Avganistan će ostati bez privatnog obezbeđenja

Predsednik Avganistana Hamid Karzaj pozvao je SAD da prekinu finansiranje privatnih agencija za obezbeđenje, koje rade u njegovoj zemi. Ne radi se o brizi za novčanike američkih poreskih obveznika. Po mišljenju predsednika Avganistana, privatno obezbeđenje igra krajnje destruktivnu ulogu.
 

Strane firme za privatno obezbeđenje imaju lošu reputaciju među Avganistancima. Koliko vredi samo kompanija Blekvoter, čiji saradnici su više puta optuživani za ubistva civila u Iraku i Avganistanu. Bez obzira na to, mnogi mladi Avganistanci se danas trude da se zaposle kao privatno obezbeđenje: plaća im se dobro, posao nije težak, ne dosađuju disciplinom i muštranjem. Ispada da u privatnim agencijama za obezbeđenje danas radi oko 30 hiljada Avganistanaca, a uzimajući u obzir strance, čitava ta struktura je izrasla do razmera prave armije, kaže ekspert za istok Jurij Krupnov.
 

Ove privatne vojne kompanije imaju vrlo važnu ulogu u avganistanskoj operaciji. Po brojnosti one čine faktički trećinu svih trupa, koje se trenutno nalaze u Avganistanu. I treba imati u vidu da su saradnici privatnog obezbeđenja isti ti naoružani ljudi, ali ne pod jurisdikcijom države koja ih šalje, već prosto pod kontrolom privatnih kompanija. Zato se ovde polje za zolupotrebu uvećava mnogo puta.
 

Uzevši u svoje ruke mnoštvo funkcija, privatne agencije su počele da stupaju u protivrečnost sa intresima avganistanske države. One ne samo da otvoreno preuzimaju sradnike iz policije i vojske, već i uspostavljaju kontakte sa talibanima i teroristima.
 

U kontekstu toga Hamid Karzaj je naredio da se do kraja godine zatvore sve privatne agencije za obezbeđenje u Avganistanu, bilo da su lokalne ili strane. Ukaz je izazvala masu nezadovoljstva, pri čemu ne samo u Kabulu, već i u Vašingtonu. Jedni ne žele da gube profitabilni biznis. Drugi se plaše da avganistanske snage bezbednosti neće moći same da osiguraju red u zemlji.
 

Po mišljenju generala avganistanske armije Ibragima Barija, cilj je Hamid Karzaj označio tačno, ali ne treba leteti pred rudu.
 

U Avganistanu od samog početka zapadnog vojnog prisustva privatne agencije za obezbeđenje radile su bez jasne zakonodavne baze. Ko je imao mogućnost, taj je i otvarao agenciju. Naravno, to treba sprečiti. Ali mislim da naša vlada treba pažljivo da prilazi tom pitanju. Ne treba žuriti sa lišavanjem privatnih agencija za obezbeđenje njihove licence, pošto trenutno Nacionalna armija Avganistana nije u stanju da osigura bezbednost Avganistanaca i stranih građana koji dolaze u zemlju.
 

Drugi avganistanski ekspert Kamran Rahim, naprotiv, smatra da treba delovati brže, pošto svaki dan rada privatnih agencija znači pogibiju sve većeg broja civila.
 

Ove strukture nose samo zlo, i umesto da čuvaju poredak, čuvaju samo svoje sopstvene interese i interese svojih gazdi. Dovoljno je setiti se građanina SAD koji nije imao samo agenciju za obezbeđenje, već i privatni zatvor, gde je zatvaro svoje ljude i kažnjavao po sopstvenim zakonima.
 

Predsednik Avganistana raspoložen je odlučno. Ako hoćete da čuvate ambasade i humanitarne misije svojim snagama - izvolite, kaže on stranim državama. Ali bezbednost na ulicama i na pijacama je stvar lokalne armije i policije.