Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 29.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.06.


Teroristički napad u Donjecku - delimično uništen fakultet - Poslovni fakultet u centralnom Donjecku delimično je uništen u eksploziji izazvanom eksplozivnom napravom, saopštio je šef Hitne službe Donjecke Narodne Republike .

"Preliminarno, sudeći po prirodi štete, ovo je eksplozivna naprava", rekao je šef hitne službe DNR-a Aleksej Kostrubicki novinarima.

V centre Donecka obrušilosь zdanie torgovogo institutahttps://t.co/Z7uf6Jgf8i V centre Donecka na bulьvare Ševčenko proizošel vzrыv v zdan pic.twitter.com/yh6ScwPd6E

— Doneck 62.ua (@donetsk62ua) June 29, 2017

Ranije je portparol administracije DNR opisao ekpsloziju kao "teroristički akt", rekavši da je veći deo univerziteta i deo biblioteke uništen.

Univerzitet je blokiran, a policija i službe rade na licu mesta.

"Više preciznih podadtaka će se dobiti nakon što stručna komisija završi svoj deo posla, te saopšti preciznije podatke. Komisija koja će istražiti ovaj incident već je uspostavljena", izjavio je Dmitrij Trapeznikov, potpredsednik Vlade DNR.

Žestoko granatiranje kijevskih snaga područja Jasinovate

Pozicije kijevskih snaga kod Avdjejevke

Kijevske snage 21 put napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 21 put napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 13 naseljenih mesta DNR.

Danas su kijevske snage otvorile vatru na Staromihajlovku. Tom prilikom poginuo je civil 1961. godište.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage jutros oko 10:01 otvorile vatru na naselje Frunze. Oko 10:30 napadnuto je naselje Horoše gde je oštećen poljoprivredni objekat, a  od 08:00 do 08:20 trajao je napad na naselje Znamenka.



Kijevske snage su napale i selo Marjevka nedaleko od Pervomajska u LNR. Tom prilikom je prema saopštenju Generalnog tužilaštva LNR ranjen civil 1967. godište.

Tokom prethodnog dana kijevske snage napale su sedam puta LNR. Pod vatrom se našao Pervomajsk kao i naselja Kalinovka, Kalinovo, Sokoljniki i Prišib.

Pregled napada na LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.06.
 

Tramp: Ukrajina zatražila od SAD milione i milione tona uglja - Predsednik SAD Donald Tramp je tokom njegovog govora u Ministarstvu energetike rekao da je Ukrajina zatražila snabdevanje ugljom od SAD.

"Ukrajina je zatražila milione i milione tona uglja" - rekao je Tramp.

Tramp je rekao da SAD "žele da prodaju ugalj" Ukrajini, kao i drugim zemljama.

Ranije je ukrajinski lider Petar Porošenko u razgovoru za Foks Njuz, rekao da je tokom posete SAD-u razgovarao o mogućnosti snabdevanjem uglja i gasa Ukrajine iz SAD.

Direktor Fonda za razvoj energetike Sergej Pikin je u intervjuu za RT objasnio zašto ova molba Porošenka nije ekonomska, već politička. Prema njegovim rečima, Kijev na ovaj način još jednom pokušava da privuče pažnju.

Podsetimo, Kijev ne dobija ugalj iz DNR-a od početka godine jer su ekstremisti iz Kijeva tada blokirali granične prelaze. Međutim, posle toga, Donjecka Narodna Republika je odlučila da uvede neku vrstu sankcija Kijevu, te je obustavila isporuke uglja Kijevu, a od kojeg uglja zavisi cela Ukrajina i njen energetski sektor. 

Zaharčenko: Nema povratka Donbasa u Ukrajinu - Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko je, tokom „direktne linije” sa stanovnicima Republike, rekao da ne postoji mogućnost povratka Donbasa u sastav Ukrajine.

Na pitanje da li je moguć povratak ukoliko dođe do promene vlasti u Kijevu, Zaharčenko je dao jasan odgovor.

„U doglednoj bućnosti naprosto ne vidim nikakvu mogućnost povrtaka. Ko u Kijevu može zameniti Petra Porošenka? Aleksandar Turčinov? Andrej Parubij? Arsen Avakov? Postoji li tamo bar neko sa kime bi moglo makar da se razgovara normalno?”



„Mi sa Ukrajinom možemo ubuduće da potpisujemo samo međudržavne sporazume. Mi smo nezavisni od nje. To je naša pozicija. Donjecka Republika je već prošla tačku sa koje više nema vraćanja nazad”.

„Mostovi nisu prosto spaljeni. Mogući mostovi su dignuti u vazduh. Ti mostovi su utonuli u more krvi. Nema povratka. Zverstva koja je Ukrajina kod nas počinila, a čini i dalje, zdravim razumom se ne mogu čak ni objasniti”, jasan je Zaharčenko.

Predsednik Zaharčenko je takođe naglasio da će granica DNR biti proširena na celu granicu biše Donjecke oblasti.

Porošenko zatražio izmene „ustavnog statusa“ Krima - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko zatražio je od ustavne komisije da pripremi projekat izmene statusa Krima, rekao je ukrajinskom „5 kanalu“ poslanik Vrhovne rade Jurij Čizmar.

„Shvatili smo da danas Autonomna Republika Krim ne može da postoji u Ustavu unitarne države“, izjavio je parlamentarac.

On je naglasio da komisija aktivno radi upravo na desetinama članova Ustava, u kojima je opisan status „Autonomne Republike Krim“.

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj ne uzima ozbiljno izjave stranih lidera o ruskim regionima.

Ranije je Porošenko izrazio uverenost da će Krim vrlo brzo opet biti ukrajinski region i izjavio da će se ukrajinske zastave ponosno vijoriti u slobodnom Krimu.

Rusija će produžiti sankcije EU i SAD-u na još godinu dana - Rusija će produžiti sankcije EU, SAD i mnogim drugim državama do 2018. godine, izjavio je na sednici Vlade premijer Rusije Dmitrij Medvedev.

„Nažalost, naši evropski partneri nastavljaju nejkonstruktivniju politiku prema našoj državi. Još jednom je politika prevladala ekonomiju, ali i nad zdravim razumom“, rekao je Medvedev na sednici Vlade.    

Prema rečima Medvedeva, Ruska Federacija će adekvatno reagovati na akcije EU i Vlada će predložiti produženje recipročnih mera na još godinu dana i predsednik Rusije Vladimir Putin to već zna.

„U toj situaciji ćemo, prirodno, reagovati adekvatno. Juče sam o tome razgovarao sa predsednikom. Vlada će dati predlog da se produže recipročne mere na još godinu dana — do 32. decembra 2018. godine“, izjavio je Medvedev.  

Ranije je objavljeno da je odluka EU o produženju ekonomskih sankcija Rusiji do 31. januara objavljena u službenom glasniku organizacije i da je stupila na snagu.

Stupile na snagu sankcije EU prema Rusiji - Uredba Saveta EU o produžetku ekonomskih sankcija protiv Rusije koja je usvojena 28. juna objavljena je u „Službenom glasniku“ Evropske unije.

Prema pravnom aktu, dejstvo ograničavajućih mera je produženo do 31. januara 2018. godine. Navedeno je da su države-članice EU donele odluku jednoglasno.

„Evropski Savet je 19. marta 2015. godine odlučio da uveže produženje sankcija sa realizacijom Minskog sporazuma, što je uzeto u obzir 31. decembra 2015. godine“, navodi se u tekstu.

U Briselu su objasnili i da su produžili ograničavajuće mere, jer „rok nije ispoštovan i Minski sporazum još uvek nije potpuno realizovan“.

„Mond“: Ekstremna desnica povećava svoj uticaj u Ukrajini - Francuski „Mond“, u tekstu sa naslovom „Ekstremna desnica povećava svoj uticaj u Ukrajini“, piše da ultranacionalističke grupe postavljaju svoje pione u ukrajinskoj vlasti i da na taj način destabilizuju situaciju i izazivaju nove sukobe sa Rusijom.

Napadi tokom umetničkih dešavanja, književnih večeri i izložbi, ukidanje regionalnih nacionalnih saveta u ukrajinskim provincijama, demonstracije i napadi na gej paradu u Kijevu u nedelju 18. juna…

Na urušenoj ukrajinskoj političkoj sceni, ekstremne ukrajinske ultranacionalističke i desničarske organizacije dobijaju novi sjaj. Kulminacija se desila u maju kada su na silu pokušali da zatvore jedan libanski restoran u Kijevu zbog konobara koji ne govore ukrajinski.

Njihova ambicija je takva da to, očigledno, nije samo jedna od faza u radikalizmu. Ultradesničari, koji su godinama organizovali bučne ulične marševe i proteste, očigledno žele da još više destabilizuju Ukrajinu koja je u trogodišnjem ratu.

Ruski senator Aleksej Puškov je na Tviteru pisanje „Monda“ prokomentarisao u svom stilu.

„’Mond‘ je, konačno, priznao ono što su dugo poricali na Zapadu: neonacisti i ultranacionalisti igraju značajnu ulogu u Ukrajini. Bilo im je potrebno tri godine…“

U proleće ove godine članovi Nacionalnog korpusa, novonastale ultradesničarske organizacije, organizovali su blokadu nekoliko ruskih banaka koje posluju u Ukrajini, što je dovelo do toga da Sberbanka najavi prodaju svoje podružnice u Ukrajini.

Ta blokada, koja je dovela do sukoba sa policijom u nekoliko ukrajinskih gradova, ipak se pokazala kao ustupak zvaničnoj vlasti. Sredinom marta filijalama ruskih banaka je predsedničkim ukazom zabranjeno da iz zemlje iznesu profit koji ostvaruju.

To je, prema rečima Oleksandra Alferova, jednog od lidera Nacionalnog korpusa, bila „pobeda protiv državne oligarhije povezane sa Rusijom“. Tokom prošle zime ultradesničari su blokirali železnički saobraćaj između Ukrajine i Donbasa sa parolom „Ne trgovini u krvi“. Iako su vlasti pokušale da im se usprotive, zvanični Kijev je na kraju i to „legalizovao“.

Lavrov i Gabrijel razgovarali o međusobnim odnosima država, Siriji i Ukrajini - Moskva i Berlin mogu da izgrađuju bilateralne programe bez uticaja političke situacije, za to postoje sredstva, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Imamo dovoljno pozitivnih primera saradnje u koje smo uložili zajedničke napore. Upravo na njihovoj osnovi treba da se formira novi, ujedinjeni, na perspektivu fokusirani bilateralni program, koji ne bi zavisio od fluktuacije političke situacije, treba težiti povratku odnosa u tokove strateškog partnerstva za dobrobit naših građana, Evrope i sveta u celini“, rekao je Lavrov govoreći na otvaranju 14. Konferencije partnerskih gradova Rusije i Nemačke.

Rusija će nepogrešivo razvijati odnose sa Nemačkom na osnovu zajedničkih interesa i ravnopravnosti, dodao je ruski ministar.

„Oduvek smo se trudili i nastavićemo da se trudimo da gradimo odnose sa Nemačkom na osnovu jednakosti, uzimajući u obzir međusobne interese“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, očigledno je da „ne treba dozvoliti uzajamno otuđenje Rusa i Nemaca, suviše je dugačak i težak bio put posleratnog pomirenja“.

Lavrov je naveo i da je Moskva otvorena za saradnju sa međunarodnim partnerima za jačanje evropske bezbednosti.

„U trenutnoj situaciji u Evropi, kada odnosi između naših zemalja prolaze kroz, otvoreno rečeno, ne baš najbolja vremena, ovakva depolitizovana saradnja je važna pomoć u održavanju atmosfere poverenja i uzajamnog razumevanja među narodima i državama… Kao i ranije, mi smo otvoreni za koordinaciju napora u interesu jačanja evropske bezbednosti, za koju naše zemlje imaju veću odgovornost“, naglasio je Lavrov.

Lavrov je najavio početak nove unakrsne godine između Rusije i Nemačke, što je inicijativa koja ima za cilj jačanje bilateralnih veza.

Njegov nemački kolega vicepremijer i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel je izjavio da je Berlin uveren da će i sirijski i ukrajinski konflikt biti rešeni. Da bi se to postiglo, mora se iskoristiti „pun potencijal odnosa sa Rusijom“, naglasio je Gabrijel.

Lavrov se složio sa tom izjavom i dodao da je „važno da se normalizuje rusko-američki dijalog“ kako bi se rešili konflikti u Ukrajini i Siriji.

Na pitanje novinara o mogućem susretu ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa na marginama samita G20, Lavrov je rekao da Moskva „pretpostavlja“ da će takav sastanak biti održan. Međutim, on je rekao da ne zna ni za kakve planove za održavanje sastanka „Normandijske četvorke“ na tom samitu.

Govoreći o NATO-u i njegovom prisustvu u Evropi, Lavrov je istakao da je povećanje vojnog prisustva Pakta očigledno u onim delovima Evrope gde je postignut dogovor protiv toga.

Rusija ne vidi razliku između trajnog i privremenog raspoređivanja snaga NATO-a u Evropi, naglasio je Lavrov. Moskva je odavno ponudila vojnim ekspertima da razgovaraju o balansu naoružanja u Evropi, ali je NATO izbegavao dijalog, dodao je Lavrov.

Gabrijel je istakao da prvi korak u rešavanju krize u istočnoj Ukrajini mora biti postizanje trajnog primirja.

On takođe smatra da je Berlin spreman da razmotri zahteve Rusije o Sporazumu o uništavanju raketa malog i srednjeg dometa.

Odgovarajući novinaru koji je pitao za ovonedeljne tvrdnje Bele kuće o navodnim planovima Damaska za hemijski napad, Lavrov je naglasio da će Rusija reagovati na moguće američke provokacije protiv sirijske vojske „proporcionalno i dostojanstveno“.

Ranije ove nedelje portparol Bele kuće Šon Spajser rekao je da su Sjedinjene Američke Države navodno „zabeležile potencijalne pripreme za drugi hemijski napad Asadovog režima“.

Nakon Spajserove izjave, portparolka Stejt dipartmenta Heder Navert odbila je da pruži dokaze o navodnim pripremama za hemijski napad sirijskih vlasti, jer je to poverljiva informacija.

Komentarišući njenu izjavu o tajnosti tih informacija, Lavrov je rekao da takve tvrdnje smatra „nezanimljivim“.

„Rusija i dalje nastoji da u sirijski Han Šejhun bude poslata misija Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO)“, rekao je Lavrov i dodao da se Moskva nada da će situacija oko tog incidenta biti rešena.

Moskva ne isključuje da stav SAD o hemijskom incidentu u Siriji ili mogući dalji incidenti „mogu da olakšaju ekstremistima iskorišćavanje situacije za provokacije“, istakao je Lavrov.

Sa svoje strane, Gabrijel je rekao da je važno da se spreči bilo kakvo korišćenje hemijskog oružja u Siriji, bez obzira na to ko predstavlja pretnju. On je istakao da je sirijski predsednik Bašar el Asad prethodno pokazao „volju da pomogne“ u istrazi o hemijskim incidentima u Siriji.

„Samo savremene, snažne i mobilne oružane snage mogu da osiguraju suverenitet i teritorijalnu celovitost naše države, zaštite nas i naše prijatelje od svih potencijalnih agresora, od pritisaka i ucena onih kojima se ne dopada nezavisna i suverena Rusija“, rekao je Putin na sastanku sa diplomcima ruskih viših vojnih škola.

Prema rečima ruskog lidera, Rusija namerava da povećava borbeni potencijal vojske i flote.

Ranije je objavljeno da ruska Ratna mornarica treba da počne pravljenje novog perspektivnog nosača aviona.

On je dodao da porast međunarodnih kriza i konflikata, kao i teroristička pretnja, zahtevaju usavršavanje vojne organizacije države.

Ruski predsednik je naveo da je ostalo još mnogo toga da se uradi u svim bezbednosnim organizacijama i izrazio nadu da će vojska ostvariti sve postavljene zadatke pošteno i pošteno služiti Rusiji. Putin je održao i zdravicu: „Za oficire Rusije, za nastavak tradicija oružanih snaga, za našu veliku otadžbinu!“.

Putin: Strane službe podržavaju teroriste na ruskim granicama - Predsednik Vladimir Putin je optužio strane obaveštajne službe da pojačavaju napore protiv Rusije, uključujući i kroz podršku terorističkim grupama i pokušajima ometanja unutrašnje politike Rusije.

"U principu, to je očigledno da postoji rastuća aktivnost stranih obaveštajnih službi protiv Rusije i naših saveznika", rekao je Putin, govoreći na sastanku u sedištu Ruske spoljne obaveštajne službe, gde je došao da čestita oficirima 95. godišnjicu osnivanja službe.

"To uključuje nove načine prikupljanja i prosleđivanja informacija, sajbernapade i pokušaje regrutovanja novih agenata kako bi dobili uvid u podatke o resursima i ekonomskim i odbranbenim sposobnostima Rusije", objasnio je ruski predsednik.

Predsednik je dodao da su neke od tih obaveštajnih službi podržavale terorističke grupe i ekstremne elemente na ruskim granicama u pokušajima da destabilizuju zemlju.

"Znate savršeno ovu vrstu izazova sa kojima Rusija mora da se bori", rekao je Putin.

"To su pokušaji da se zaustavi naš razvoj, da nam se nametne podela, destabilizuju regioni blizu ruskih granica. Jedan od alata koji se koristi u tu svrhu su terorističke i ekstremističke grupe. Nije tajna da su neke od njih brižno pod pokroviteljstvom, ili čak direktno podržane od strane službi jednog broja zemalja."

Putin je takođe naglasio da strani agenti pokušavaju da manipulišu unutrašnjom politikom Rusije.

"Operacije se sprovode u cilju uticanja na unutrašnje političke i društvene procese u našoj zemlji", rekao je on.

Putin je takođe pohvalio "efektivan" rad svih ruskih obaveštajnih službi, te izrazio uverenje da će rad ruskih stručnjaka osigurati "suveren razvoj, sigurnost i stabilnost" zemlje.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima