svom članku za „Fajnenšel tajms“.

Na balkanskom poluostrvu je ’90-ih godina bio formiran sistem bezbednosti Evrope, piše bugarski politikolog Ivan Krastev. Po njegovim rečima, „krvavi raspad“ Jugoslavije ubedio je predsednika SAD Bila Klintona da treba da nastavi širenje NATO-a na istok. Strah od širenja nacionalizma naterao je evropske lidere da nastave da povećavaju broj članica EU.

Ipak, danas raste verovatnoća da će region postati mesto gde će se pitanje podele Evrope najbolje videti. Upravo zato je Balkan postao glavna tema na nedavnom samitu EU, smatra autor članka.

Međutim, reakcija bloka je ispala „slaba“. Izjava Brisela da vrata za nove članove ostaju otvorena, teško da će izvesti jak efekat. Mnogi Srbi, Albanci, Makedonci i Bosanci odnose se skeptično, ne samo prema budućnosti tih zemalja u jedinstvenoj Evropi, već i prema budućnosti same EU.

U 21. veku poluostrvo počinje da podseća na 19, ali sa jednom važnom razlikom. Nekada su Rusija i Turska bile glavni protivnici u borbi za prevlast u regionu, dok su Nemačka, Austrougarska i Velika Britanija to dobro koristile u svoje komercijalne i političke interese. Sada Moskva i Ankara ujedinjuju svoje napore da bi umanjile uticaj EU na Balkanu, naglasio je Krastev.

On tvrdi da Rusija i Turska aktivno politizuju etničku i religioznu napetost u Balkanskim zemljama. Njihovo „političko, ekonomsko i obaveštajno prisustvo“ nije ograničeno samo na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već obuhvata i Bugarsku i Grčku.

Promene u javnom mnjenju takođe treba da zabrinu Zapad. Tako je u anketi „Galup internešenel“ veliki broj Turaka, Srba, Bugara i Grka odgovorio da u slučaju konflikta njihova Vlada treba da se obrati za pomoć Rusiji. I to bez obzira na to što su Turska, Grčka i Bugarska u NATO-u, dok Srbija „želi“ da uđe u EU.

Ovakva situacija u regionu je uslovljena ekonomskom stagnacijom, visokom nezaposlenošću i „antiliberalnim režimima na čelu sa političkim liderima koji će se pre odreći Evrope nego vlasti“. Na kraju, raspoloženje u balkanskom društvu predstavlja se kao eksplozivno.

EU ostaje glavni trgovinski partner Balkana i lokalno stanovništvo mašta o putovanju u Nemačku ili Italiju, a ne u Moskvu i Ankaru. Međutim, to neće biti dovoljno da Brisel sačuva poluostrvo u sferi svog uticaja, upozorava autor članka.

Po njegovom mišljenju, Evropljani više neće moći da računaju da će im SAD sačuvati mir i stabilnost u regionu. Za razliku od Klintonove administracije, Balkan nikad neće biti prioritet Donaldu Trampu i njegovoj administraciji, niti će poželeti da štiti lokalne muslimane.

Odsustvo interesa Vašingtona često se objašnjava time Moskva pada u iskušenje da pokazuje ranjivost NATO-a na Balkanu, a ne na Baltiku. Upravo ovde predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan može da nauči Evropljane pameti.