Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 13.08.

Interaktivna mapa bojevih dejstava i vazdušnih udara Rusije u Siriji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod






  OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 



Pregled bojevih dejstava u Siriji za 13.08.


Ključni sirijski grad oslobođen od terorista, otvarajući put ka Deir ez Zoru - Sirijska vojska uz podršku ruskih vazduhoplovnih snaga potpuno je oslobodila grad Al Suknah od terorista, otvarajući put do opkoljene enklave Deir ez-Zor, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije.

Al Suknah koji je danas oslobođen, bio je poslednji veliki grad koji su držali teroristi u sirijskoj provinciji Homs.

"Oslobađanje grada Al Suhnah od terorista otvara mogućnost za napredovanje sirijskih snaga i deblokadu grada Deir ez-Zor", saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

"Konačni udar za oslobađanje grada počeo je u utorak, kada su sirijske trupe ponovo preuzele strateške visinske kote u blizini Al Suknaha i time blokirale grad", saopštilo Ministarstvo.

U naredna dva dana, sirijske trupe su potisnule teroriste iz zapadnog i severnog dela grada, a rano ujutro u nedelju oslobođeni su preostali delovi grada.

Oslobađanje Al Suknaha otvara put do ključnog grada na Eufratu, Deir ez Zora, koji je pod opsadom terorista nakon što je bio odsečen od drugih područja pod kontrolom sirijske vojske tokom terorističke ofanzive u maju 2015. na Palmiru.

"Danas možemo reći da su svi fokusirani i usredsređeni na borbu protiv terorista. Danas postoje ključne tačke, rekao bih pre svega Deir ez Zor. To je takva značajna tačka na reci Eufrat, koja bi u velikoj meri, ako ne i konačno, dovela do kraja borbe protiv terorista", rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Okruženi grad Deir ez Zor, zajedno sa susednom vojnom bazom i aerodromom, snabdevaju hranom i municijom ruski i sirijski transportni avioni i helikopteri.

Odbrana sirijskog grada oslabljena je u septembru 2016. godine, kada je koalicija SAD "greškom" bombardovala sirijske položaje, ubivši i ranivši oko 200 vojnika. Napadi koalicije SAD su se poklopili sa ofanzivom terorista, te su teroristi uspeli da zauzmu nekoliko strateških visinskih kota u toj oblasti.

Enklava je na kraju smanjena tokom dve ofanzive terorista u januaru, kada su teroristi uspeli da onemoguće snabdevanje između aerodroma i ostatka Deir ez Zora.

Dok je situacija oko Deir ez Zora i dalje prilično napeta, uspostavljanje bezbednosnih zona i odvajanje opozicije od terorista omogućilo je sirijskoj vladi da intenzivira svoju borbu protiv terorista, što je rezultiralo značajnim pobedama, naglasio je Šojgu.

"Tokom proteklih dva meseca teritorije pod kontrolom Damaska porasle su za 250 odsto", rekao je on, naglasivši da Rusija traži od svojih međunarodnih partnera već dugo vremena da odvoje teroriste od "opozicije".

"Počeli smo da ubeđujemo naše američke kolege da teroristi treba da budu odvojeni od opozicije da bi se znalo gde napadati. Uspostavljanje bezbednosnih zona je upravo to razdvajanje".

Ministar je podsetio opozicione snage u Siriji da ni oni ne bi trebali da prepuste borbu protiv terorista samo vladinim trupama.

"Postoji zona bezbednosti, u kojoj postoji umerena i ne tako umerena opozicija. Tu nema bandita. A ako u njoj postoje banditi, opozicija koja je u zoni bezbednosti treba da se bori protiv njih ", rekao je Šojgu.

Šojgu: Dejr el Zor ključna tačka na karti Sirije - Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je sirijski Dejr el Zor, koji se i dalje nalazi pod blokadom terorističke organizacije DAEŠ, ključna tačka na karti Sirije, i da će njegovo oslobođenje biti odlučujuće u borbi protiv DAEŠ-a.

„Danas možemo govoriti da je sve usmereno ka borbi protiv DAEŠ-a. Postoje ključne tačke, kao što jer Dejr el Zor. Tamo već više od godinu dana traju borbe. To je glavna tačka na Eufratu koja će umnogome označiti završetak borbe protiv DAEŠ-a“, rekao je Šojgu.

On je dodao da naoružana opozicija treba sa svojim snagama da se bori protiv terorista u okviru jedne zone deeskalacije u Siriji.

„Sada se pojavljuju zone u kojima se ne vode borbe — to je to razdvajanje (terorista od opozicije). To su zone bez borbe i tamo se nalazi opozicija. Tamo nema terorista, a ako ih ima, upravo opozicija koja se nalazi u okviru te zone deeskalacije treba protiv njih da se bori“, smatra Šojgu.

Pod kontrolom sirijskih snaga se nalazi oko polovine provincije Dejr el Zor. Militanti tamo već tri godine drže vojsku i civile. Jedini način snabdevanja su helikopteri koji doleću iz susedne provincije Hasake.

Šojgu: Sirijska armija za dva meseca oslobodila 2,5 puta veću teritoriju nego što je kontrolisala 2015. - Snage sirijske vojske su za poslednja dva meseca uz podršku avijacije Rusije oslobodile dva puta veću teritoriju od one koju su kontrolisale 2015-te godine, izjavio je general armije Sergej Šojgu.

Ministar odbrane RF pritom je sa zadovoljstvom konstatovao:

„Sirijska armija beleži ozbiljne uspehe. Oslobođenu teritoriju je faktički uvećala dva i po puta! Sada su pod njenom kontrolom 74.200 kvadratnih kilometara”

O učinku ruske avijacije u Siriji sa ponosom je govorio komandant Vazdušno-kosmičkih snaga RF general-pukovnik Viktor Bondarev.

„U Sriji se zavodi red zahvaljujući ruskim pilotima. Oni u nebu Sirije zavode ustavni poredak te zemlje. Međunarodnom banditizmu će biti slomljena kičma”.

Sirijska armija zaista napreduje i postaje sve organizovanija i sve bolje vođena vojna sila.

Izvela je uspešan desant na granici provincija Homs i Raka i oslobodila nekoliko naselja  (Hurbet Mekman, Al-Kadir...) – 20 kilometara iza leđa Islamske države.

Njeni padobranci su potom napredovali novih 12 kilometara jugoistočno od Rake i oslobodili naselje Bir ar-Rahum gde su likvidirali veliki broj terorista i uništili tri protivnička tenka i 13 pikapova sa mitraljezima. Još su dva tenka zaplenili.

Kako se i očekivalo, posle zauzimanja grada Es-Suhne – sirijska armija već polako kreće prema Deir-ez-Zoru. Na vrhu tog koplja je najbolji deo Petog armijskog korpusa.




Operacije sirijske armije na jugu i severu zemlje sigurno će olakšati sukobi između pobunjeničkih i terorističkih formacija Džejš al-Islam i Džebhat an-Nusra na čijoj strani je Fejlak Rahman.

U vojnom kampu Džejš al-Islam jugoistočno od grada Deraa kamikaza Nusre aktivirao je eksploziv i ubio više od 40 njegovih pripadnika, a najmanje 100 je bilo ranjeno.       

Džejš al-Islam je pristao da teritorija na jugu Sirije postane „zona deeskalacije”, a Nusra i njeni saveznici se tome žestoko protive.

Pregled političkih i drugih vesti za 13.08.

Sirijske izbeglice se mogu vratiti u Alepo, i to u stotinama hiljada - Alepo, grad koji je sirijska vojska oslobodila od strane pobunjenika i terorista u decembru prošle godine, postao je glavna destinacija za povratak raseljenih u Siriji u 2017. godini, jer broj povratnika u Siriju prelazi preko 600.000, prema podacima UN-a.

Tokom prvih sedam meseci 2017. godine, vratilo se više od 600.000 raseljenih Sirijaca, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije navodeći svoje podatke, kao i podatke Agencije za migracije Ujedinjenih nacija. Povratnici su pretežno interno raseljeni, ali se 16% vratilo u Siriju iz drugih zemalja, pre svega iz Turske. Broj je skoro indentičan sa onim koji je zabeležen tokom cele 2016. godine.

Procenjuje se da je 67 odsto povratnika otišlo u provinciju Alep, a sam glavni grad provincije Alep je bio primarna destinacija. Među ostalim mestima gde je takođe značajan broj povratnika, prema navedenim podacima je provincija Al Hasakija, severoistočna pokrajina u kojoj dominiraju Kurdi.

Grad Alep, najveći grad u Siriji pre sukoba, prošle godine je oslobodila sirijska vojska uz pomoć Rusije, a neprijateljstva su završena sredinom decembra. Godinama pre toga, grad je bio podeljen na dva dela, jedan deo koje su držale sirijske snage i drugi, koji su držale razne militantne grupe, uključujući i ekstremne džihadiste. Bitka za grad se završila sporazumom o prekidu vatre, što je omogućilo preostalim pobunjeničkim snagama i njihovim porodicama da napuste Alep i odu provinciju Idlib, a koja trenutno ostaje uporište pobunjenika.

Ranije je saopšten sve veći broj izbeglica koji se vraća u svoje domove u Siriju od strane Agencije UN za izbeglice, koja je navela da se tokom prvih šest meseci 2016. godine više od 440.000 interno raseljenih lica i 31.000 izbeglica vratilo iz drugih zemalja. Alepo i ostale provincije pod kontrolom Vlade u Damasku, kao što su Hama, Homs i Damask su pominjane kao odredišta za povratnike.

"S obzirom na dosadašnji povratak ove godine, i u svetlu postepenog povećanja broja povrataka interno raseljenih lica UNHCR je počeo povećavati svoje operativne kapacitete u Siriji", saopštila je agencija.

Strategija bezbednosnih zona funkcioniše

Situacija je daleko od ružičaste, naravno, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije. Broj ljudi koji su prisiljeni da napuste svoje domove u 2017. godini i dalje nadmašuje povratnike, a procjenjuje se da je raseljeno više od 808.000 ljudi. Oko 10 odsto onih koji su se vratili u 2016. i 2017. godini, ponovo su morali bežati iz svojih domova.



Gotovo 20 odsto povratnika nema sigurno snabdevanje hranom, a pristup zdravstvenim uslugama i vodi je problem za oko 60 odsto povratnika, što je dokaz o šteti koju je sirijski rat naneo civilnoj infrastrukturi.

Za neke je povratak verovatno najbolja opcija od lošeg izbora. Neki višnj preferiraju neizvesnost u svojim domovina nego boravak u izbegličkim kampovima, gde se suočavaju sa nedostatkom pomoći, nezaposlenošću, zlostavljanjem od strane domaćina i generalnim nedostatkom perspektive za promene na bolje. Ovo može biti tačno i za one koji su uspeli da stignu do bogatijih i sigurnijih mesta poput Evrope.

Neki ipak i nemaju izbora, jer su prisiljeni da odu u skladu sa dogovorom zaraćenih strana.

Ipak, posmatrači veruju da opšti trend signalizira nadu da strategija bezbednosnih zona koju je preuzela Vlada Sirije uz podršku Rusije, Turske i Irana, funkcioniše.

"Rusija je odigrala vodeću ulogu u tome što je sve učesnike dovela za sto, uprkos ozbiljnim razlikama između Irana i Turske", smatra Kamal Alam, analitičar za sirijske poslove.

"Moskva ih je uspešno ubedila (Iran i Tursku) da koordinišu u bezbednosnim zonama i dovedu stabilnost u Siriju. Ruska vojna policija i diplomatija zajedno su dali poverenje sirijskim Kurdima i različitim elementima opozicije da igraju pozitivnu ulogu.", dodao je on.

Strategija se fokusira na suzbijanje neprijateljstava uspostavljanjem jasnih linija i razgraničenja između delova Sirije pod kontrolom različitih frakcija, nakon čega bi se konačno tražilo političko rešenje šestogodišnjeg sukoba.

"I očigledno za mnoge Sirijce, odsustvo rata u njihovom susedstvu je važnije od bilo kakvih političkih razlika koje pobunjenici imaju sa Damaskom", veruje Alam.

"Posle šest godina rata i nesigurnosti, mnoge sirijske izbeglice žele stabilnost koju su nekada imale pod predsednikom Asadom i vraćaju se kući", rekao je Alam za RT.

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -