37650 metara iznad zemlje i druge zanimljivosti iz života zmaja-aviona MiG-25

MiG-25 je prvi put poleteo 1964. godine i dugo je diktirao modu u lovačkoj avijaciji. Predstavljamo vam najinteresantnije činjenice o lovcu-presretaču koji je primoravao američki Kongres na vanredna zasedanja, ali koji se nikada nije sukobio sa svojim glavnim suparnicima.

Bitka sa valkirama

Trebalo je da MiG-25 (Foxbat po klasifikaciji NATO-a) bude odgovor na hipotetičku opasnost od strane američkog nadzvučnog bombardera B-58 i njegovih modernizovanih naslednika, koji su bili u stanju da probijaju odbranu PVO i da nanose nuklearne udare. Lovci-presretači koje je SSSR imao nisu mogli efikasno da im pariraju po svojim brzinskim i visinskim karakteristikama.

Štaviše, nisu mogli ništa da učine u nebeskim visinama ni sa nadzvučnim izviđačkim avionom Lockheed SR-71, koji ima brzinu krstarenja M=2,8. A strateški bombarder XB-70 Valkyrie nije davao nikakve šanse avionima MiG-21 i Su-15 koji su se tada nalazili u naoružanju. Projektantima aviona MiG-25 pošlo je za rukom da „zalete“ avion do brzine 3000 km/h i da ga podignu do 23.000 metara, što ga je po karakteristikama učinilo uporedivim sa „Valkirijom“. Istina, do suprotstavljanja ovih dvaju aviona nije ni došlo, pošto nije počela serijska proizvodnja XB-70.

MiG-25RBS (Foxbat), Dmitry A. Mottl/Wikipedia

Superpresretač

Avionska radio-elektronska aparatura prvi put je omogućila da se presretač uputi na cilj u poluautomatskom režimu, što je s obzirom na očekivane brzine približavanja bilo prosto neophodno: obični ljudski refleksi jednostavno nisu stizali da odreaguju.Konstrukcija zmaja-aviona MiG-25 nije ranije viđena u svetskoj lovačkoj avijaciji. Avion je opremljen ravnim bočnim usisnicima vazduha sa horizontalnim klinom, ima dva vertikalna stabilizatora na repu i tanko trapezno krilo male vitkosti. Dva motora su raspoređena pored repnog dela trupa aviona. Ovakva geometrija je omogućila zalet mašine do rekordnih tadašnjih brzina i postizanje prihvatljive manevarske sposobnosti za ovu klasu letelica.

Toplotna barijera

Pošto pri brzinama koje premašuju 2,5Ma dolazi do velikog zagrevanja konstrukcije aviona do temperature 300-400 stepeni Celzijusovih, bilo je nemoguće koristiti tradicionalne materijale za izradu korpusa aviona MiG-25. Jedna od varijanti bio je titanijum, na kome su se Amerikanci i zaustavili. Ipak, ruski projektanti su se odlučili za čelik, koji je na kraju činio 80% od ukupne mase konstrukcije. Ostalo odlazi na legure titanijuma i aluminijumske legure koje su otporne na toplotu.

MiG-25RB

Alex Beltyukov - RuSpotters Team/Wikipedia

Glavobolja američkih kongresmena

Razvijanje presretača i njegova testiranja odvijala su se u strogo poverljivim uslovima. Svetu je prvi put predstavljen 9. jula 1967. na aero-paradi u Domodedovu povodom Dana Ratnog vazduhoplovstva. Četiri presretača u brišućem letu proletela su iznad tribina. Spiker je saopštio da ova nova mašina može da razvije brzinu do 3000 km/h.

To je bila velika novost za Zapad, i to veoma neprijatna. U vezi sa time je čak održano vanredno zasedanje u Kongresu SAD, što je doprinelo da se ubrzaju radovi na pravljenju lovaca-presretača nove klase F-14 i F-15. Oba imaju istu shemu kao i MiG-25 sa dva vertikalna stabilizatora, ali pomalo zaostaju i po brzini i po visini leta.

 

Iz slobodnih izvora

Izdaja kao stimulans

U septembru 1976. poručnik Viktor Belenko je avionom MiG-25P sa dalekoistočnog vojnog aerodroma prebegao u Japan i sleteo na ostrvo Hokaido, gde je zatražio politički azil. Avion je bio rastavljen na delove i proučen od strane američkih stručnjaka. A mesec i po dana posle toga je na zahtev sovjetskog Ministarstva inostranih poslova bio u delovima vraćen.

Izdaja sovjetskog oficira nanela je ozbiljnu štetu SSSR-u. Istovremeno postoji i pozitivna strana: izdaja je doprinela poboljšanju borbene gotovosti presretača. Pošto je potencijalni protivnik saznao tajne u vezi sa radom elektronike, onda je na proizvedenim avionima zamenjena čitava elektronska oprema. Lovac je dobio savršenija sredstva za uočavanje i praćenje ciljeva i bio je nazvan MiG-25PD.

Iznad svih 

Na avionu MiG-25 postavljeno je 29 svetskih rekorda. Među njima je i jedan originalni rekord koji do dana današnjeg nije oboren, a odnosi se na visinu leta avionom sa reaktivnim motorima. Probni pilot Aleksandar Fedotov se 21. avgusta 1977. podigao na 37.650 metara iznad zemlje!

Jekaterina Turiševa,
Russia beyond