Stoltenberg: NATO gomila snage na istoku Evrope da bi predupredio mogući sukob s Rusijom

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je danas u Briselu da je Atlantski savez „veoma zabrinut zbog situacije u BJR Makedoniji, ali da demokratski proces mora biti poštovan i da većina u parlamentu ima pravo da odluči ko će sastaviti vladu“.

Stoltenberg je to rekao u izlaganju i raspravi s poslanicima Pododbora za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu i podvukao da NATO jača snage na istoku Evrope ne zato da bi „izazvao, već predupredio mogući sukob“ s Rusijom, te je zato uspostavio pragmatične veze i spreman je na dijalog s Moskvom kao „snažna i predvidiva“ organizacija.

Osvrćući se na više poslaničkih pitanja o „zabrinjavajućoj nestabilnosti na Zapadnom Balkanu“, čelnik Atlantskog saveza je rekao da NATO „veoma pomno prati i razvoj zbivanja u Albaniji“.

„To znači“, dodao je, „da želimo da se tamo reše političke teškoće i da se okonča bojkot parlamenta, jer Albanija je NATO saveznik kojeg posebno cenimo“.

Stoltenberg je naglasio da „prisustvo i delovanje NATO na Zapadnom Balkanu omogućava da se borimo protiv terorizma“.

„Ja sam išao u Bosnu i Hercegovinu“, rekao je on i preneo da su mu „ukazali na to koliko je važno da se stabilizuje celo područje Zapadnog Balkana, da bi se moglo boriti sa inostranim borcima, dati potrebna oruđa za hvatanje u koštac s terorističkom pretnjom“.

Kako je istakao, „NATO je odigrao ključnu ulogu u razvijanju etnički mešovite vojske u Bosni i Hercegovini, prisutni smo na Kosovu i sarađujemo s partnerima u regionu“.

Na opasku više poslanika da je Turska važan saveznik u NATO, dok njen unutrašnjepolitički razvoj ide na štetu zajedničkih vrednosti demokratije i ljudskih prava, čelnik NATO je podvukao da je „Turska država na liniji fronta u borbi protiv Islamske države, tamo su baze, koristimo tursku infrastrukturu i za borbu protiv drugih islamskih terorista“.

Stoltenberg je rekao i da je „Turska važna zbog prisustva na području Crnog mora, da bismo tamo uzvratili i sučelili se s osetnim vojnim jačanjem Rusije, naročito na Krimu“.

Generalni sekretar Atlantskog saveza se time osvrnuo na više pitanja poslanika o ulozi Turske na području Crnog mora, kao i kako je to ocenio rumunski poslanik Viktor Boštinaru „opasnosti da Rusija dobije jači izlaz na Crno more i istočni Jadran“.

„Otud je važno da Evropa i NATO imaju angažovanog saveznika Tursku da bi se mogli uhvatiti u koštac s nestabilnošću na jugu, s terorizmom, kao i da se uzvrati na rusko agresivno postupanje na području Crnog mora“, zaključio je Stoltenberg.

Fakti, Beta