RT: Mozak iznad dolara - Putin nagovestio da će veštačka inteligencija biti ključna za nadmašivanje SAD

Izvor: Vostok / RT

Napredni sistemi naoružanja i nepostojanje potrebe da se imaju baze u stranim zemljama su glavni faktori koji će ruskoj vojsci omogućiti da brani državu, uprkos tome što je vojni budžet SAD mnogo veći, rekao je Putin.

Ruski predsednik Vladimir Putin predsedavao sastankom najviših zvaničnika Ministarstva odbrane na novoj Akademiji za strateške rakete istočno od Moskve. U novom objektu će se obučavati budući kadrovi odgovorni za ruski nuklearni arsenal. Objekat se može pohvaliti udobnim salama za nastavu, najsavremenijim inženjerskim laboratorijama, najsavremenijoj sportskoj sekciji i impresivnim nizom raketnih nuklearnih modela. Jedan model, UR-100, nalazi se ispred glavne zgrade.

Izabrana lokacija za sastanak, na kojoj su razmatrani rezultati 2017. godine i planovi za budućnost, očigledno je simbolična. Vladimir Putin je iskoristio priliku da izloži svoju viziju ruske vojske - malu, agilnu, dobro naoružanu, profesionalnu silu koja može zahvaljujući tehnološkoj superiornosti nadmašiti mnogo bolje finansiran NATO.



„Rusija mora da bude među liderima, a u nekim oblastima i apsolutni lider -  u stvaranju vojske nove generacije, vojske nove tehnološke paradigme. Ovo je pitanje od najvećeg značaja za obezbeđivanje suvereniteta, mira i bezbednosti naših građana, stabilnog razvoja naše zemlje i ostvarivanja otvorene i nezavisne spoljne politike zasnovane na interesima naše zemlje“, rekao je Putin generalima.

On je uporedio ruske odbrambene troškove, koji će 2018. godine iznositi oko 80 milijardi dolara, ili oko 2,85 očekivanog bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na američka izdvajanjima od preko 700 milijardi dolara, naglasivši da očigledan nesklad može da se nadoknadi samo ako Rusija bude koristila mozak.

„Moramo da budemo pametni. Nećemo se oslanjati na "vojne mišiće" i nećemo biti uvučeni u ekonomski iscrpljujuću i nerazumnu trku u naoružavanju. Ne treba nam beskrajan broj baza širom sveta i nećemo glumiti svetskog žandarma“, rekao je Putin.

Izraz "tehnološka paradigma" izvučen je iz teorije koja kaže da se način organizacije društva zasniva na određenim ključnim tehnologijama. Prema teoriji, trenutna peta paradigma, koja je oživela zahvaljujući mikroelektronici i digitalnim prednostima, u procesu je zamenjena novom paradigmom, sa tehnologijama i oblikom koji tek treba da bude viđen.
Bioinženjering, veštačka inteligencija i nanotehnologije su među kandidatima.

S obzirom na Putinovu naklonost veštačkoj inteligenciji, što će, kako je ranije rekao, dati odlučujuću prednost zemljama koje usavršavaju tehnologiju, sigurno se pretpostavlja da će veštačka inteligencija imati istaknutu ulogu u budućnosti ruske vojske, kažu eksperti. U stvari, neki takvi algoritmi već se koriste u vojne svrhe.

Na primer, novi ruski vojni komandni centar, koji je predstavljen pre više od tri godine, "već ima mnogo elemenata koji se mogu nazvati veštačka inteligencija", rekao je vojni ekspert Aleksej Leonkov. Samostalni algoritmi koji sami uče, koriste se za analizu i rezimiranje velikog broja podataka koje centar dobija iz više vojnih i civilnih izvora, od izveštaja matičnih baza i satelitskih fotografija do državne statistike. Ovaj računarski pristup može dramatično povećati efikasnost u logistici.

"Logistički deo operacije u Siriji je bio da obezbedi i transportuje veliki broj tereta na optimalan način, ekonomski gledano. Tokovi podataka koji detaljno opisuju upotrebu municije i kretanje brodova obrađeni su pomoću algoritama veštačke inteligencije", kaže Leonkov.

Pitanje ekonomije često je neophodno za vojsku. Na primer, jata dronova mogu postati problem ne zato što ih je teško uništiti, već zato što se to radi sa skupim raketama zemlja-vazduh, te nije ekonomski isplativo, u poređenju sa obaranjem višemilionskog vojnog aviona.

"Zbog toga tvorci odbrane rade na adekvatnim odgovorima na ovu pretnju, koja bi koristili jeftine laserske sisteme ili mikrotalase. Vojni laseri su pre svega namenjeni za zaslepljivanje optičkih senzora aviona ili navođenih projektila", dodaje Leonkov.

Još jedna oblast koja je pogodna za veštačku inteligenciju je automatsko prepoznavanje pretnji.

"Prvo je testirana za jednostavnije podatke kao što su vazdušne i satelitske slike, a sada se primenjuje i za radarske stanice. Prepoznavanje među hiljadama objekata one koji predstavljaju pretnju je posao koji veštačka inteligencija radi dobro, s obzirom na tačne kriterijume", rekao je Leonkov. Može se usredsrediti i na pojedine sisteme, dodao je on. Sistem protiv-vazdušne odbrane može koristiti veštačku inteligenciju za razvrstavanje meta i odabiranje onih po kojima će se prvo dejstvovati, kao i na one koje mogu čekati i one koje su mamci.

Leonkov dodaje da trenutni nivo tehnologije neće još neko vreme omogućiti da se u potpunosti naprave kompjuterizovani sistemi koji će biti bolji od njihovih "kolega" ljudi. Čak i dobar autonomni tenk bi bio poražen u realnim borbama od strane iskusne posade. Ali, posada koju savetuje algoritam veštačke inteligencije da bolje vidi borbeni ambijent ima prednost, rekao je on.

Čak i daljinsko kontrolisana vozila i letelice poput izviđačkih i udarnih bespilotnih letelica koje SAD masovno koriste na bojnom polju mogu biti hakovane od strane raznih strana, uključujući Iran i Rusiju, što pokazuje njihovu ranjivost u poređenju sa avionom sa ljudskom posadom.

Ovaj faktor razmatraju vojni stratezi kada odlučuju koliko kontrole nad oružnim sistemima oni žele da prepuste računaru.

Ruska vojska može očekivati u narednim godinama i druge napredne sisteme oružja, uključujući i hipersoničke bojeve glave, izjavio je penzionisani general-potpukovnik Jevgenij Bužinski za RT.

"Već imamo ovu tehnologiju. Mi smo testirali raketu "Cirkon", koja nosi hipersoničke bojeve glave, a pitanje je sada kada će je Ministarstvo odbrane odobriti serijsku proizvodnju", dodaje Bužinski.

Zaostatak koji Rusija ima sa SAD-om, Izraelom ili Kinom u vezi sa bespilotnim letelicama verovatno će se uskoro istopiti, rekao je on.

"Zatvorili smo zaostatak u smislu izviđačkih bespilotnih letelica, ali ipak zaostajamo za udarnim. Međutim, s obzirom na prioritet i finansiranje koje se trenutno daju za bespilotne sisteme, verujem da ćemo ga zatvoriti u roku od pet do deset godina ", rekao je on.