Za pomaganje u skrivanju generala Mladića osuđen general Lugonja

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio desetoro optuženih za pomaganje u skrivanju generala Ratka Mladića, a osudio je generala Lugonju.

Pravosnažnom presudom optužbi su zbog nedostatka dokaza oslobođeni Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Vasković Janjušević, Bojan Vasković i Blagoje Govedarica.

Sud je osudio penzionisanog general-potpukovnika Marka Lugonju za "pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog djela" i izrekao mu uslovnu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci sa rokom proveravanja od godinu dana. Lugonja je jedini tokom procesa priznao da je skrivao Mladića u svom stanu.

Kako se navodi u odluci suda, Lugonja je oglašen krivim da je u septembru 2002. godine u Beogradu krio generala Mladića u svom stanu i obezbeđivao mu namirnice kao i druge stvari potrebne za život iako je znao da se nalazi na optužnici Haškog tribunala, a za kojim je Okružni sud u Beogradu u maju 2002. godine izdao poternicu.

Prema priznanju Lugonje, on je generala Mladića u svoj stan primio na nagovor generala Zdravka Tolimira, a tu je boravio pet do šest dana. Lugonja je na suđenju rekao da je generalu Mladiću pomogao jer je bio njegov komandant.

SAOPŠTENJE APELACIONOG SUDA:

STANKO RISTIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. br. 4448/11 od 17. maja 2016. godine odbijena je optužba prema okr. Stanku Ristiću, Ljiljani Vasković, Borislavu Ivanoviću, Predragu Ristiću, Saši Badnjaru, Ratku Vučetiću, Tatjani Janjušević Vasković, Bojanu Vaskoviću, Marku Lugonji i Blagoju Govedarici da su izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 204, stav 2. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE

Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i branioci okr. Saše Badnjara i Borislava Ivanovića.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održanog pretresa, dana 21. aprila 2017. godine doneo presudu Kž1 1321/16 kojom je preinačio prvostepenu presudu i okr. Marka Lugonju oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333, stav 3. KZ i izrekao mu uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja od 1 godine. Takođe, preinačena je prvostepena presuda i od optužbe su oslobođeni okr. Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Tatjana Vasković Janjušević, Bojan Vasković i Blagoje Govedarica.

Okrivljeni Marko Lugonja, penzionisani general – potpukovnik vojske, je oglašen krivim što je u toku meseca septembra 2002. godine u Beogradu krio Ratka Mladića u svom stanu i obezbeđivao mu namirnice kao i druge stvari potrebne za život iako je znao da se Ratko Mladić nalazi na optužnici tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju zbog izvršenja petnaest krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a za kojim je Okružni sud u Beogradu u maju 2002. godine izdao poternicu.

U odnosu na okr. Lugonju sud je našao da je okr. Lugonja izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela s obzirom na to da je i sam okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela, da je Mladića u svoj stan primio na nagovor generala Zdravka Tolimira, da se Mladić u njegovom stanu zadržao pet – šest dana, da je odluka da primi Mladića u svoj stan bila njegov izbor, a da mu je bila poznata činjenica da je pred MKSJ bila podignuta optužnica za Mladićem i raspisana poternica. Mladiću je pomogao jer je bio njegov komandant.

Optužnicom Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu okr. Stanku Ristiću, Ljiljani Vasković, Borislavu Ivanoviću, Predragu Ristiću, Saši Badnjaru, Ratku Vučetiću, Tatjani Janjušević Vasković, Bojanu Vaskoviću i Blagoju Govedarici je stavljeno na teret da su u različitim vremenskim periodima od 2002. do 2006. godine pomagali Ratku Mladiću da ne bude otkriven, iako su znali da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izdao naloge za njegovo hapšenje i izručenje zbog podignute optužnice kojom mu se stavlja na teret izvršenje krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

U pogledu okrivljenih koji su oslobođeni od optužbe, a u odnosu na koje je prvostepenom presudom odbijena optužba zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, Apelacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, ali da tokom postupka Javni tužilac nije ponudio dovoljno jasne i uverljive dokaze kojima bi potkrepio svoju optužbu.