Letonija odobrila nacrt zakona o dodeli nacistima status ratnih veterana

Letonski parlament je u drugom čitanju odobrio nacrt zakona o dodeli statusa učesnika Drugog svetskog rata veteranima koji su se borili sa obe strane fronta, saopštio je za RIA Novosti prezidijum parlamenta.

U komentaru se navodi da je cilj ovog koraka priznavanje zasluga letonskih građana koji su učestvovali u ovom sukobu, bez obzira na to za koga su se borili: nacističku Nemačku i njene saveznike ili SSSR.

„Planira se da se kao učesnici Drugog svetskog rata priznaju oni koji su na dan 17. juna 1940. godine bili državljani Letonije ili su zakonski došli u stalno mesto boravka u republici“, rekli su u prezidijumu.

Status učesnika Drugog svetskog rata biće odbijen predstavnicima nacionalsocijalističke partije nacističke Nemačke, njenih paravojnih struktura, tajne policije i službi bezbednosti. Ovo se odnosi i na one koji su osuđeni za zločine protiv čovečnosti, kao i agente KGB SSSR-a i LSSR. Međutim, to se ne odnosi na one koji su tokom sovjetskog perioda radili na administrativno-ekonomskim poslovima i funkcijama vezanih za planiranje i finansije.

Parlament još mora da razmotri ovaj zakon u trećem čitanju.

U Letoniji živi nekoliko hiljada učesnika Drugog svetskog rata koji su se borili sa strane Crvene armije i sa strane letonske legije Vafen SS.

Letonsku SS legiju stvorila je komanda nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata na području okupirane Letonije od dve grenadirske divizije. Rajhsforer SS Henrih Himler je 24. marta 1943. izdao naređenje kojim se precizira koncept „letonske legije“ kao opšte definicije za Letonce koji služe u svim letonskim vojnim formacijama Vafen SS, uključujući policijske bataljone. Ukupno je u redovima letonske legije bilo oko 150 hiljada vojnika.

Svake godine 16. marta u Rigi se održava šetnja bivših učesnika letonske SS legije i njihovih pristalica. U događaju koji izaziva nezadovoljstvo i ogorčenje antifašističkih organizacija širom sveta, obično učestvuje nekoliko stotina ljudi.