Mudre misli o Rusiji: Razume li Zapad zagonetnu rusku dušu?

Vekovima su se stranci upinjali da shvate stanovnike ruskih zemalja. Raznolikost nacionalnosti i ogromne razmere zemlje doprinele su da se formira nacionalni karakter koji je vrlo teško definisati. Povrh svega, Rusi ne „igraju“ po pravilima koja važe na Zapadu i zato zapadnjaci njihovo ponašanje ponekad tumače kao iracionalno i nelogično.

1. Mark Tven, američki pisac 19. veka 

Mark Tven / AP /

„Amerika mnogo duguje Rusiji, ona je njen dužnik po mnogim pitanjima, i posebno za nepokolebljivo prijateljstvo u periodima naših velikih iskušenja. Sa nadom se molimo da se takvo prijateljstvo nastavi i ubuduće. Mi dobro znamo da Amerika jeste i da će biti zbog toga zahvalna Rusiji i njenom vladaru. Bilo bi ravno izdaji verovati da će ona jednoga dana izneveriti to prijateljstvo bilo kakvim namernim, nepravičnim i nepoštenim postupkom“.

(Iz pisma Marka Tvena imperatoru Aleksandru II)


2. Vinston Čerčil, ministar Velike Britanije (1940-1945; 1951-1955) 

Vinston Čerčil / AP /

„Ne mogu ja da predvidim kako će postupiti Rusija. To je zagonetka zamotana u misteriju unutar enigme, ali možda postoji ključ za njeno rešavanje. Taj ključ su ruski nacionalni interesi“.

(U radio-emisiji, oktobar 1939)


3. Šarl de Gol, predsednik Francuske (1959-1969)

Šarl de Gol / Global Look Press / ZUMA Press

„Ruski narod nikada neće biti srećan ako zna da negde postoji nepravda“.


4. Bernard Šo, engleski pisac 20. veka

Bernard Šo / Global Look Press / Scherl

„Ja napuštam zemlju nadanja i vraćam se u zemlju očajanja <...> Pravo je mučenje vratiti se u kapitalizam. Ako ste videli bar zrnce boljševizma, onda i ne sumnjate da je kapitalizam osuđen na propast“.

(Na oproštajnoj večeri u Moskvi)


5. Oto fon Bizmark, prvi kancelar ujedinjenog nemačkog carstva (1871-1890)

Oto fon Bizmark / Global Look Press / Scherl

„Čak ni najuspešniji završetak rata nikada ne dovodi do raspada glavnog centra moći u Rusiji, koji se zasniva na milionima Rusa grčke [pravoslavne] vere. Čak i ako ih podelite mirovnim sporazumom, oni se brzo ponovo sjedine kao razdvojene kapi žive“.


6. Teodor Ruzvelt, 26. predsednik SAD (1901-1909)

Teodor Ruzvelt / Global Look Press / Royal Photographic Society Colle

„Rusiji predviđam veliku budućnost. Pa ipak, ona će morati da pretrpi velika iskušenja, a možda čak i da se suoči sa ozbiljnim potresima. Ali sve će to proći, i tada će se Rusija podići i postati bedem Evrope, možda čak i najmoćnija imperija na svetu“.


7. Bernard Montgomeri, britanski feldmaršal

Bernard Montgomeri / Global Look Press / Imago stock&people

„Prvo pravilo na prvoj stranici knjige o ratu glasi: ’Ne krećite u pohod na Moskvu’. Razni ljudi su to pokušavali da učine, i Napoleon i Hitler, ali to nije dobra ideja“

(Govor u Domu lordova, 30. maj 1962)


8. Fridrih Niče, nemački filozof 19. veka

Fridrih Niče / Global Look Press / Scherl

„Ako na površinu izbije volja [za očuvanjem tradicije, vlasti i odgovornosti za sve prošle vekove, i za solidarnošću prošlih i budućih pokolenja], onda nastaje nešto slično Rimskoj imperiji ili Rusiji – jedinoj zemlji koja danas ima budućnost“.


9. Čarls Bolen, američki ambasador u Sovjetskom Savezu (1953-1957)

Čarls Bolen / Getty Images /

„U dva slučaja se sigurno može reći da imamo posla sa lažovom: ako kaže da celu noć može piti šampanjac i ostati trezan, i ako kaže da razume Ruse“.


10. Jaša Hajfec, američki violinista ruskog porekla

Jaša Hajfec / Global Look Press / Scherl

„Jedan Rus je anarhista, dva Rusa su šahovska partija, tri Rusa su revolucija, a četiri su Budimpeštanski kvartet“.

Russia beyond