Škotska plemkinja srbska heroina

Ni sada, posle celog stoleća, u Bajinoj Bašti ne zaboravljaju nesebičnost i požrtvovanje Škotlanđanke Eveline Haverfild (1867–1920), koja je u danima Velikog rata na bojištima pomagala srbskom narodu kad mu je bilo najteže.

Ova dama iz plemićke porodice rodila se 1867. godine u škotskom mestu Inverloh. Školovala se, imala porodicu, živela neuobičajeno za žene svog doba: uživala u biciklizmu, interesovala se za politiku, borila za ženska prava, u burskim ratovima (gde joj je muž oficir učestvovao) volela da bude u ratnoj zoni.

Kad je Veliki rat počeo, mis Evelina osniva „Ženski korpus hitne pomoći“ i s pažnjom sluša vesti o hrabrom srbskom narodu koji se junački brani od nadmoćnijeg okupatora. Kad je Srbija posle prvih ratnih pobeda stekla pažnju i poštovanje saveznika, u našu zemlju dolazi britanska humanitarna i sanitetska misija na čelu sa dr Elzi Inglis. S njom je bila i mis Haverfild – tamo Evelin, ovde Evelina.

„Tada je u Srbiji široko harao pegavi tifus. Jedan strani posmatrač izveštava: ’Po štalama na slami i po poljanama leže samrtnici među leševima već pomrlih’. Više od šest meseci rade ove hrabre škotske žene na suzbijanju epidemije tifusa. Pet sestara platilo je tada glavom svoju ljubav prema našem vojniku i seljaku“, pisao je o tome dr Stevan Inđić u knjizi „Bajina Bašta i okolina do 1941. godine“.

Kao medicinska sestra na teškom zadatku nege ranjenika i previjanju bolesnika u rovovima, na frontu, u bolnicama, Evelina Haverfild stiče veliko poverenje srbskih ratnika, a naučila je i naš jezik. Prilikom odstupanja srpske vojske 1915. škotska misija nije mogla da ostavi mnoge naše ranjenike u Kruševcu, pa ove humanitarke na dužnosti zarobljavaju Nemci. Tek u februaru 1916. uspele su ove odvažne žene da se vrate u domovinu. Tamo mis Haverfild organizuje akcije prikupljanja pomoći srbskom narodu, a posle oslobođenja ponovo dolazi u Srbiju, najpre u Užice 1919. gde radi na osnivanju doma za ratnu siročad, a potom u Bajinu Baštu. Odlučila je, piše Ignjić, da svoj život posveti uzvišenom, etičkom i humanom zadatku. Daje inicijativu da se u varoši kraj Drine osnuje sirotinjski dom za decu palih ratnika, u njemu je smešteno oko stotinu mališana.

„Ova izuzetna Škotlanđanka išla je od sela do sela, po bespuću, kiši, snegu, delila pomoć bolesnim, ranjenim vojnicima tek došlim s fronta. U narodu je postala vrlo popularna. Ubrzo, od velikih napora usled teških uslova rada Evelina Haverfild se razbolela na poslu kao vojnik na dužnosti. Bolest je presekla njen kratki, ali sadržajni i plemeniti život. Sahranjena je u porti bajinobaštanske crkve. Na spomeniku u obliku piramide uklesane su u mermer reči: „Ovde počiva telo plemenite Eveline Haverfild, poreklom Škotkinje, iz loze trećeg baroneta Abinger. Ona je žrtvovala svoj život za srbski narod, neumornim radom za sve vreme rata, do svoje smrti 21. marta 1920. u Bajinoj Bašti“.

I danas ime Eveline Haverfild, koja je posthumno odlikovana ordenima Svetog Save i Belog orla, s ponosom nosi bajinobaštanski Dom zdravlja, izgrađen 1930. godine, kao i jedna ulica u ovom mestu.

Branko Pejović,
Politika