Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 31.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 30.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 31.07.



Granatiranje Dokučaevska

Kijevske snage 54 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 54 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 18 naseljenih mesta Republike. Kako se navodi u saopštenju na teritoriju DNR je palu više od 100 granata i drugih projektila.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana četiri puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska kao i naselja Želobok, Nižnje Lozovoe i Kalinovo.

Uhapšen terorista koji je planitrao da minira skladišta nafte u Lugansku

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 31.07.

Kosačov: Ako SAD odgovore na smanjenje broja diplomata na teritoriji Rusije, žestoko ćemo reagovati  - U slučaju da Vašington odgovori na odluku o smanjenju broja američkih diplomata na teritoriji Rusije, Moskva će preduzeti žestoke mere po principu reciprociteta, izjavio je šef Međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.

Kako je rekao, stav ruskog rukovodstva i Ministarstva spoljnih poslova je jedinstven – Rusija će se pridržavati apsolutnog reciprociteta.

„Ukoliko stigne odgovor od SAD, uslediće odgovor i iz Rusije. Mi se ne zalećemo, ali žestoko ćemo reagovati“, naglasio je on.

Kosačov je ocenio i da simetrične mere mogu da se primene i u drugim oblastima rada diplomatskih predstavništava – pored smanjenja broja osoblja, mere se mogu odnositi i na nekretnine.

Pens: Vašington spreman da od ruske agresije zaštiti baltičke zemlje  - Američki lider Donald Tramp nada se da će Rusija promeniti ponašanje u Ukrajini, izjavio je potpredsednik SAD Majk Pens koji je u zvaničnoj poseti Estoniji.

Pens je stigao u Estoniju da bi uverio baltičke saveznike Vašingtona u spremnost Trampove administracije da zaštiti zemlje regiona od „ruske agresije“, prenosi „Foks njuz“.

U intervjuu za televiziju, Pens je izrazio nadu da će zarad mira i stabilnosti u svetu Rusija „promeniti svoje ponašanje“ prema Ukrajini i prekinuti da podržava „režime“ u Iranu i Severnoj Koreji.

Pens je u intervjuu rekao da su neprihvatljive „destabilizujuće aktivnosti Rusije“.

Američki političar je istakao da će Tramp vrlo brzo potpisati zakon o antiruskim sankcijama.

Pens je obećao je da će SAD zaštiti NATO saveznike od napada, uključujući i baltičke države, koje sa nervozom posmatraju sve veće vojno prisustvo Rusije u regionu, javlja AP.

„SAD sa predsednikom Trampom na čelu čvrsto stoje iza Člana pet koji govori o međusobnoj zaštiti — napad na jednog od nas je napad na sve nas“, rekao je Pens novinarima na sastanku sa predsednicima Estonije, Litvanije i Letonije u Talinu.

Kako navodi agencija, međusobna zaštita je od vitalnog značaja za tri male bivše države Sovjetskog Saveza koje se graniče sa Rusijom i koje su bile pod okupacijom sovjetskih trupa skoro pet decenija pre nego što su ponovo postale nezavisne 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Primećujući da Tramp „zna da je bezbednost osnova našeg napretka“, Pens je istakao da će Amerika i baltičke države tražiti nove načine za to jačajući i međusobnu trgovinu koja trenutno iznosi do 3,5 milijardi dolara i sve veći broj međusobnih investicija.

On se prethodno sastao sa predsednicom Estonije Kersti Kaljulaid, predsednikom Letonije Rajmondsom Vejonisom i predsednicom Litvanije Daljom Gribauskajte.

Estonija trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom 28-člane Evropske unije.

Takođe je predviđeno da Pens obiđe NATO trupe iz Britanije, Francuske i SAD koje se nalaze u Estoniji.

Alijansa je rasporedila oko 4.000 vojnika i oružja u tri baltičke države i Poljskoj kako bi se suprotstavila prisustvu Rusije u regionu Baltičkog mora.

Pensova poseta Estoniji je prva tačka evropske turneje, posle koje slede Gruzija i Crna Gora, dva druga regiona koji se, kako navodi AP, suočavaju sa snažnim pritiskom Rusije.

Peskov: SAD će same odrediti ko će ostati da radi u Rusiji od diplomata i zaposlenih  - SAD će same morati da odluče ko će od diplomata i zaposlenih u diplomatskim misijama ostati da radi u Rusiji, a ko će prestati sa radom, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„To je izbor SAD. Juče, kada je Putin govorio, on je zapravo rekao ’diplomate i tehničko osoblje‘. Ne radi se samo o diplomatama, naravno, nema tolikog broja diplomata. Radi se i o diplomatama i o licima sa nediplomatskim statusom i zaposlenih ruskih državljana koji tamo rade“, odgovorio je Peskov na pitanje ko će određivati ko će napustiti Rusiju, a ko će ostati da radi.

Peskov je dodao da Rusija zadržava pravo na dodatne mere protiv Sjedinjenih Država.

"Predsednik Putin je rekao da, naravno, imamo pravo na dodatne mere kao odgovor na sankcije SAD, ali to za sada nije potrebno, jer je Rusija zainteresovana za nastavak saradnje, gde su naši interesi", dodao je Peskov.

Peskov je rekao da je neophodna normalizacija rusko-američkih odnosa. Prema njegovim rečima, to zahteva političku volju, rehabilitaciju "političke šizofrenije" i odbacivanja diktata sankcija.

Juče je predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio će se broj američkih diplomata u Rusiji smanjiti za 755.

Agencija AP navodi da je planirano da se Pens, koji je u Talin doputovao sa suprugom Karen, sutra sastane sa liderima baltičkih zemalja — Estonije, Letonije i Litvanije — i da se očekuje da im „obeća da će Vašington biti posvećen zajedničkoj NATO odbrani, važnom pitanju za sovjetske republike koje se graniče sa Rusijom“.

„To je poruka da (Trampov predizborni slogan) ’Amerika na prvom mestu‘ ne znači ’Amerika sama za sebe‘. Naša poruka baltičkim državama i moja poruka kada budem posetio Gruziju i Crnu Goru biće ista: našim saveznicima ovde u istočnoj Evropi poručujemo: „Mi smo uz vas“, rekao je Pens za „Foks njuz“ uoči početka turneje.

On se sastao sa premijerom Estonije Jurijem Ratasom, koji je nakon tog susreta izjavio da je pokrenuo pitanje mogućeg razmeštanja američkih raketa zemlja—vazduh „Patriot“ u toj baltičkoj zemlji.

AP navodi da je i Litvanija izrazila želju da postavi te rakete na svojoj teritoriji.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima