Rusija, SAD, EU, ZND: tendencije odnosa

Rukovodilac Centra za političke tehnologije u Moskvi, profesor Boris Makarenko u intervjuu za Glas Rusije prokomentarisao je neke aspekte članka Amerika - rastavljačica u uticajnom ruskom listu Ivzestija, gde je predstavljen razgovor sa francuskim istoričarem i politikologom Emanuelom Todom. Kakav je utisak na vas proizveo članak? - pitali smo našeg politikologa.

Naslov članka Amerika - rastavljačica govori o njegovoj glavnoj temi - primetio je on. I ovom temom prožete su sve misli Emanuela Toda. Francuskoj intelektualnoj eliti svojstvene su tradicionalno dve emocije. Jedna od njih je biti različit od SAD, izražavati svoje nezadovoljstvo time što je Amerika previše jaka i moćna. Amerikanci se u suštini nikada nisu odlikovali posebnom delikatnošću u popularizaciji svojih interesa. Ali ne treba zaboravljati da su u Evropu SAD pozvali sami evropljani posle okončanja Drugog svetskog rata. Tada je bilo aktuelno pitanje: zašto je potreban NATO? Odgovarali su po formuli: da bi SAD bile u Evropi, da bi Nemačka bila dole, a Rusija daleko! Odavno je ova formula potpuno zastarela. A novu koncepciju ni SAD, ni evorpljani nisu mogli da smisle. Kada francuski politikolog piše da SAD nose sa sobom haos i zavrzlamu, to je samo delimično tačno. Haos i zavrzlamu, smatram, rodile su kardinalne promene u svetu poslednjih godina, a nova strategija rešavanja važnih međunarodnih problema još nije razrađena. Ni jedna zemlja ne može sama da pobedi zavrzlamu i haos, tu su potrebni kolektivni napori: Rusije, SAD, EU, Kine i drugih zemalja. U suštini svetu su potrebne savremene koncepcije međunarodnih odnosa, koje ne bi delile, već objedinjavale zemlje. Za sada ih nema, to brine Emanuela Toda. I ja sam sa njim u tome potpuno solidaran.
 

Francuski politikolog sa žaljenjem je istakao: mnogi u Evropi još uvek smatraju Rusiju totalitarnom zemljom, a ona je uveren: pravilnije bi bilo nazvati Rusiju državom nedovršene demokratije. Šta vi kažete o tome?

Naša demokratija ne može da bude završena, to je prirodno, previše je mali rok, kaže Boris Makarenko. Evropa bi sa zadovoljstvom videla jače kretanje Rusije ka demokratiji unutra zemlje. Ali to je jasno. Želimo da smanjimo distancu Rusije sa EU, a to znači da sklonimo postepeno sve barijere na putu naših odnosa: u humanitarnoj sferi, politici, ekonomiji, trgovini, biznisu. Dalje približavanje Rusije sa EU moguće je i obostrano korisno. Tavko je moje mišljenje.
 

Istupajući na stranicama lista Izvestija, Emanuel Tod je izrazio svoje mišljenje o budućnosti ZND. On je uveren: etapa uzajamnog udavaljavnja bivših republika SSSR, etapa njihovog razilaženja završena je. Sada jača proces integracije. Profesor Makarenko je drugačijeg mišljenja.

Biće i daljeg razilaženja, i procesa integracije, smatra on. Uvek će postojati konkurencija Rusije i rugih centara sile. A to nisu samo EU, SAD, već i Kina, važna za zemlje Centralne Azije. U toj konkurenciji Rusija ima kolosalne prednosti: ne samo njen ekonomski potencijal, već i blaga sila, a to je zajednički jezik, bliska kultura, ljudske veze. Istina, mehanizam blage sile zahteva ozbiljno osmišljavanje, naučno zasnivanje, razrade privlačnih projekata, uključivanje velikih finansijskih sredstava.
 

Jačanje pozicije Rusije na prostorima ZND složen je zadatak, ali veoma po meni perspektivan. Istina, konkurencija je velika, to treba zapamtiti.
 

Rukovodilac Centra za političke tehnologije u Moskvi Boris Makarenko primetio je da bez obzira na sve teškoće aktuelne situacije, tendencije odnosa Rusije sa SAD, EU i zemljama ZND u celini razvijaju se u ispravnom prvcu. Njegov pogled na probleme koje je dotakao francuski istoričar i politikolog Emanuel Tod u listu Izvestija prilično je pozitivan.