Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 25.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 25.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.12.



Kijevske snage četiri puta napale teritoriju DNR -Kijevske snage otvarale su i tokom prošle nnoći otvarake vatru po pozicijama Narodne vojske DNR. Oko 18:15 su otvarale vatru na Jasinovatu, a u 19:40 na Staromihajlovku.

Kako je saopšteno, kijevske snage su za protekla 24 sata četiri puta prekršile režim «Novogodišnjeg primirja».

Jutros oko 07:30 kijevske snage otvorile su vatru na naselje Veseloe severno od Donjecka. 



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana dva puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze i Kalinovka.

Narodna milicija LNR oborila dron kijevskih snaga  - Pripadnici Narodne milicije Luganske Narodne Republike oborili su bespilotnu letelicu kijevskih snaga, koja je vršila izviđanje na liniji razgraničenja u Donbasu, saopštila je pres-služba Narodne milicije LNR.

„U blizini naselja Kalinovo vojnici Narodne milicije oborili su bespilotnu letelicu ’Skajvoker‘ koja je izviđala i vršila pripreme za korekciju paljbe“, saopštila je služba za medije.

Narodna milicija tvrdi da su, kao rezultat poraza ukrajinskog izviđača, pripadnici Narodne milicije LNR uspeli da izbegnu otvaranje vatre na teritoriji republike.

Kontakt-grupa za mirno rešavanje sukoba u Donbasu u sredu je u Minsku usaglasila režim prekida vatre za novogodišnje i božićne praznike od 23. decembra. Sukobljene strane već su uputile međusobne optužbe o narušavanju primirja.

Informativna emisija "Služim Republici" 




Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.12.



Peskov: Rusija neće raspravljati o ukidanju sankcija jer je to pitanje onih koji ih uvode - Rusija nije donosila odluke o isporuci oružja Donbasu u svetlu namere SAD da počnu sa snabdevanjem Ukrajine oružjem, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„O ovome nisu donete nikakve odluke“, odgovorio je Peskov na pitanje da li Rusija namerava da postavlja odbrambene sisteme na istok Ukrajine u vezi sa odlukom Sjedinjenih Američkih Država.

Portparolka američkog Stejt departmenta Heder Nauert saopštila je 22. decembra da je Vašington odlučio da snabdeva Ukrajinu odbrambenim oružjem za obezbeđivanje zaštite njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Rusija neće raspravljati o ukidanju sankcija, jer je to pitanje onih koji ih uvode; ali je Kremlj istovremeno zabrinut zbog rasprave o novim antiruskim sankcijama u SAD, izjavio je Peskov.

„Kremlj i predsednik Putin nikada nisu skrivali svoj negativan stav prema sankcijama koje se primenjuju prema Rusiji. Predsednik Putin dosledno govori da smatramo da su ove sankcije nezakonite i da Rusija u principu ne namerava da raspravlja o ukidanju ovih sankcija, i to i ne čini. To je više pitanje koje bi trebalo da bude na dnevnom redu onih koji su doneli ovakvu odluku“, naveo je Peskov.

„Ali, istovremeno, Rusija se, pre svega, vodi principom reciprociteta u ovom pitanju i u slučaju kada se Rusiji uvode različita ograničenja. Oni, naravno, ne mogu da ostanu bez odgovarajućeg odgovora, čije rešenje donosi šef države“, naglasio je on.

Odgovarajući na pitanje da li u Kremlju postoji bilo kakva zabrinutost zbog mogućeg isključenja Rusije iz međubankarskog SVIFT sistema, Peskov je rekao da ne može da učestvuje u takvim diskusijama.

„Postoje sankcije. Ne znamo kakve će one biti. Sve su ovo zasad obrazloženja koja se ne zasnivaju ni na kakvoj zvaničnoj informaciji“.

DNR i LNR dogovorile razmenu zarobljenika sa Kijevom - Ruski patrijarh Kiril je nakon sastanka sa liderom Donjecke Narodne Republike Aleksandrom Zaharčenkom, vršiocem dužnosti predsednika LNR Leonidom Pasečnikom, i liderom pokreta Ukrajinski izbor - Narodno pravo Viktorom Medvedčukom, najavio usaglašavanje svih detalja o razmeni zarobljenika.

„Završen je proces usaglašavanja u vezi sa procesom razmene zarobljenika“, izjavio je patrijarh novinarima.

Razmena zarobljenika između Kijeva i Donjecke i Luganske Narodne Republike održaće se 27. decembra prema formuli „306 za 74“, izjavio je lider DNR Aleksandar Zaharčenko nakon sastanka sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom.

„Danas su dogovoreni poslednji uslovi i 27. decembra će biti održava razmena prema formuli ’306 za 74‘.Nadam se da će se ukrajinska strana pridržavati obećanja“, istakao je Zaharčenko.

Ukrajinski predstavnik u pregovorima Viktor Medvedčuk novinarima je rekao da će mesto i vreme biti saopšteni 27. decembra.

„Namerno danas nismo o tome govorili, iako smo se, naravno, dogovorili i o mestu i o vremenu. Nismo o tome pričali iz bezbednosnih razloga, a 27. decembra ujutru svaka strana će o tome informisati predstavnike medija“. 

Tokom posete 15. novembra Voskresenskog Novojerusalimskog manastira lider pokreta Ukrajinski izbor - pravo naroda Viktor Medvedčuk uputio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu zahtev da podrži predlog o razmeni zarobljenika između Kijeva i republika Donbasa.

Lavrov: Nema nove „gvozdene zavese“ između Rusije i SAD - Ne postoji nova "gvozdena zavesa" između Rusije i SAD, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, predviđajući da će se odnosi između dve svetske sile poboljšati, iako je vreme koje se moglo iskoristi za popravljanje odnosa izgubljeno.

"Mislim da se pojam "gvozdena zavesa" ne može primeniti na odnose između Rusije i Sjedinjenih Država u sadašnjoj fazi", rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Međutim, amerikka strana je preduzela niz akcija koje nisu pomogle da otople veze između SAD i Rusije, rekao je diplomata. Između ostalog, on je ukazao na ekonomske sankcije koje su nametnute Moskvi i oduzimanju diplomatske imovine na američkom tlu, kao i na ograničenja za ruske medije.

Iako postoji nova epidemija "Mekkartizma" u Sjedinjenim Državama, postoje i neki razlozi za optimizam u pogledu budućnosti odnosa Rusije i SAD, rekao je Lavrov.

"Ja sam lično uveren da će, baš kao i što su se svi umorili od lova na veštice koje je svojevremeno započeo senator Džozef Mekkarti, nastati otrežnjenje i oporavak bilateralnih odnosa", rekao je Lavrov.

Moskva, s druge strane, ne planira da podstakne konfrontaciju sa Vašingtonom, već će odbiti svaki agresivni potez protiv sebe, dodao je Lavrov. Rusija je "delovala pragmatično", uprkos porastu anti-ruskih osećanja u američkom prestonici.

"Nastavićemo da dosledno i energično branimo našu poziciju tako što ćemo naše kolege u Vašingtonu vratiti na temeljna načela na kojima treba graditi bilateralni dijalog", naglasio je Lavrov.

"U međuvremenu, stepen rusofobične histerije u Vašingtonu je dosegao nove visine", rekao je Lavrov dodajući da to: "Ne dozvoljava da se krećemo napred u oblastima važnim za naše zemlje i prouzrokuje dodatne tenzije na međunarodnoj areni".

SAD: Isporuka oružja Kijevu pozitivan trenutak - Specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker nazvao je odlazeću godinu najkrvavijom od početka sukoba u Donbasu i dodao je da sankcije protiv Rusije treba da ostanu na snazi.

U intervjuu za italijanski list „Stampa“ Volker je rekao da je „apsolutno pogrešan“ utisak da je kriza na istoku Ukrajine utihnula.

„Godina 2017. bila je najteža. Kršenje režima prekida vatre se povećalo, dok je broj ubijenih civila bio najveći od početka sukoba. Tu su još i kolaps ekonomije i infrastrukture, što je stanovništvo učinilo još ranjivijim“, rekao je diplomata.

„Neophodno je da one (sankcije) ostanu na snazi sve dok postoje razlozi zbog kojih su uvedene. Poštovanje Minskih sporazuma predstavlja ključni uslov i njihov neuspeh je snažna motivacija. Moramo da sačuvamo sankcije dok ne bude realizovan Minski sporazumi, jer one Moskvi daju podsticaj da se pridržava (Minskih) sporazuma“, istakao je Volker.

Govoreći o odluci Vašingtona da Ukrajinu počne da snabdeva oružjem, Volker je nazvao pogrešnom podelu oružja na smrtonosno i nesmrtonosno: „Sve što pomaže Kijevu mora biti zakonito“.

„Drago mi je što su ograničenja koja je uvela administracija (bivšeg američkog predsednika Baraka Obame) ukinuta. Sada ćemo se kretati korak po korak, zavisno od toga šta je Ukrajincima potrebno za zaštitu. Ovo je pozitivan trenutak“, dodao je Volker. 

Litvanija: Za izgradnju odnosa sa Rusijom, prethodno potreban povratak okupiranih teritorija - Predsednik Litvanije Dalja Gribauskajte, sumirajući rezultate iz 2017. godine i opisujući budućnost te baltičke države, saopštila je da sa Rusijom treba sarađivati, a ne ratovati.

„Naš sused Rusija će u narednim godinama ostati komplikovan, ako rukovodstvo ostane isto, situacija može da ostane ista, ali ne želim da kažem da treba da peremo ruke i da ne treba da komuniciramo. Situacija se menja, uključujući geopolitičku. Moramo da tražimo mogućnost da budemo otvoreni za promene i, ako je potrebno, da menjamo stav, bez odustajanja od vrednosti, ali treba da razmišljamo da je bolje sarađivati nego ratovati“, rekla je Gribauskajteova.

Ona je takođe navela nekoliko kategorija za izgradnju odnosa saradnje sa Rusijom, među kojima su povratak navodno okupiranih teritorija, upotreba sile zarad svojih interesa, prestanak „podmićivanja“ političara ne samo u Litvaniji, već i u celoj Evropi, i odustajanje od mešanja u izbore drugih zemalja.

„Uvek pokušavamo da budemo prijatelji sa našim susedima, jer se susedi ne biraju, ali najvažnije je da saradnja pomaže zaštiti interesa države i našeg naroda. Zbog toga je važno sarađivati, trgovati, a ne ratovati“, istakla je litvanska predsednica.

Govoreći o bezbednosnoj situaciji u Litvaniji, Gribauskajteova je navela da je neophodno nastaviti sa investicijama u sektor odbrane zemlje i modernizaciju litvanske vojske i staviti akcenat na obuku vojnika.

Puškov: Makron i Merkelova treba da zahtevaju od Kijeva da promeni ponašanje, ako žele povratak ruskih posmatrača - Ruski senator Aleksej Puškov smatra da ako francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel žele povratak ruske vojske u Zajednički centar za kontrolu i koordinaciju prekida vatre (ZCKK) u Donbasu, onda od Kijeva treba da zahtevaju promenu ponašanja.

„Ukoliko Makron i Merkelova žele da se ruski vojnici vrate u ZCKK, oni treba da zahtevaju od Kijeva da promeni ponašanje, a ne da pozivaju Moskvu“, napisao je Puškov na svom nalogu na Tviteru.

​Sa svoje strane, senator Franc Klincevič rekao je da su „važni“ pozivi zapadnih zemalja da se ruski vojnici vrate u sastav ZCKK. On je, takođe, izjavio da je takav scenario moguć ukoliko taj organ postane kompetentan.

„Mislim da opcije za povratak ruskih oficira u Centar mogu u potpunosti da budu realizovane. Naravno, pod jednim uslovom — da se taj centar pretvori u zaista operativno sredstvo kontrole nad situacijom u Donbasu“, istakao je Klincevič.

On je dodao da ruski oficiri treba da odrede aktivnosti tog centra zajedno sa svim ostalim učesnicima.

Klincevič smatra da je zahtev Francuske i Nemačke ruskoj strani o povratku u Centar „vrlo indikativan“.

„Evropa shvata da bez Rusije, kao jedne od garanata minskog procesa, mirno rešenje unutrašnje ukrajinske krize u principu nije moguće“, naglasio je Klincevič.

U subotu su Merkelova i Makron zahtevali povratak ruskih oficira u ZCKK u Donbasu, saopštila je pres-služba Vlade Nemačke. Prema njihovom mišljenju, Centar ima veoma važnu ulogu u pružanju podrške posmatračima OEBS-a i sporazumu o prekidu vatre.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da ruska strana prekida operacije unutar ZCKK. Ministarstvo je podsetilo da se Centar suočio sa ozbiljnim poteškoćama zbog stava ukrajinskih vlasti. Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da Moskva smatra da je povratak ruskih oficira u Centar moguć samo u slučaju da Kijev prestane sa provokativnim akcijama protiv njih i pruži im mogućnost i uslove za vršenje svoje funkcije.

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima