Srpska rezolucija 9. septembra

22.08.2010. god.

Libijac Ali Triki, predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, zakazao sednicu. O drugim rezolucijama moći će da se glasa tek ukoliko naš dokument bude odbačen

REZOLUCIJA Srbije, obelodanjena 28. jula, kojom se traži da Generalna skupština Ujedinjenih nacija zauzme politički stav o mišljenju Međunarodnog suda pravde povodom nasilnog proglašenja nezavisnosti Kosova, naći će se na dnevnom redu 64. zasedanja GS 9. septembra, saznaju „Novosti“ iz diplomatskih krugova u Njujorku.

„Novostima“ je, takođe, potvrđeno da naša rezolucija neće biti jedina tačka zasedanja GS tog dana. Predsedavajući GS, Libijac Ali Triki, uvrstio je u dnevni red još nekoliko tačaka.

Rezolucija Srbije, podsetimo, navodi da jednostrane secesije nisu prihvatljive, što je jedan od ključnih elemenata međunarodnog prava, i poziva obe strane da svoja nerešena pitanja reše dijalogom, a među najvažnijim je status KiM.

Nije bilo malo onih u Srbiji koji su odmah ocenili da je naša rezolucija „meka“ i da će ishod glasanja biti poražavajući. Vladalo je uverenje da će, pre svega Amerika, a potom i Evropska unija, obe ljute što je Srbija samostalno i bez dogovora izašla sa svojom rezolucijom, privoleti mnogo zemalja na brzo priznavanje samostalnosti Kosova.

Ipak, upornost srpskih zvaničnika donela je određene rezultate. Od haškog mišljenja, 22. jula, do danas, nijedna zemlja nije priložila svoj glas za tobožnju novu državu! Iako se zbog velikih pritisaka može desiti da dođe do nekih novih priznanja, to će, po svemu sudeći, biti daleko od trijumfalno najavljivanih 30 do 50 država raspoloženih da Kosovo priznaju za državu.

Neprecizne pravne formulacije desetočlane haške porote, njihove dvosmislice i neutemeljenosti, izazvale su, posle detaljnog čitanja 44 stranice teksta, drugačija tumačenja. Ono što su najavile prve agencijske vesti i kajroni na televizijama Bi-Bi-Si, Si-En-En i drugih kuća, spremnih na takvu „prodaju“ informacija, nije bila prava istina.

Tada se, takođe, veoma prigovaralo da je Srbija nepotrebno prva istrčala sa podnošenjem rezolucije i da to ne donosi nikome prednost. Sada se, naime, tumači da taj prvi potez, to „otvaranje“ u vrlo delikatnoj diplomatskoj partiji šaha koja će se igrati na Ist Riveru, donosi određene proceduralno-organizacione prednosti. Jer, izvesno je, prvo se mora glasati o našoj rezoluciji, a potom, eventualno, ako srpska bude odbačena, i o drugim.

Raste broj analitičara i u Njujorku i u Briselu koji sada sa mnogo više realnosti i opreza govore o srpskoj rezoluciji i ishodu glasanja o njoj. U krajnjoj liniji, bez obzira na ishod, Srbija, čak i u varijanti da naša rezolucija bude odbačena, nije diplomatski mnogo izgubila.

Narednih dana, do same Generalne skupštine UN, a i na njoj, moguće su i druge kombinacije, pa i iznenađenja. Moguće je da, na kraju, ne bude ni pobednika ni poraženog. I da dalji put bude ono što Srbija traži kao jedini realni izlaz - pregovori.

NOVI PREDSEDNIK

FUNKCIJU predsedavajućeg sledećeg, 65. redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koje počinje 20. septembra, na samoj sednici, od Libijca Ali Trikija preuzeće nekadašnji šef švajcarske države Jozef Dajs. On je u junu izabran za novog predsednika i njegov mandat trajaće narednih godinu dana, do septembra 2011. Funkcija predsednika GS je rotirajuća između geografskih oblasti, a ove godine je došao red na Zapdnu Evropu da obezbedi predsednika tog tela.