Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 30.11.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 30.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 30.11.



Stanje na frontu - .



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 30.11.

Lavrov: Vašington rešava zadatke svoje antiruske politike na račun evropskih zemalja - 
Taktika tima američkog predsednika Donalda Trampa malo se razlikuje od politike administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Prema njegovim rečima, mnoge konkretne akcije sadašnjih vlasti SAD imaju inertnu prirodu.

„Štaviše, uz dodavanje antiruskog lobija u Vašingtonu u različitim oblastima se preduzimaju svi novi neprijateljski koraci“, rekao je Lavrov u intervjuu za italijanski list „Libero“.

On je naglasio da se proširuju jednostrane sankcije, sprovode globalni protivraketni planovi i povećava vojni kontingent NATO-a i SAD u blizini ruske granice.

Prema njegovim rečima, na talasu rusofobne histerije usvojen je zakon „O borbi protiv protivnika Amerike posredstvom sankcija“.

„Neviđeni napadi bili su zatvaranje Konzulata Rusije u San Francisku i oduzimanja pet diplomatskih objekata koji su naša državna imovina“, zaključio je ministar.

Ruski ministar je dodao da Vašington rešava zadatke svoje antiruske politike na račun evropskih zemalja.

„Sada je jasno da su sankcije briselskih birokrata po instrukcijama iz Vašingtona kao bumerang pogodile nacionalne evropske proizvođače. Oni su izgubili deo svojih položaja na ruskom tržištu i nastavljaju da imaju značajne gubitke. Amerika nije pretrpela nikakvu štetu, jer je naš promet sa njom mizeran. Ispostavlja se da svoje antiruske zadatke u američkom establišmentu žele da se realizuju na račun Evropljana i rukama Evropljana“, naglasio je Lavrov.

Rusija je otvorena za konstruktivan rad sa SAD po svim pitanjima, ali će na neprijateljske korake odgovarati po principu reciprociteta, rekao je on.

Rusija se nada da će se zdrav razum u skoroj budućnosti vratiti u Vašington, dodao je ruski šef diplomatije.

„Zbog toga je za sada teško očekivati bilo kakve pozitivne korake od Vašingtona. Zbog divljanja rusofobije preko okeana potencijal za saradnju u svetskim i bilateralnim pitanjima u značajnoj meri ostaje neiskorišćen“, istakao je Lavrov.

Što se tiče saradnje sa Evropskom unijom, Rusija će je razvijati onim tempom za koji su spremni evropski partneri.

„Nadamo se da će strukture Evropske unije pronaći u sebi snagu da napuste izgradnju ruske politike po principu ’najmanjeg zajedničkog imenitelja‘ i da prestanu da budu na povocu malobrojne, ali izuzetno agresivne grupe rusofoba unutar EU. Sa svoje strane, mi ćemo razvijati saradnju onim tempom za koji evropski partneri budu spremni“, kazao je Lavrov.

Lavrov: Tema Krima zatvorena je jednom za svagda - Krim će ostati deo Rusije, to pitanje je zatvoreno jednom za svagda, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu za italijanski list „Libero“.

„Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, ta tema je zatvorena jednom za svagda“, rekao je Lavrov odgovarajući na pitanje da li će Krim zauvek ostati u Rusiji.

„Podsetiću vas da se radi o slobodnoj, demokratskoj volji stanovnika Krima, koji su doneli svestan izbor u korist mira i prosperiteta. Ovaj oblik ostvarivanja prava na samoopredeljenje bio je jedini mogući način da se zaštite vitalni interesi naroda pred divljanjem nacionalističko-radikalnih elemenata u Ukrajini koji su na vlast došli nakon državnog udara koji su izveli u februaru 2014. godine“, istakao je Lavrov.

„Danas je očigledno da je volja stanovnika poluostrva, izražena na referendumu, omogućila da se izbegnu užasi građanskog rata — ono što više od tri godine kijevske vlasti prave u Donbasu“, dodao je ministar.

Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Kijev neće zaustaviti izgradnju mosta - Zamenik premijera krimske Vlade, ministar za unutrašnju politiku, informisanje i komunikacije Dmitrij Polonski komentarisao je poziv Kijeva da se uvedu nove sankcije Rusiji kako se ne bi dozvolio završetak izgradnje Krimskog mosta.

„Naši ’ukrajinski partneri‘ sve vreme pokušavaju da rade ono što ne mogu. Da li mogu da zaustave dolazak zime, da zaustave kretanje Zemlje oko Sunca? Ne. Isto tako ne mogu da zaustave Rusiju u svojim pravednim namerama vezanim za činjenicu da ona poboljšava svoju infrastrukturu i Krimskim mostom povezuje rusko kopno sa ruskim poluostrvom“, rekao je Polonski.

On je naglasio da „ni takve izjave niti eventualne odluke donete na osnovu ovih izjava neće zaustaviti izgradnju“.

„To su samo neosnovani pokušaji da podsete na sebe, na svoje izmišljeno pravo na republiku i stanovnike koji je naseljavaju“, objasnio je Polonski.

Ranije je ministar za infrastrukturu Ukrajine Volodimir Omeljan izjavio da izgradnju Krimskog mosta treba zaustaviti.

„Nelegalna izgradnja Kerčkog mosta mora se hitno zaustaviti, a to je moguće samo pod pritiskom međunarodnih partnera Ukrajine i dodatnih sankcija Rusiji“, navodi se u saopštenju na sajtu Ministarstva za infrastrukturu Ukrajine.

Pruga oko Ukrajine u punom kapacitetu do kraja godine - Železnička pruga koja zaobilazi Ukrajinu proradiće u punom kapacitetu do kraja godine, saopštio je ministar saobraćaja Rusije Maksim Sokolov.

„U potpunosti ćemo preneti saobraćanje vozova u skladu sa regulatornim rasporedom“, rekao je Sokolov na III železničkom kongresu.

Prema njegovim rečima, radi se o 62 para putničkih i 30 parova teretnih vozova.

Dvosmerna električna pruga počela je da se gradi na delu Žuravka-Milerovo nakon pogoršavanja odnosa sa Ukrajinom 2014. godine. Građevinski radovi završeni su u avgustu 2017. godine.

U septembru su prugom počeli da saobraćaju teretni vozovi, a u novembru - putnički vozovi koji su išli bez zaustavljanja duž stare linije.

Direktor Ruskih železnica za putnički prevoz Dmitrij Pegov rekao je novinarima krajem septembra da će na obilaznici oko Ukrajine putnički vozovi početi da saobraćaju u dve faze. Konkretno, u prvoj će se preusmeriti oni vozovi koji nisu imali međustanice na staroj liniji, a zatim i ostali.

Rusija dobila poziv za zasedanje PSSE - Savet federacije Rusije dobio je Savet federacije Rusije dobio je poziv na zasedanj predsedničkog odbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE), trenutno se raspravlja o mogućem sastavu delegacije, izjavio je predsedavajući međunarodnog odbora Gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov.

„Dobili smo poziv na sastanak predsedničkog odbora PS SE i sada raspravljamo o mogućem sastavu delegacije“, rekao je parlamentarac.

Rusija od 2016. godine ne šalje dokumente neophodne za akreditaciju svoje delegacije u PS SE, jer je 2014. i 2015. godine ruskim parlamentarcima oduzeto pravo glasa na sednicama i mogućnost da učestvuju u radu statutarnih tela Skupštine zbog njihovog stava o Krimu. Letos je Rusija obustavila uplatu dela doprinosa u budžet Saveta Evrope do potpunog vraćanja ovlašćenja nacionalnoj delegaciji. Moskva nastavlja da ispunjava svoje obaveze preuzete ranije prema konvencijama Saveta.
Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima