Ruski general i heroj SSSR-a: Sećam se kako je patrijarh Pavle došao u hram trolejbusom

Jedna od najvećih živih legendi ruske armije, general Aleksandar P. Salujanov tokom boravka u Crnoj Gori dao je ekskluzivni intervju za Russia Beyond na srbskom. Komandant koji je opevan u čuvenoj patriotskoj pesmi „Kombat“, ujedno omiljene muzičke grupe Vladimira Putina „Ljube“, kao neko ko se „nikad nije krio iza leđa svojih vojnika“, govorio je o Rusiji i Srbiji, Vaskrsu 1999. koji je dočekao u bombardovanom Beogradu i dao svoje viđenje budućnosti rusko-srbskih odnosa.

Poslednjih nekoliko godina imao sam prilike da se sretnem sa više bivših ruskih generala i ostalih ratnih heroja, veterana Avganistanskog, Čečenskog, Gruzijsko-osetinskog rata i niza manjih regionalnih sukoba. Svi oni, uključujući i generale sa većim činom, sa najvećim mogućim poštovanjem pripovedali su mi o jednom čoveku, general-majoru Aleksandru Petroviču Salujanovu, jednoj od najvećih živih legendi ruske armije. Legenda o kojoj je ispevana i čuvena pesma „Batjanja kombat“ (po popularnosti u Rusiji ravnu pesmi „Računajte na nas“ u Jugoslaviji), nedavno je boravio u Crnoj Gori na poziv NVO „Veterani 63. padobranske brigade u Crnoj Gori“.

Rođen je 1953. godine u Orenburškoj oblasti, 1971. završio je Kazanjsku Suvorovsku vojnu školu. Na Rjazanjskoj višoj vazdušno – desantnoj vojnoj akademiji, ustanovi odakle dolazi većina ruskih VDV oficira i pripadnika vojnih specijalnih snaga, diplomirao je 1975. godine. Nakon uspešno završenog školovanja, kreće njegova briljantna vojna karijera, početkom 1982. godine kao komandant padobransko-desantnog puka upućen je u Avganistan. Orden Heroja Sovjetskog Saveza dobija 23. novembra 1984. godine, u obrazloženju je navedeno: „Za najveće rezulate, pri minimalnim gubicima.“

Aleksandar Salujanov u Avganistanskom ratu

Iz lične arhive A. Salujanova

O podvizima generala Salujanova na granici sa Pakistanom, najužarenijoj tački Avganistanskog rata odakle su CIA i ostale zapadne službe oružjem i vojnom opremom snadbevale mudžahedine – preteče današnjih Talibana, danas se pričaju legende. „Dostojnih komandanata imamo mnogo, ali samo o jednom legenda kruži u svim jedinicima. Tokom dve i po godine komandovanja bataljonom u Avganistanu, jedinice Salujanova izgubile su svega nekoliko vojnika. Sportskim žargonom rečeno, to predstavlja apsolutni rekord u svim lokalnim ratovima i sukobima, koje je naša zemlja vodila tokom proteklih decenija. Tokom operacije Poghman, on je bio ranjen u ruku i u butinu, ali nije napuštao bitku do njenog okončanja, punih 4 sata“, stoji u tekstu časopisa „Ruski dom“ iz 2003. godine.

Aleksandar Salujanov u Avganistanskom ratu

Iz lične arhive A. Salujanova

Jednice kojim je komandovao general Salujanov poštovali su i protivnici. General Špuner,  nekadašnji oficir britanskog SAS-a izjavio je: „Vreme kada je SSSR upravljao Avganistanom 80% stanovnika ove zemlja smatra zlatnim godinama. To kako su Rusi ratovali na planinama Avganistana, to je fantastika, mi tako nikada nećemo biti u stanju“. 

General Salujanov živi u Moskvi i obavlja dužnost zamenika predsednika Asocijacije Heroja Rusije. U ovom svojstvu se general Salujanov  tokom svoje posete Crnoj Gori sreo i sa predstavnicima Organizacije boraca NOR-a grada Tivta. Kako saopštava crnogorski dnevnik Vijesti, istaknuto je obostrano zadovoljstvo zbog podizanja spomenika maršalu Žukovu u Crnoj Gori, a ruski general je tom prilikom poručio: „Antifašizam predstavlja najznačajniju tekovinu savremene Evrope i Organizacija boraca NOR-a u svojim aktivnostima će imati njegovu podršku“.

Susret sa predstavnicima veterana 63. padobranske brigade i organizacije boraca NOR-a u Tivtu

Igor Damjanović

Aleksandar Petrovič ne govori samo o ličnom iskustvu, nego i rado iznosi  zanimljive stavove o istoriji Rusije. Na primer da je Komunistička partija korenito reformisana, Sovjetski Savez bi očuvao šanse za opstanak... Ili da Zapad ne može oprostiti Staljinu da je uprkos svim okolnostima izgradio najmoćniju državu svog vremena, pa ga zato toliko mrzi i kleveće. Pitali smo ga i za ono što se dogodilo u Srbiji 1999.

Prijem kod vladike Joanikija u Nikšiću

Igor Damjanović

Beograd ste posetili u najvećem iskušenju za naš narod posle Drugog svetskog rata, tokom NATO agresije na SRJ. Kakva su vaša sećanja na ova teška vremena za naše narode?

Aleksandar Salujanov: To što se 1999. godine dogodilo podneli smo veoma teško. Moj veliki prijatelj, nažalost pokojni Vjačeslav Klikov, veliki naš vajar i autor mnogih poznatih spomenika, uključujući i onaj maršalu Žukovu na Crvenom Trgu, ja i komandant VDV-a (Vazdušno desantne vojske Armije Ruske Federacije) general-pukovnik Georgij Špak, odlučili smo da Vaskrs 1999. dočekamo u bombardovanom Beogradu i tako se simbolično solidarišemo sa srbskim narodom. U to vreme obavljao sam dužnost specijalnog savetnika komandanta VDV-a.

Impresionirao nas je patrijarh Pavle, koji je u Hram Svetog Arhangela Mihaila došao trolejbusom. On je bio jednostavan svojom veličinom. Takođe mi se čini da je i vladika Joanikije sa kojim sam imao čast da se ovde sretnem, slikovito rečeno jedan isti kagor (liturgijsko vino u Ruskoj pravoslavnoj crkvi) sa pokojnim patrijarhom Pavlom. U vaskršnjoj noći Amerikanci su planirali da izvedu masovan napad. Međutim nebo je voljom Božijom bilo pokriveno gustim oblacima i većinu planiranih udara ipak nisu realizovali, tako da je izostalo ponavljanje krvavog Vaskrsa 1944, kada su Amerikanci takođe bombardovali Beograd.

Dodela ordena Veterana 63. padobranske brigade u Moskvi generalu Špaku (treći sleva), maj 2017

Iz lične arhive A. Salujanova

Rusija i Srbija imaju zajedničku budućnost

Kakva je vaša prognoza odonosa Rusije i Srbije u budućnosti?

Aleksandar Salujanov: Veoma nam je drago što Srbija nije stupila u NATO pakt i što srbska vlada čvrsto stoji na kursu vojne neutralnosti. Mene kao bivšeg vojnika veoma raduje što postoji intezivna vojna saradnja Srbije i Rusije, trenutno su aktuelne zajedničke vojne vežbe desantnih snaga Srbije, Belorusije i Rusije. Zapad na ovo naravno ne gleda blagonaklono, ali oni ne mogu uraditi ništa da našu saradnju spreče. Nadam se da će naši odnosi u budućnosti biti odlični, a saradnja i prijateljstvo sve čvršće i čvršće.

Mi smo narodi jedne, pravoslavne vere, to je važan kohezioni faktor. Srbija je takođe jedna od retkih država koja nikada nije izdala Rusiju i mi to veoma cenimo. Verujem da je pred nama svetla budućnost i siguran sam da sile sa Zapade neće uspeti da naše odnose naruše.

Igor Damjanović,
Russia beyond