Srbija namerava svake godine da na Uneskovu listu upiše po jedan element svog kulturnog nasleđa

Nakon upisa „Slave“ i „Kola“ na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, Srbija namerava svake godine da upiše po jedan element svog kulturnog nasleđa na tu listu, a u razmatranju su frulaška praksa, Vukov sabor i zlakuska grnčarija, rekao je predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Danijel Sinani.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ministar zaštite životne sredine i predsednik Skupštine saveza kulturno-umetničkih društava Srbije Goran Trivan, v. d. direktora Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić Popović i članovi tima za izradu nominacije „Kola“, složili su se oko značaja upisa tog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je prepoznata i priznata njegova vrednost.

Ministar Vukosavljević je na konferenciji za novinare u Etnografskom muzeju naglasio da Srbija ima šta da ponudi svetskom kulturnom nasleđu i da je za narednu godinu u planu pevanje uz gusle.

On je ocenio da je upisom „Kola“ na Uneskovu listu Srbija obogatila svetsku kulturnu baštinu i dodao je da to predstavlja podstrek da se nastavi sa čuvanjem i negovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa i da se ojača amaterizam u Srbiji, primetivši da kulturno nasleđe ima i veliki turistički potencijal.

Ministar Trivan je u ime kulturno-umetničkih društava iz čitave Srbije upis kola na Uneskovu listu nazvao planetarnim događajem i naglasio da su KUD-ovi sačuvali tu bogatu tradiciju i kao takvi čine suštinski deo kulture srbskog naroda.

„Moderno vreme je donelo čitav niz vrednosti, koje su zapravo ’nevrednosti‘, a kolo je kao paradigma kulture i umetnosti neponovljivo i nešto što izaziva pažnju širom sveta gde je cenjenije nego u Srbiji“, istakao je Trivan, dodavši da moramo da počnemo da cenimo svoju tradiciju koja je „najlepša na svetu“.

Predlagači elementa kola za Uneskovu listu su Fakultet muzičke umetnosti, Centar za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije (CIOTIS) i ansambl „Kolo“.

Etnomuzikolog i profesor na Fakultetu muzičke umetnosti Selena Rakočević objasnila je da nominacija podrazumeva grupu narodnih igara koji imaju isti obrazac pokreta (iste korake) — izvode se desno, zatim sledi igranje u mestu, pa levo i potom igranje u mestu.

Ona je rekla da je kolo tek poslednjih decenija poprimilo značaj koji danas ima i pomenula je „Moravac“, „Kukunješ“, „Žikino kolo“, „Moravsko kolo“, dok poslednjih decenija dominira „Užičko kolo“.

„Budući da je kolo prisutno na svim svetkovinama, masovnim i porodičnim, ono je nesumnjivo poprimilo prepoznatljivu funkciju srbskog nacionalnog identiteta i zbog toga se u narodu naziva ’srbskim kolom‘, kolokvijalno ’kolcem‘ ili jednostavno ’kolo‘“, rekla je Rakočevićeva, dodavši da nominacija ne podrazumeva „Vlaško kolo", „Čačak“, „Bugarku“, „Malo“ ili „Veliko kolo“ sa teritorije Vojvodine.

Ona je ukazala na značenje koje kolo ima danas u Srbiji, čega, smatra, nismo dovoljno svesni.

„Kolo ima veliki saborni potencijal za sve žitelje Srbije. Izvođenje kola je paradigma jednakosti, koja je bazirana na poštovanju uzajamnih različitosti, jer u kolu smo svi jednaki i dok igramo kolo prevazilaze se sve granice, etničke distance, konfesionalne i religiozne razlike među nama, statusne, socijalne, ekonomske, profesionalne, rodne, starosne razlike. Držanjem za ruke, kroz igranje kola, ostvarujemo zajedništvo“, pojasnila je Rakočevićeva.

Direktor ansambla „Kolo“ Vladimir Dekić je rekao da od prve koreografije Olge Skovran iz 1948. godine, pa do danas, taj ansambl ima kolo na svom repertoaru.

Do danas je urađeno devet koreografija sa tim elementom i „Kolo“ na svakom koncertu u Srbiji i svetu izvodi jednu od tih koreografija.

Tanjug