Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.10.

14.10.2017. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Karta situacije na frontu za 11.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.10.

Kijevske snage 24 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 24 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 13 naseljenih mesta Republike.Tokom napada poginuo je jedan vojnik DNR.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana osam puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo, Frunze,Kalinovka, Dolgoe, Prišib i Znamenka.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.10.

Zaharova: Materijali koje objavljuju ukrajinski mediji su propaganda - Materijali koje objavljuju ukrajinski mediji su propaganda, i kako joj ne biste podlegli, potrebno je da imate jak imunitet, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

„Oni (ukrajinski mediji) mogu da se razumeju samo sa jedne tačke gledišta — oni žive u stvarnosti koju su sami stvorili. To je paralelna stvarnost, i to se može razumeti. S obzirom na količinu propagande koja se širi teritorijom Ukrajine, ne znam koliko morate da imate jak imunitet kako ne biste podlegli“, rekla je Zaharova na pres-konferenciji na Krimu.

Kao primer ona je navela da je videla „neki tamo blog“ u kojem se „u veoma ozbiljnoj diskusiji“ govorilo da je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu „bio rođendan i niko mu nije čestitao“.

Peskov: Sa pravne strane nema govora ni o kakvoj aneksiji Krima - Izjave češkog predsednika Miloša Zemana o mogućnostima nadoknade koju bi Ukrajina mogla da dobije za Krim od Rusije Moskva ocenjuje kao deo panevropske rasprave, izjavio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Reč je o unutarevropskoj debati. Mi, naravno, veoma poštujemo autoritativnog evropskog političara Zemana, koji, kao što znate, ima dugotrajne dobre odnose sa predsednikom Putinom. To je prvo. Drugo, da, posmatramo unutarevropsku diskusiju koja se vodi u vezi sa tim, i u tom smislu smo obratili pažnju na nedavnu izjavu predsednika Zemana“, rekao je Peskov.

Peskov je dodao da ne može biti ni reči o nekoj kompenzaciji Ukrajini za Krim.

„Istovremeno, ovde treba reći da sa pravne strane nema govora ni o kakvoj aneksiji. Ovo je netačno i, shodno tome, ne može se govoriti ni o kakvoj kompenzaciji. Jer je legitimni organ Krima, Vrhovni savet, odlučio da izađe iz Ukrajine zbog državnog prevrata koji se dogodio i zbog pretnje od ekstremizma koji se razvijao zbog ovog puča, a delimično se, nažalost, razvija i do danas“, istakao je Peskov.

„Nakon toga doneta je odluka o pridruživanju Ruskoj Federaciji, koju je Rusija usvojila. Dakle, sama formulacija da se takve akcije mogu rešiti nekom vrstom otkupa, s naše tačke gledišta, naravno, nisu sasvim tačne. Preciznije, potpuno su pogrešne“, dodao je on.

Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je u utorak da bi pokušaji da se Krim vrati Ukrajini doveli do rata u Evropi, ali da bi Kijev mogao da proba da dobije od Rusije kompenzaciju za poluostrvo. On je istakao da je ujedinjenje Krima sa Rusijom svršena stvar i da smatra da bi u slučaju dijaloga Kijeva i Moskve trebalo razmisliti o kompenzaciji za Krim.

Zemanova izjava izazvala je bes zvaničnih organa i određenih ukrajinskih političara. Osim toga, članovi gornjeg doma češkog parlamenta su u svojoj rezoluciji nazvali Zemanove reči „legitimizacijom agresije“ i pozvali predsednika da poštuje spoljnu politiku svoje zemlje.

Komentarišući koliko je važno za Kremlj da Ukrajina prizna ujedinjenje Krima, Peskov je odgovorio: „Nadamo se da će s vremenom doći do priznanja, da će se ispoštovati volja milionskog stanovništva poluostrva, a takođe se nadamo i očekujemo da će doći do normalizacije rusko-ukrajinskih odnosa“.

Kijev traži od PSSE da tuži Rusiju zbog neplaćanja - Ukrajinska delegacija na sastanku biroa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) zatražila je od generalnog sekretara organizacije Torbjorna Jaglanda da tuži Rusiju, saopštio je predsednik ukrajinske delegacije u PS SE Vladimir Arjev.

„Na današnjem Birou PS SE od Jaglanda je zatražen oštar stav na pregovorima u Moskvi i uopšte da se Rusija tuži zbog neplaćanja doprinosa“, napisao je Arjev na svojoj Fejsbuk stranici.

On je ranije izjavio da će Ukrajina pokušati da spreči vraćanje ovlašćenja ruskoj delegaciji u PS SE.

Rusija od 2016. godine ne šalje dokumente neophodne za akreditaciju svoje delegacije u PS SE, jer je 2014. i 2015. godine ruskim parlamentarcima oduzeto pravo glasa na sednicama i mogućnost da učestvuju u radu statutarnih tela Skupštine zbog njihovog stava o Krimu. Letos je Rusija obustavila uplatu dela doprinosa u budžet Saveta Evrope do potpunog vraćanja ovlašćenja nacionalnoj delegaciji. Moskva nastavlja da ispunjava svoje obaveze, preuzete ranije prema konvencijama Saveta.

Zeman neće da se izvini Ukrajin - Predsednik Češke Miloš Zeman odbio je da se izvini Ukrajini za to što je za aneksiju Krima rekao da je "svršen čin", jer je to njegovo, a ne mišljenje Češke.

Miloš Zeman je naveo da bi on, iako smatra da je aneksija Krima bila nelegitimna, tom izjavom samo "konstatovao činjenično stanje" da "Krim drže Rusi i nijedna ruska vlada ga vratiti neće".

"Vi znate da sam ja nekoliko puta ankesiju Krima nazvao kršenjem prava. Isto kao što znate da sam za sankcije protiv Rusije rekao da su opravdane, ali neefikasne. Meni može deset puta da bude žao aneksije Krima. Ali ono što je suština jeste da Krim drže Rusi, a ja ne mogu da zamislim nijednu rusku vladu – ne mora da bude Putin, koja bi se Krima odrekla", rekao je Zeman u redovnom nedeljnom intervjuu za češku privatnu televiziju Barandov.

Predsednik Češke je povodom svoje izjave na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u utorak u Strazburu rekao da su mu poznati argumenti obe strane o Krimu.

"Znam da se Ukrajina 1992. godine, da li u Budimpešti ili u Bukureštu, odrekla nuklearnog oružja u zamenu za garancije svog teritorijalnog integriteta, a garant je bila i Rusija. Rusija je pogazila svoju vlastitu obavezu. Istorijski argument je da je vekovima Krim pripadao Rusiji. Hruščov je posle poklonio Krim Ukrajini što je pomalo komično. Rusi koriste kao argument pravno tumačenje da je referendum bio pravno obavezujući i da je Krim nešto poput Kosova", naveo je Zeman.

Češki predsednik je naglasio da je u Savetu Evrope izneo samo svoj, lični stav, da bi Rusija i Ukrajina trebalo da dođu do nekog kompromisa, i da je zato predložio, kada Krim već faktički drže Rusi, da isplate Ukrajini kompenzaciju – novčanu ili u nafti ili gasu.

"A znate li definiciju kompromisa? Dobar kompromis je kada obe strane odu od pregovaračkog stola blede od besa", rekao je Zeman.

Najavu Ukrajine da će od Češke tražiti izvinjenje zbog njegove izjave, Zeman je odbio.

"Mogla bi da traži izvinjenje, da nije u pitanju moj lični stav. U ovom slučaju, mogla bi da traži izvinjenje od mene lično, ne od Češke ili češke vlade, jer to je bilo moje lično mišljenje, a ja bih odbio, zato što se ne izvinjavam za svoje lične stavove", naveo je češki predsednik.

Dodao je da bi političari trebalo i inače da jasno i oštro iznose mišljenje, i da izađu iz magle političke korektnosti, zato što frazama neće reći ništa.

Od izjave predsednika Zemana da je ankesija Krima svršen čin i da bi pokušaj da se to polustrvo vrati Ukrajini, izazvao veliki, evropski rat, te da bi bilo dobro da Rusija isplati odštetu za anektirano polustrovo, distancirali su se i češka vlada i Senat češkog parlamenta.

Uz Ukrajinu, iz koje su zvaničnici poručili Zemanu da ako želi neke teritorije da prodaje Rusima, neka im proda Prag ili Karlove Vari, Zemanovo označavanje aneksije Krima kao svršen čin izazvalo je veliki skandal i u njegovoj Češkoj.

Većina političara i vlasti i opozicije upozorila je Zemana da takve izjave ne bi smeo sebi da dozvoli šef države s takvim istorijskim iskustvom komadanja, kakvo ima Češka kojoj je Hitlerova Nemačka nakon sporazuma u Minhenu 1938. godine anektirala Sudete, a sovjetski vojnici na čelu snaga Varšavskog pakta 1968. godine upali u Čehoslovačku i defakto je okupirali na više od dve decenije.

Neki češki zvaničnici zapretili su predsedniku da će, ako ovako nastavi sa kontroverznim izjavama, pokrenuti ustavni mehanizam da parlament Zemana proglasi nesposobnim da obavlja tu funkciju i da će negove nadležnosti biti poverene premijeru.

Kijev: Turska zatvorila svoje luke za brodove sa Krima - Brodovima koje dolaze sa Krima zabranjeno je da uplovljavaju u turske luke, tvrdi portparol generalnog tužioca Ukrajine Larisa Sargan.

Rukovodstvo Privredne komore za plovidbu Turske poslalo je svim subjektima koji se bave morskim prevozom i lučkim biznisom pismo u kojem se navodi:

„Brodovi koji dolaze iz regiona Krima i njegovih luka ne puštaju se u našu zemlju, niti se daju odobrenja za isplovljavanje iz naših luka ka tom regionu.“

Saganova je na svojoj stranici na Fejsbuku objavila kopiju dokumenta.

Osim toga, Turska uvodi oštri sistem kontrole, koji podrazumeva traženje na uvid dokumenata za isplovljavanje broda iz poslednje luke i brodskih dnevnika o isplovljavanju iz poslednje luke.

„Vrši se kontrola korišćenja uz pomoć svih dostupnih sistema i otvorenih resursa za proveravanje da li su brodovi stigli u navedenu luku“, navodi se u pismu.

Intervju sa majorom Narodne vojske DNR Dejanom Berićem