Nikolaj Petrovič Krasnov – ruski genije u službi Rusiji i Srbiji

Ko je bio u prilici da u januaru 2015. godine u Arhivu Jugoslavije poseti izložbu posvećenu delu ruskog emigranta Nikolaja Petroviča Krasnova (organizovanu povodom 150 godina od njegovog rođenja), mogao se uveriti u jednu činjenicu – Nikolaj Krasnov nije bio prosto veliki arhitekta, Nikolaj Krasnov je bio genije. Na samoj izložbi koja je nosila naziv „Nikolaj Krasnov – ruski neimar Beograda” bilo je predstavljeno preko 250 uglavnom originalnih eksponata, planova, idejnih projekata, skica, crteža, a javnosti su prvi put predstavljena dela Krasnova koja se čuvaju u fondovima Arhiva Jugoslavije i Istorijskog arhiva Beograda. Pored originalnih dokumenata, na izložbi su prezentovani i materijali iz Arhiva SANU, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja nauke i tehnike i Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića.

Nikolaj Krasnov rođen je 5. decembra 1864. godine u Podmoskovlju, selo Honjatino, Kolomenska oblast. Izuzetno prestižne studije slikarstva, vajarstva i arhitekture Krasnov je završio u Moskvi. Te studije su se plaćale i trajale su 10 godina, a Krasnov je plaćao školarinu zahvaljujući i čestim osvajanjem nagrada na raznovrsnim konkursima. Po okončanju studija, država ga šalje na Krim, u čuveni grad Jaltu gde uskoro postaje glavni gradski arhitekta. Za 26 godina rada na Krimu, Krasnov od običnog činovnika stiže do ranga ruskog akademika i državnog savetnika, naslednog plemstva i ranga oslovljavanja „Vaše visokorodstvo”. Predanim detaljnim uređenjem ulica i obala i urbanističkim planom grada Jalte, izgradnjom nekoliko velelepnih palata, Krasnova brzo zapaža i sam car Nikolaj II, pa on uskoro postaje istinski carev ljubimac. Jedinstvena eskluzivnost i efikasnost kod Krasnova dostiže se uz relativno jednostavna sredstva, njegova mogućnost da visokoj i probirljivoj klijenteli, akvarelom veoma jasno i brzo izloži svoju ideju (što je naravno, moguće samo ljudima visoke likovne kulture i apsolutne genijalnosti kada je u pitanju grafička komunikacija, posedovao je gotovo neviđen dar u istoriji svetske arhitekture) učinila ga je ne samo carskim nego i dvorskim i okolodvorskim miljenikom. Krasnovljevi objekti često su utemeljeni na veoma različitim zakonima i tradicijama, diskretno se uklapaju u okolinu, a unutrašnji komfor sa jedinstvenim osećajem za lepotu detalja, jednostavno, ostavlja bez daha.

Jedan od prvih radova za cara koji je projektovao Nikolaj Krasnov, bio je znameniti dvorac u Livadiji na Krimu, koji je kasnije postao svetski poznat i kao mesto na kome su se u februaru 1945. godine sastali Josif Visarionovič Staljin, Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt, šefovi zemalja pobednica nad nacifašizmom.

Dakle, Krasnov postaje dvorski carski arhitekta, upoznaje carsko okruženje, veliki knezovi naručuju izgradnju raskošnih palata i Krasnov projektuje najlepše građevine na Krimu.

Projektovao je i uradio enterijer u desetinama veličanstvenih zamkova, a po više nego impresivnom spisku koji je sačinio sam, Krasnov je do 1913. godine na Jalti projektovao i gradio 60 objekata. Iako će akcenat u ovom tekstu biti stavljen na njegov rad u Srbiji, ovaj spisak njegovih radova na Krimu do 1913. godine toliko je impresivan da smatram da neće biti neinteresantan ni srbskom čitaocu: 1. Carski dvorac „Livadija”; 2. Dom za carsku svitu u Livadiji; 3. Glavna kuhinja dvorca Livadije; 4. Dvorac „Djulber” Velikog kneza Petra Nikolajeviča;

12. Lovački paviljon „Kokoz” kneza Jusupova; 13. Unutrašnje uređenje, oslikavanje i ikonostasi u Sabornoj crkvi sv. Aleksandra Nevskog u Jalti; 14. Internat muške gimnazije imperatora Aleksandra; 15. Crkva internata Muške gimnazije; 16. Mesdžid (džamija) „Gurzuf”; 17. Mesdžid (džamija) „Kokoz”; 18. Kazino i banja Solovjeve „Suuk-Su”; 19. Grobnica Berezina u Suuk-Suu; 20. Vila kneza Kočubeja; 21. Vila Samarina; 22. Vila kneza Dolgorukova; 23. Vila dr Bogdanoviča; 24. Vila Sibirceve; 25. Vila Šapošnjikove; 26. Kapela sv. Nikole na Jalti; 27. Kapela u Teodosiji; 28. Letnjikovac grofa Mordvinova; 29. Peterburški hotel na Jalti; 30. Vila Spendijarova; 31. Kuća Šahnazarova; 32. Vila „Murad-Avur” generala Komstadijusa; 33. Vila Malama; 34. Vila Majtop; 35. Vila Tatarinova; 36. Vila-pansion Meljcova u Semeizu; 37. Crkva na imanju „Kučuk Lambat” kneginje Gagarine; 38. Vinski podrum na imanju „Kučuk Lambat”; 39. Vinski podrum na imanju „Aj-Danil” kneginje Voroncove; 40. Rimokatolički manastir u Jalti; 41. Kuća Himerfaljba u Simferopolju; 42. Bahčisarajski dvorac;

43. Bolnica pri muškoj gimnaziji imeratora Aleksandra u Jalti; 44. Ženska gimnazija u Jalti; 45. Škola pri parohiji svetog Jovana Zlatoustog; 46. Vila profesora Bobrova u Alupki; 47. Letnjikovac Širjajeva; 48. Prodavnice grofa Mordvinova; 49. Prostorije firme Bogdanova; 50. Vila Bertije-Delagarda; 51. Prodavnice Stahejeva; 52. Vila profesora Batujeva u Alušti; 53. Vila Stahejeva u Alušti; 54. Mermerni ikonostas u Sabornoj crkvi sv. Jovana Zlatoustog; 55. Letnjikovac „Džalita” Volkova i Vitmera u Jalti; 56. Letnjikovac bulgakova u Jalti; 57. Objekat Simferopoljskog kreditnog zavoda u Simferopolju; 58. Nadgradnja hotela „Marijino”; 59. Vila grofa Apraksina u Balaklavi; 60. Kuća Jarceva.

Da napomenemo da na ovom impresivnom spisku nema nekih objekata koje je on takođe projektovao (bilo da se radi o zdanjima koje je projektovao posle 1913. godine kada je sastavio ovaj spisak, bilo da je neke namerno sam izostavio). Najznačajniji nepomenuti objekti su zgrada Krimsko-kavkaskog planinarskog kluba, vila „Ksenija” Čujkeviča, vile Semjonova i Zagordana, vila „Vasilj-Saraj” grofa Justinova, dve vile kneževa Barjatinskih, dom starih i nemoćnih pri Uspenjskoj crkvi, kuće Šamina, Erlangera, Kuznjecova, Jackeviča, Korobina, Širjajeva, vila „Otrada” u Teodosiji, letnjikovac „Jelov sad” kneževa Jusupovih, kuća Atarove na Jalti, bioskopa „Odeon”… Poslednji objekat koji je Krasnov izgradio na Krimu jeste Sanatorijum carice Aleksandre u Masandri. Ovaj jedinstveni „pesnik ambijenta” u svetskoj arhitekturi, čitav svoj profesionalni vek proveo je u ambijentima Krima i Beograda (njegov kratki međuboravak u izbegličkom kampu na Malti gde je takođe ponešto stvarao, ne možemo smatrati profesionalnim radom).

Međutim, estetika i etika sveta Nikolaja Krasnova nije imala dodirnih tačaka sa estetikom i etikom sinova pakla koji su počinili careubistvo u Rusiji. Sklanjajući se od uragana “crvene pošasti” koja je progutala kako mnoge njegove visoke klijente, tako i mnoga njegova remek-dela na Krimu, obreo se prvo u Turskoj, pa Grčkoj i 1919. godine brodom stigao na Maltu. Do svog prelaska u Beograd živeo je u izbegličkom kampu i izdržavao je porodicu crtanjem akvarela privatnim licima za male pare. Međutim, ruske izbeglice u Srbiji imale su potpuno drugačiji tretman, pa su Rusi u Beogradu odmah stvorili svoje „Udruženje ruskih naučnika i tehničara” koje 1922. godine šalje poziv Krasnovu. Već u aprilu iste godine, Nikolaj Petrovič Krasnov stiže u svoju drugu Otadžbinu, u Beograd, brzo se zapošljava u Ministarstvu za građevinu, u Arhitektonskom odeljenju za monumentalne građevine i kao kraljevski arhitekta daje neizbrisiv pečat svojim monumentalnim projektima brojnih državnih zdanja.

Nažalost, prema nekoj ironiji sudbine, Beograd nema ni ulicu u čast Nikolaja Krasnova, čoveka koji je kao niko u njegovoj istoriji promenio njegov lik nabolje i koji je najzaslužniji za njegovo uzdizanje u rang lepih svetskih prestonica.

Nesvakidašnji talenat i ogromno radno i životno iskustvo uz neviđen radni i stvaralački elan, omogućavaju Krasnovu da i u svojoj novoj Otadžbini pokaže sav raskoš svog stvaralačkog genija. Krasnov projektuje praktično sve najvažnije administrativne zgrade u Beogradu, tadašnje Ministarstvo finansija, Ministartsvo šuma i ruda, poljoprivrede i voda, današnju zgradu Vlade Srbije, današnju zgradu MIP-a Srbije, zgradu Arhiva Srbije (prvo namenski građeno zdanje za arhiv na Balkanu)…

Jedan od najvećih projektnih i graditeljskih poduhvata u to vreme bila je izgradnja mosta kralja Aleksandra I. Pored toga, Krasnov radi i unutrašnju dekoraciju Narodne skupštine, uređuje i park ispred Skupštine, uređuje Dvor na Dedinju, Konjičku školu u Beogradu pretvara u pozorište, sadašnje Jugoslovensko dramsko pozorište, projektuje i mnoštvo manjih monumentalnih objekata, zgradu Pošte u Pančevu, mnoge škole po Srbiji… Krasnov je obnavljao i narodno graditeljstvo, tokom 1929. i 1930. godine obišao je sa grupom umetnika mnoga mesta po Srbiji, skicirajući i obnavljajući kuće, učastvovao je i u rekonstrukciji vrata Petrovaradinske tvrđave, radio je i na urbanističkim rešenjima (park u Užicu) itd…

Projektovanje memorijalnih objekata takođe je predstavljalo veoma važan segment Krasnoljevog stvaralaštva. Srbsko vojničko groblje na Zejtinliku kod Soluna, kao i kosturnica na grčkom ostrvu Vido, kao dva najveća i najznačajnija spomenika srbskog stradanja u Prvom svetskom ratu, takođe su delo Nikolaja Krasnova. Projektovao je i spomen-česme, kao i tipske spomenike za heroje poginule u ratu. Neki od tih projekata ostali su nerealizovani, ali svedoče o nesvakidašnjem daru velikog ruskog neimara koga je Gospod poslao u službu srbskom rodu.

Interesovanja Krasnova su bila toliko široka, da je zaista teško opisati sve segmente njegovog stvaralaštva. Na pomenutoj izložbi u Arhivu Jugoslavije prikazani su i mnogi drugi, manje poznati aspekti Krasnovljevog stvaralaštva, pa smo mogli videti da je on crtao i detalje za dijamantski broš kraljice Marije, otiske ukrasa za kraljevski servis za ručavanje, za drške na escajgu, šemu za vez na salvetama, čak i prsten za salvete, skice za lustere, crtao je čak i skicu za prepravku kola za prenos tela kralja Aleksandra I od Mladenovca do Oplenca… U privatnim zbirkama sačuvani su i njegovi brojni akvareli koji svedoče o nesvakidašnjem i širokom talentu ovog istinskog ruskog genija, sa istančanim majstorstvom za detalje. Radio je i idejna rešenja za odlikovanja, kao što su Orden Jugoslovenske krune, Orden belog orla i Orden Andreja Prvozvanog. Kad smo već kod ordenja, da kažemo da je Krasnov za svoj rad odlikovan mnogim ordenima, pa i najznačijnim srbskim ordenom – Ordenom svetog Save.

Posebna i izuzetno značajna oblast Krasnovljevog stvaralaštva u Srbiji, bila je i restauracija ili projektovanje mnogih sakralnih objekata Srpske pravoslavne crkve. U „Muzeju Srpske pravoslavne crkve” sačuvani su Krasnovljevi akvareli različite namene. Zaštita crkve svete Ružice na Kalemegdanu bio je jedan od njegovih prvih radnih zadataka u Beogradu. Njemu je poverena i rekonstrukcija Njegoševe kapele na Lovćenu koju su crnogorski komunistički izrodi po nalogu rimskog pape i Josipa Broza Tita porušili zbog izgradnje masonsko-paganskog mauzoleja.

Enterijer crkve svetog Đorđa na Oplencu predstavlja posebnu priču, malo poznatu u Srbiji, čak i u samoj SPC. Nikolaj Krasnov je sa grupom umetnika išao po srbskim srednjovekovnim manastirima, kopirao freske i radio predloške za mozaike. Posle nekoliko godina studioznog rada, ova visokostručna grupa koju predvodi Krasnov uradila je izuzetno značajne studije o preko 60 najznačajnijih srbskih manastira.

Mozaik crkve svetog Đorđa na Oplencu, spomen-hrama-kapele dinastije Karađorđevića, sastavljen je od detalja iz preko 60 najznačajnijih srbskih svetinja. Svi stilovi srpske srednjovekovne i novovekovne crkvene umetnosti i freskoslikarstva tako su zastupljeni u ovom jedinstvenom srbskom hramu. Malo je poznato da je ikonostas u crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu bio prvobitno postavljen u hramu na Oplencu, ali je Krasnov molio kralja Aleksandra da mu prepusti da uradi novi ikonostas za zadužbinu Karađorđevića na Oplencu i kralj je odobrio Krasnovu punu slobodu na uređenju enterijera ovog jedinstvenog bisera srpske crkvene umetnosti. 

Krasnov je sliku Oplenca doživljavao kao svojevrsnu predstavu Carstva Nebeskoga. Na vrhu brda uzdiže se veličanstvena crkva kao svojevrsni Presto Gospodnji. Nedaleko od Prestola je skromna kuća zemaljskog pravoslavnog vladara Srbije koja gleda na Presto Gospodnji neprekidno ga podsećajući šta je najvažnije za vladara pravoslavnog. Visoko drveće po obodu brda, ispod „Prestola Gospodnjeg”, kao da simbolizuje verni narod u tom Nebeskom Carstvu, koji služi i svom zemaljskom i svom Nebeskom Vladaru. Mnogi veliki ruski stvaraoci opisivali su koliko je Rusu teško bez Otadžbine. Tu svoju tugu za izgubljenom Otadžbinom Nikolaj Krasnov delimičnio je izlio i u nekim drugim detaljima enterijera hrama na Oplencu, blagodareći Gospodu što mu je omogućio da svoj stvaralački genij ispolji služeći drugom ali bratskom i takođe pravoslavnom monarhu koji je Carsku Rusiju nosio u srcu, srbskom kralju Aleksandru Karađorđeviću. Da ništa drugo nije stvorio, nego samo ovaj enterijer veličanstvenog hrama na Oplencu, Nikolaj Krasnov bi bio upamćen kao neko ko je ostavio neizbrisiv trag u očuvanju srbskog kulturnog i verskog identiteta.

Velikog ruskog genija prijatelji su od milja zvali Čiča Krasnov i među svojim saradnicima je bio veoma omiljen i izuzetno poštovan. Sarađivao je sa najznačajnim srbskim arhitektama – Petrom Popovićem, Dragutinom Maslaćem, Momirom Korunovićem, Milicom Krstić, Budimirom Hristodulom, Jezdimirom Denićem, Jovankom Bončić-Katerinić, Vojinom Simićem, Danicom Novaković i drugima. 

U gradu u kome je svojim radom obeležio čitavu jednu epohu između dva svetska rata, u Beogradu, Nikolaj Petrovič Krasnov je i ispustio svoju dušu, u decembru 1939. godine.

Sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja u Beogradu, pored Iverske kapele, a svoj nadgrobni spomenik je lično dizajnirao. 

Nažalost, prema nekoj ironiji sudbine, Beograd nema ni ulicu u čast Nikolaja Krasnova, čoveka koji je kao niko u njegovoj istoriji promenio njegov lik nabolje i koji je najzaslužniji za njegovo uzdizanje u rang lepih svetskih prestonica.

Spisak najznačajnijih projekata Nikolaja Petroviča Krasnova koje je u svim segmentima neimarstva stvorio u svojih poslednjih 17 „beogradskih” godina života (navedeno po katalogu sa pomenute izložbe „Nikolja Krasnov – ruski neimar Srbije” u Arhivu Jugoslavije): 1. Delovi enterijera Kur-salona u Banji Koviljači; 2. Nadgradnja Užičke gimnazije; 3. Rekonstrukcija i obnova Njegoševe kapele na Lovćenu; 4. Rekonstrukcija i obnova crkve Ružice na Kalemegdanu; 5. Deo enterijera zadužbinske crkve svetog Đorđa na Oplenccu; 6. Enterijer kraljevskog dvora na Dedinju; 7. Zgrada Ministarstva finansija u Beogradu (sada zgrada Vlade Srbije); 8. Zgrada Državnog Arhiva u Beogradu (sada Arhiv Srbije); 9. Zgrada sadašnjeg MIP-a Srbije u Beogradu; 10. Enterijer i deo objekta kapele na spomen-groblju srbskih vojnika na Zejtinliku, u Solunu; 11. Pozorište „Manjež” u Beogradu; 12. Vila Alekse Savića „Hisar” kod Prokuplja; 13. Dogradnja zgrade Državnog Saveta (sada Ministarstvo finansija); 14. Uređenje grobnice vojvode Putnika na Novom groblju, Beograd; 15. Poslovna zgrada na Terazijama br. 14, Beograd; 16. Stambena zgrada D. Radojlovića u ulici Braće Jerković 2a, Beograd; 17. Enterijer i fragmenti uređenja lokacije za Dom Narodne skupštine u Beogradu; 18. Zgrada Banskog dvora na Cetinju; 19. Obalski stubovi Mosta kralja Aleksandra u Beogradu; 20. Portal i dekorativna plastika objekta Sokolski dom „Matica” (kasnije DIF) U Beogradu; 21. Spomenici u Vlasotincu i Grbavču; 22. Kosturnica na ostrvu Vidu u Grčkoj; 23. Gimnazija u Bijelom Polju; 24. Carinarnice u Prahovu i Đevđeliji; 25. Pošta u Pančevu; 26. Projekat za ikonostas crkve svetog Romana; 27. Projekti za spomenike u Tirani, Elbasanu i Skadru; 28. Projekti za mnogobrojne spomen-česme zaslužnim vojnicima i narodnim poslanicima; 29. Uređenje Kalemegdanske tvrđave u Beogradu; 30. Uređenje Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu;

Spisak nekih projektovanih ali nažalost nerealizovanih projekata N. Krasnova: 1. Zgrada Agrarne banke u Beogradu; 2. Rekonstrukcija zgrade Ministarstva građevine u Beogradu; 3. Lovački dom u Petrovčiću; 4. Vrtni paviljon sa reflektivnim jezerom u vrtu Kraljevskog dvora na Dedinju; 5. Spomenik i niz spomen-obeležja na putu povlačenja srpske vojske kroz Albaniju; 6. Mnogobrojni nacrti za opremanje crkvi; 7. Mnogobrojni nacrti za crkveni tekstil, oltarsku opremu, nalonje, tronove, lustere, kandelabre, vandarme, nameštaj, pa i nakit; 8. Mnogobrojni nacrti za odlikovanja i dekore, fenerarni dekora, čak i dekoraciju pogrebnog vozila za sahranu kralja Aleksandra I Karađorđevića; 9. Nacrti za darodavna zvona kralja Aleksandra i kraljice Marije crkvama u Jugoslaviji; 10. Skice fasadne heraldike za pojedine objekte;

U projektovanju enterijera posebno se izdvaja projektna dokumentacija na kompletnom uređenju reprezentativnih enterijera za Dom Narodne skupštine u Beogradu i crkvu svetog Đorđa na Oplencu…

Ranko Gojoković,
FSKSRB