Kako se u Rusiji čuva uspomena na heroje Velikog otadžbinskog rata?

Ne može se reći da je u Rusiji ostalo malo veterana i invalida Velikog otadžbinskog rata. Kako saopštavaju ruske vlasti, u aprilu 2017. godine ih je bilo 1,8 miliona. Pa ipak, među njima je manje od 200.000 onih koji su neposredno učestvovali u ratnim dejstvima, dok su ostali radili u pozadini fronta.

Svake godine je sve manje veterana, ali se uoči Dana Pobede oni još uvek mogu videti u obdaništima i školama, gde pričaju deci šta su preživeli pre više od 70 godina.

Mnogi veterani se 9. maja sastaju sa svojim ratnim drugovima. Najpoznatije mesto susreta „braće po oružju“ Velikog otadžbinskog rata u Rusiji je kod fontane ispred Boljšog teatra u Moskvi. Toga dana se tamo mogu videti vrlo stari učesnici rata, sa nagradama pričvršćenim za vojnu uniformu.

Ilustracija: AP
„Besmrtni puk“

„Besmrtni puk“ je akcija koja u poslednjih nekoliko godina okuplja najviše učesnika. Njen cilj je da podseti na ratne podvige naših dedova i pradedova. Akcija je posvećena učesnicima rata koji više nisu među živima. Hiljade ljudi u mnogim gradovima Rusije prolaze 9. maja ulicama sa portretima svojih bližnjih koji su učestvovali u ratu. Akcija „Besmrtni puk“ se održava i izvan Rusije. Prošle godine je organizovana u preko 40 zemalja sveta.

„Besmrtni puk“ je građanska inicijativa grupe novinara iz sibirskog grada Tomska. Oni su se, kako pišu mediji, oslonili na sovjetsku tradiciju po kojoj su ljudi donosili fotografije svojih rođaka na spomenike. Na poziv aktivista 9. maja 2012. godine je centralnim ulicama Tomska prošlo nekoliko hiljada građana. Nosili su plakate sa fotografijama članova porodice ili rođaka koji su učestvovali u Velikom otadžbinskom ratu.

Tomska akcija je brzo postala popularna, i već naredne godine je „Besmrtni puk“ prošao ulicama preko 100 ruskih gradova, a 2014. je broj gradova premašio pet stotina. Pre dve godine je akcija postala još popularnija, jer je dobila podršku države. U Moskvi su učesnici „Besmrtnog puka“ prošli kroz centar grada, po Crvenom trgu, a u prvom redu je bio ruski predsednik Vladimir Putin sa portretom svoga oca koji je ratovao na frontu. Tada je akcija u ruskoj prestonici okupila oko pola miliona ljudi.

Projekat „Besmrtni puk“ je postao opšteruski pokret. Napravljen je i sajt moypolk.ru, na koji se mogu postavljati podaci o članovima porodice i rođacima koji su učestvovali u ratu. Sada je na sajtu prikupljeno na stotine hiljada ratnih priča koje zajedno predstavljaju veliki „Narodni letopis“ rata.

Ilustracija: Reuters„Pamtim“

To nije jedini resurs iz koga se mogu saznati sudbine učesnika Velikog otadžbinskog rata. Među najpoznatije slične projekte na ruskom internetu spada sajt „Pamtim“, koji je pre petnaestak godina napravio pisac i scenarista Artjom Drapkin. Na sajtu su objavljene stotine intervjua sa veteranima, kao i sećanja učesnika rata iz Rusije, a takođe iz drugih zemalja: Srbije, Bugarske, Rumunije, Poljske, Francuske i Nemačke. Kako naglašava autor projekta, usmene priče veterana koje su zapisali on i njegovi istomišljenici dopunjavaju naše znanje o ratu i ujedno daju tim događajima novu emocionalnu dimenziju koja nije prisutna u istorijskim studijama.

Zapisivanjem uspomena veterana bave se i učesnici pokreta „Dobrovoljci Pobede“. Taj pokret je osnovan povodom 70-godišnjice Pobede u ratu i već okuplja skoro 200.000 učesnika. Volonteri kažu da im je cilj pronalaženje veterana i pružanje pomoći učesnicima rata.

Sa druge strane, veterani tokom poslednjih decenija pokušavaju da pomognu sami sebi, i to preko velike mreže organizacija učesnika rata. Tih organizacija ima dosta u celoj Rusiji. Veliku podršku im pruža i lokalna i federalna vlast.

Ilustracija; Reuters

„Narodno pamćenje“

Pored društvenih organizacija u Rusiji postoji i veliko mnoštvo državnih projekata posvećenih pobedi u ratu. Pre dve godine je Ministarstvo odbrane pokrenulo sajt „Narodni podvig“ pomoću koga građani Rusije mogu da saznaju koje nagrade su dobili njihovi bližnji, i čime su ih zaslužili.

Ministarstvo ima i portal „Narodno pamćenje“, gde je postavljeno oko pola miliona dokumenata sa podacima o nagradama, o mestima gde su sahranjeni vojnici Crvene armije i o ratnim operacijama u kojima su učestvovali. Autor ovih redova je bez problema pronašao nagrade svoga dede koji je u prvim godinama rata bio na Severozapadnom frontu.

Uobičajeni atribut proslave Dana Pobede u Rusiji tokom poslednjih godina su postale georgijevske trake. One se uoči praznika već 12 godina besplatno dele na ulicama ruskih gradova.

Boje georgijevske trake podsećaju na gardijsku traku iz ratnog perioda i traku na ordenu Svetog Georgija koji je uvela Katarina II kao najvišu vojnu nagradu u Ruskoj imperiji.

Georgijevske trake se sada dele i izvan Rusije. Na primer, u Njujorku je ove godine podeljeno preko hiljadu traka.

Aleksej Timofejčev,
Ruska reč