Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 05.10.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 04.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 05.10.

Kijevske snage 48 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 48 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 17 naseljenih mesta Republike.

Kijevske snage su danas ponovo otvarale vatru na Južnodonbaski vodovod. Informacija o eventualnim žrtvama nema.

Predstavnici zajedničkog Centra za kontrolu i koordinaciju primirja našli su se pod vatrom ukrajinskih snaga u naselju Bezimenioe na jugu DNR. U njihovoj neposrednoj blizini eksplodirala su dva projektila.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana devet puta napale pozicije Narodne milicije u području Slavjanoserbska, kao i naselja Kalinovo, Horošoe,Smeloe, Krasni Liman i Kalinovka.



Jutros oko 08:00 kijevske snage su otvarale vatru na Južnodonbaski vodovod u selu Vasiljevka kod Jasinovate.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 05.10.

Vrhovna rada Ukrajine odložila o Donbasu  - Vrhovna rada Ukrajine odložila je razmatranje nacrta zakona o reintegraciji Donbasa i produženju specijalnog statusa regiona na još godinu dana, jer je opozicija blokirala govornicu u sali za sednice.

Vrhovna rada je planirala da razmotri nacrte zakona koje je predsednik Petro Porošenko predao na razmatranje i označio kao hitne, ali predstavnici opozicionih stranaka imali su primedbe na dokumente. Konkretno, oni su zahtevali da se iz zakona o reintegraciji Donbasa povuče spominjanje Minskih sporazuma, zbog čega su blokirali govornicu i predsedništvo Rade. Ostali poslanici pokušali su da ih spreče i u sali je došlo do koškanja.

Predsedavajući Parlamenta Andrej Parubij izjavio je da su lideri poslanički grupa održali sastanak i odlučili da iz zakona uklone tačke koje se odnose na Minske sporazume. Posle toga je govornica trebalo da bude deblokirana, rekao je on.

„Međutim, govornica je i dalje blokirana… U vezi sa situacijom koja se razvila, nastavićemo razmatranje tog zakona, ali danas, u četvrtak, objavljujem da je sednica Vrhovne rade završena“, rekao je on.

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksandar Turčinov, koji je izlagao nacrt zakona, neuspešno glasanje nazvao je promišljenom provokacijom.

„Nema nikakvog opravdanja za blokiranje govornice i prekid glasanja koje je Rusiju trebalo da označi kao agresora“, rekao je on.

Predstavnica ukrajinskog predsednika Petra Porošenka u Radi Irina Lucenko izjavila je za televiziju „112 Ukrajina“ da će razmatranje nacrta zakona biti nastavljeno sutra. Prema njenim rečima, do sada su uspele da govore samo predstavnici tri poslaničke grupe, a predstavnici Bloka Petra Porošenka, Radikalne partije i drugih poslaničkih grupa tek treba da iznesu svoj stav. Predsednik već drži sastanak sa svojom poslaničkom grupom povodom prekinutog glasanja.

Kremlj je saopštio da je definisanje Rusije kao „zemlje-agresora“ u suprotnosti sa stvarnim stanjem stvari na jugoistoku Ukrajine, gde Rusija nije strana u sukobu.

Komitet Vrhovne rade preporučio da se usvoji zakon o reintegraciji Donbasa  - Komitet Vrhovne rade za pitanja nacionalne bezbednosti i odbrane preporučio je da se usvoji zakon o reintegraciji Donbasa u prvom čitanju i da u njega budu uneti amandmani, bez pominjanja Minskog sporazuma.

U sadašnjoj verziji zakon određuje prioritet Minskog sporazuma u rešavanju konflikta na istoku zemlje.

Uoči glasanja Komiteta, poslanik Andrej Levus je predložio da se umesto Minskog sporazuma pomene rezolucija SB UN u kojoj se podržava Minski sporazum. Levus smatra da pominjanje Minskog sporazuma nije korektno, jer ga nije ratifikovala Rada i nema zakonsku težinu.

Većina članova Komiteta je glasala za ovu odluku. Troje je bilo uzdržano, dok je jedan bio protiv. Predsednik Komiteta Sergej Pašinski uverio je da „Blok Petra Porošenka“ i „Narodni front“ podržavaju ovaj dokument.

Moskva: Nastavlja se diskriminacija i represija nad ruskim novinarima u Ukrajini  - Nastavlja se diskriminacija i represija nad ruskim novinarima u Ukrajini, prokomentarisalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije situaciju sa novinarom televizije NTV Vjačeslavom Nemiševim, koji je proteran iz Ukrajine.

„Sistematska gruba kršenja prava ruskih medija i njihova apsurdnost, kao i pojačano proganjanje nezavisnih lokalnih novinara, pokazuje da Kijev smatra objektivnu predaju informacija realnom pretnjom režimu, a ne zalogom demokratskog društva“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Resor poziva međunarodne strukture, između ostalog predstavnike OEBS-a, da daju ocenu kršenja prava ruskih novinara od strane zvaničnog Kijeva u kontekstu slobode medija.

„Želeli bismo da ’stare evropske demokratije‘ ne ostanu po strani već upute pravične i potrebne kritike na akcije njihovih mlađih partnera“, dodalo je Ministarstvo inostranih poslova.

Novinar NTV Vjačeslav Nemišev uhapšen je juče u Kijevu. Nakon ispitivanja proteran je u Rusiju.

Beograd domaćin sastanaka Surkova i Volkera o situaciji u Donbasu  - Specijalni izaslanik SAD za okončanje sukoba u Donbasu Kurt Volker i pomoćnik Kremlja Vladislav Surkov sastaće se 7. oktobra u Beogradu, saopštio Volker putem društvene mreže "Tviter".

Will meet Russian counterpart Oct 7 in Belgrade to discuss how to catalyze Minsk implementation and restore Ukraine's territorial integrity.

— Kurt Volker (@SpecRepUkraine) October 4, 2017

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov prokomentarisao je predstojeće pregovore Surkova i Volkera.

„Pregovori nemaju za cilj neki konkretan rezultat. To je proces sinhronizacije pozicija i razmene informacija, što se kaže, iz prve ruke“, rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, bez obzira na to što SAD ne učestvuje u pregovorima u „normandijskom formatu“, Vašingtonu je „važno da dobije informacije iz prve ruke od zemalja koje učestvuju u Minskom formatu“.

Sastanak Volkera i Surkova treba da bude održan u srbskoj prestonici 7. oktobra.

Pušilin: Kijev bira rat  - Usvajanje zakona o reintegraciji Donbasa će značiti da Kijev bira rat, rekao je predstavnik Donjecke Narodne Republike u kontakt grupi za rešavanje krize u Ukrajini Denis Pušilin.

„Ovaj zakon je u potpunoj suprotnosti sa Minskim sporazumom i blokira pregovarački proces“, navodi se u saopštenju Pušilina.

On smatra da davanje predsedniku Ukrajine prava da upotrebi oružane snage u Donbasu dodatno razdvaja DNR i LNR od Kijeva.

Pušilin je, takođe, istakao da kijevske vlasti jednostrano priznaju agresiju strane države uprkos stavu Saveta bezbednosti UN.

„Iako samo ovo telo ima pravo da utvrđuje agresiju. U vezi sa tim, o razmatranju i usklađivanju odredaba ovog nacrta sa predstavnicima republika, kao što je predviđeno Kompleksom mera, ne može da se govori“, rekao je on.

„Rusija zemlja-agresor koja je privremeno okupirala deo ukrajinske teritorije”  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko uveo je u Vrhovnu radu nacrt zakona o reintegraciji Donbasa. Odgovarajući dokument objavljen je na zvaničnoj internet stranici ukrajinskog parlamenta.

Predsednik je nacrt zakona nazvao „hitnim“ i predao ga rukovodstvu parlamenta.

U dokumentu se Rusija naziva „zemljom-agresorom“ koja je „privremeno okupirala“ deo ukrajinske teritorije pomoću redovne vojske. Takođe se tvrdi da je Moskva „podržavala terorizam u Ukrajini“.

Nacrt zakona predviđa mogućnost uvođenja ratnog stanja na određenim teritorijama na jugoistoku Ukrajine. Osim toga, on daje predsedniku pravo da koristi vojsku u Donbasu.

Oslobađanje regiona se u dokumentu naziva „ciljem državne politike“.

Parlament mora novi zakon da usvoji u najskorije vreme — do 18. novembra, dok ne istekne rok važenja zakona o posebnom poretku lokalne samouprave u određenim okruzima Donbasa, koji nikad nije bio primenjen.

Komentarišući nacrt zakona o reintegraciji Donbasa, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da on treba da bude u skladu sa Minskim sporazumom.

„Naši stručnjaci će morati da ga prouče (nacrt zakona) u kontekstu poštovanja Minskog sporazuma. Čini nam se, a to nije samo stav Rusije već i svetske zajednice, da odgovarajući dokumenti koji se odnose na budućnost Donbasa — Donjecka i Luganska, treba da budu u skladu sa Minskim sporazumom“, istakla je Zaharova.

„Mi ćemo procenu dati na ekspertskom nivou kada proučimo ovaj dokument“, dodala je ona.

Ranije je predsedavajući međunarodnog odbora Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov istakao da Kijev nema nikakve dokaze o agresiji Rusije, a kada nema dokaza — „neophodno je donositi zakone“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je definisanje Rusije kao „zemlje-agresora“ u suprotnosti sa stvarnim stanjem stvari na jugoistoku Ukrajine, gde Rusija nije strana u sukobu.

Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da nema veze sa događajima u Donbasu, već je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.potencijal obuzdavanja bude efikasan“, istakao je Hodžiz.

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima